NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Hvala vam braćo
Uveče je knezu priređena bakljada kakva u Beogradu do tada nije viđena. Beogradsko pevačko društvo je došlo pred knežev konak i otpevalo nekoliko pesama. Knez se, potom, sa balkona obratio okupljenom narodu:
"Hvala vam braćo"! Svaki čovek u svome životu ima dana radosnih i tužnih; ima dana srećnih i milih, koje ne zaboravlja, dok god živi. U uspomeni na te dane, nahodi snage za borbu života (...) Ko bi mu oduzeo uspomenu na te dane, taj bi mu oduzeo njegov život. Ja, kao čovek i kao vladaoc, danas, kad sam se među vas povratio, izabrao sam ovaj dan kao najmiliji, kog uspomena davaće život budućem mom životu. LJubav moga naroda prema mene, osećam je ovde, (tad je spustio ruku na prsa) u mome srcu. Ono mi daje uverenja, da bi moj narod bezuslovno pošao tamo, kud bi ga god ja poveo. A ja bi ga poveo, i povešću ga: opštem napretku, slavi njegovoj, i mojoj. U smrt, u život, ja ću s mojim narodom - srećan, veseo, a moj narod sa mnom će! Ja se ne varam u tome! Vera moja u to, ovde je (opet je spustio ruku na prsa)! Narod je moj ljubav moja, radost moja, snaga moja! Živeo narod! Živeo narod! Narod u kome sam ja ponikao, u kome ja živim!"
Uspeh srpske politike imao je odjeka i u Crnoj Gori. Dobijanje gradova srpskom knezu je čestitao i knez Nikola:
"njegovoj Svetlosti Knjazu Mihailu Obrenoviću, primite sa celim narodom srbskim iskrena i srdačna čestitanja od mene i moih Crnogoraca za krunisani uspeh. Ovaj je najsvetliji dan u istoriji preporođaja našega naroda, i ja se sa mojom Crnom Gorom pridružujem iz srca današnjem opštem veselju srbstva."
Tokom sledećih nekoliko dana, sva turska vojska je napustila Beograd; umesto turskih, Kalemegdan su od tada čuvali srpski vojnici. Turska vojska se povukla i iz drugih gradova, a na njeno mesto došla je srpska: 22. aprila, jedna četa, sa kapetanom Lazarom Cukićem na čelu, zauzela je Šabac; 24. aprila, četa predvođena majorom LJubomirom Uzun - Mirkovićem ušla je u Smederevo; 26. aprila u Kladovo je umarširala četa sa kapetanom Milutinom Jovanovićem na čelu.
Poslednji Turčin koji je napustio Srbiju bio je Ali - Riza paša, poslednji vojni zapovednik Beograda. Sa svojim haremom i činovnicima, paša je 6. maja krenuo ka Zemunu. Pred sam odlazak, paša je svratio u kuću svog prijatelja, poznatog beogradskog trgovca Hadži - Tome, na kafu i rakiju. U Hadži - Tominoj kući su se tad zatekli i Ilija Garašanin, Milivoje Blaznavac, Živko Karabiberović i mnogi drugi viđeniji Srbi. Iako su se Srbi radovali odlasku poslednjeg turskog paše iz Beograda, bilo im je žao odlaska Ali - Rize, u kome su videli više prijatelja nego turskog zapovednika. Lešjanin je zabeležio da je paša bio "... vrlo ljubezan i pristupan, kao što svi kazivaše, koji su s njim u dodir dolazili i o kome su se i od građanstva čuli uobšte najbolji glasovi."
Ali - Riza se trudio da u svim prilikama pokaže svoja prijateljska osećanja prema Srbima; često je odlazio u naše pozorište i na balove, a nije se ustezao ni da se, kako se priča, uhvati u srpsko kolo. "Tako se govori, da se ne pamti, da je koji turski paša u Srbiji toliko ljubavi kod Srba stek'o, koliko ovaj. I da bog da on bio za vavek poslednji koji je imao kakvu vlast na srbskoj zemlji", dodao je Lešjanin u svojim beleškama.
