.
Да кажем и како видим шта Жељко ради.
Он покушава да изгради тим који ће да функционише као машина.
Да се у сваком тренутку зна шта се ради, тражи најбоље решење и врши реализација.
Односно, брз проток лопте и довођење играча у позицију која је најбоља за постизање коша.
Ово захтева уиграност, интелигенцију, вештину и снагу. У недостатку неке од ових особина, потребна је огромна потрошња. А треба одиграти и одбрану.
Тројке су велико искушење, али и велики ризик.
Много је лакше да играч пренесе лопту и убоде тројку. Нема велике потрошње, али ако промаши у бедаку си.
Међутим, без тога нема врхунских резултата, а то се овде код дела навијача, а уз свесрдну подршку циганских медија безумно поставило као услов за Жељка Обрадовића.
Отприлике, ако не освоји Евролигу нека се торња из Партизана.
И нико не гледа детаље већ је за све крив Обрадовић.
Нпр. на утакмици против Монака Паркер и Милтон провели су и један и други нешто више од 13 минута на терену.
Паркер је постигао 0 (нула) кошева.
Милтон је постигао 2 (два) коша из слободног бацања.
То је минус око 20 кошева (негде је стандард за странце 12 кошева у пристојној минутажи).
Срећом, прорадио је Покушевски.
Све то треба истрпети...
.