Betty:
......Čega se to plašimo braneći se klišeom?
Plašimo se preuzimanja odgovornosti za svoj život. Kako From kaže: "Čovek je osuđen na slobodu jer ne može da se osloni ni na šta izvan sebe".
Sloboda ima prednosti, ali istovremeno znači i preuzimanje odgovornosti, donošenje odluka, svesno učestvovanje u svom životu, a to mnogima izgleda strašno.
From u tom smislu koristi izraz "bekstvo od slobode". Čoveku je lakše da se odrekne sopstvene slobode, i da simbolički postane deo neke organizacije, grupe, političke partije, itd. Na taj način, provremeno vraća osećanje sigurnosti, jer postaje deo jedne moćne organizacije, ali nažalost potpuno gubi svoj identitet. Mnogi autori su ovo Fromovo tumačenje koristili kako bi pokušali da objasne korene nastanka fašizma.
Na ovo bismo mogli da nadovežemo i činjenicu da je najveći broj ljudi prihvata konformizam kao svoje jedino i najsigurnije utočište. "Kuda svi, tud i mali Mujo". Konformizam kao nekritičko prihvatanje stavova većine veoma je rasprostranjen u našem društvu.
Drugi put, put izgradnje ličnog identiteta i razvoja ličnosti mnogo je teže izabrati. To zahteva hrabrost i trud. Ali, ne zaboravimo da je život samo jedan i da je suludo trošiti ga na pogrešne stvari.
Ko ništa ne rizikuje, najviše rizikuje.
E ovome bismo mogli da dodamo i to da je kultura u kojoj živimo i dalje najvećim delom patrijarhalna, što proizvodi stvaranje autoritarnih ličnosti - ličnosti koje se bespogovorno podčinjavaju "višem" autoritetu, a to isto očekuju i od onih "ispod" sebe.
I još jedna stvar. Najveći nedostatak našeg sistema obrazovanje u proteklih 50 godina jeste sistematsko uništavanje kritičkog mišljenja kod učenika. Insistiranje na kolektivizmu i prosečnosti, kao osnova takozvane "samoupravne socijalističke pedagogije" koja je bila dominantna i karakteristična za našu zemlju.
Uh šta napisah. Nešto mi došlo. A trudio sam se da budem što kraći.
Pozdrav!
)