Uveče je knezu priređena bakljada kakva u Beogradu do tada nije viđena. Beogradsko pevačko društvo je došlo pred knežev konak i otpevalo nekoliko pesama. Knez se, potom, sa balkona obratio okupljenom narodu:
"Hvala vam braćo"! Svaki čovek u svome životu ima dana radosnih i tužnih; ima dana srećnih i milih, koje ne zaboravlja, dok god živi. U uspomeni na te dane, nahodi snage za borbu života (...) Ko bi mu oduzeo uspomenu na te dane, taj bi mu oduzeo njegov život. Ja, kao čovek i kao vladaoc, danas, kad sam se među vas povratio, izabrao sam ovaj dan kao najmiliji, kog uspomena davaće život budućem mom životu. LJubav moga naroda prema mene, osećam je ovde, (tad je spustio ruku na prsa) u mome srcu. Ono mi daje uverenja, da bi moj narod bezuslovno pošao tamo, kud bi ga god ja poveo. A ja bi ga poveo, i povešću ga: opštem napretku, slavi njegovoj, i mojoj. U smrt, u život, ja ću s mojim narodom - srećan, veseo, a moj narod sa mnom će! Ja se ne varam u tome! Vera moja u to, ovde je (opet je spustio ruku na prsa)! Narod je moj ljubav moja, radost moja, snaga moja! Živeo narod! Živeo narod! Narod u kome sam ja ponikao, u kome ja živim!"
Uspeh srpske politike imao je odjeka i u Crnoj Gori. Dobijanje gradova srpskom knezu je čestitao i knez Nikola:
"njegovoj Svetlosti Knjazu Mihailu Obrenoviću, primite sa celim narodom srbskim iskrena i srdačna čestitanja od mene i moih Crnogoraca za krunisani uspeh. Ovaj je najsvetliji dan u istoriji preporođaja našega naroda, i ja se sa mojom Crnom Gorom pridružujem iz srca današnjem opštem veselju srbstva."
Tokom sledećih nekoliko dana, sva turska vojska je napustila Beograd; umesto turskih, Kalemegdan su od tada čuvali srpski vojnici. Turska vojska se povukla i iz drugih gradova, a na njeno mesto došla je srpska: 22. aprila, jedna četa, sa kapetanom Lazarom Cukićem na čelu, zauzela je Šabac; 24. aprila, četa predvođena majorom LJubomirom Uzun - Mirkovićem ušla je u Smederevo; 26. aprila u Kladovo je umarširala četa sa kapetanom Milutinom Jovanovićem na čelu.
Poslednji Turčin koji je napustio Srbiju bio je Ali - Riza paša, poslednji vojni zapovednik Beograda. Sa svojim haremom i činovnicima, paša je 6. maja krenuo ka Zemunu. Pred sam odlazak, paša je svratio u kuću svog prijatelja, poznatog beogradskog trgovca Hadži - Tome, na kafu i rakiju. U Hadži - Tominoj kući su se tad zatekli i Ilija Garašanin, Milivoje Blaznavac, Živko Karabiberović i mnogi drugi viđeniji Srbi. Iako su se Srbi radovali odlasku poslednjeg turskog paše iz Beograda, bilo im je žao odlaska Ali - Rize, u kome su videli više prijatelja nego turskog zapovednika. Lešjanin je zabeležio da je paša bio "... vrlo ljubezan i pristupan, kao što svi kazivaše, koji su s njim u dodir dolazili i o kome su se i od građanstva čuli uobšte najbolji glasovi."
Ali - Riza se trudio da u svim prilikama pokaže svoja prijateljska osećanja prema Srbima; često je odlazio u naše pozorište i na balove, a nije se ustezao ni da se, kako se priča, uhvati u srpsko kolo. "Tako se govori, da se ne pamti, da je koji turski paša u Srbiji toliko ljubavi kod Srba stek'o, koliko ovaj. I da bog da on bio za vavek poslednji koji je imao kakvu vlast na srbskoj zemlji", dodao je Lešjanin u svojim beleškama.
