Ne valja pravoslavlje, ne valjaju papisti, bežte kod nas adventista. Tamo sve valja
A možda adventisti ne valjaju.
Jovan 5 (SSP):
15 A čovek ode i javi Judejima da je Isus taj koji ga je izlečio.
16 Zato što je tako nešto učinio u subotu Judeji počeše da progone Isusa.
17 A Isus im odgovori: "Moj Otac stalno radi pa i ja radim."
18 Zbog toga su Judeji još više želeli da ga ubiju jer je ne samo prekršio subotu nego je i Boga nazvao svojim Ocem, izjednačujući sebe sa Bogom.
Zar je to sve sto inas da kazes na tvoje odacivanje i ignorisanhe pravislavlja?
Kada si ti svoju veru odbacio i postao papoljubac, kako neces tek tudju?
Ti si sam sebe odsekao od pravoslavlja i zato tebi nije problem da provocuras da bi se pisaloni pravoslavlju.
Uslov da bi Crkva bila Hristova, Pravoslavna i da bi u njoj boravio Duh Sveti i da bi imala Svete Tajne, tj. da bi bila blagodatna i spasonosna, je očuvanje uičenja apostolskog, a svi oni koji su promenili to učenje, odsečeni su od Crkve prokletstvom.
U 20. veku, posle Drugog Svetskog rata, stupivši u otvoreno sasluživanje sa raznim belosvetskim jereticima, „Srpska Crkva“ je sebe lišila uslova koji su potrebni, a koje su napisali sveti apostoli i Vaseljesnki sabori, da bude Hristova, apostolska, pravoslavna, blagodatna crkva i da ima Sv. Tajne.
Vrlo je teško naći tačno granicu, ali možemo da se orijentišemo na osnovu ovakvog rasuđivanja:
„Bog je rekao: „Ne kradi, ne ubi, ne laži, ne čini preljubu“! Kada ubiješ u tom momentu si ubica; kada ukradeš tog momenta postaješ lopov; kada slažeš u tom momentu si lažov;
Dakle kada priznaš jednu „crkvu jeretičku“ kao sestrinsku; koja ne uči apostolsko učenje i nije dakle pravoslavna; kada je priznaš za spasonosnu, istinsku i još je nazoveš „sestrinskom“; i povrh svega priznaš joj „svete tajne“ i moliš se sa njom – tada si definitivno i apsolutno ispunio sve uslove da budeš punokrvni jeretik. I ako nije „Srpska Pravoslavna Crkva“ postala jeretička u svim ovim uslovima i momentima, kada je služila sa jereticima, i kada je 1965. Godine ušla u Svetski savet „crkava“, to onda jeretikom nikad niko ne može postati, jer ne postooje drugi uslovi koje treba ispuniti – to su jedini i oni su ispunjeni za pad u jeres.
Ako se desi nekom episkopu da se pomoli sa jereticima pa se pokaje, postoji ikonomija, praštanje. Ali ako jedna „crkva“ kompletno sa svim svojim episkopstvom i patrijarhom neprekidno učestvuje sa jereticima u molitvama i ne pada joj na pamet da se okrene nazad, e onda možemo da je sa punim ubeđenjem smatramo kao jeretičku.
