Rutinski protiv cokijevih isprdaka, koji su po pravilu ultra naporni na sve moguce nacine, ali to im je valjda i posao kad igraju protiv nasih. Njihovi treneri, igraci, Filip, sve moj do mojega. Guzonjin sin, isteran iz prvog kluba, jos ludji i iskompleksiraniji, ide nesrecnik na Mozlija koji ga lepi pazuhom. Onda malo divlja, pa prekid, a poslovicno tunjavi Zagorac je toliko odlepio da mu je namerno poklonio bacanja samo da bi imao zadovoljstvo da mu se unese i da mu stavi do znanja da je decko debil.
Sto se nasih tice, otaljavamo, a neki igraci su i na donjoj granici mogucnosti. Za ovu utakmicu je bilo kljucno strpljenje - sacekati neke igrace (Pejdz, Tomas) i insistirati na igri pod kosem od pocetka, sto je na kraju dalo rezultata. Isto tako je i mnogo bolji pristup u odbrani u drugom poluvremenu resio mnogo toga.
Sto se sutrasnje utakmice tice, glavni Panteri su ocaj zivi i igraju samo na suvi kvalitet igraca, mada verujem da ce se protiv nas moci malo i opustiti pa ce im biti lakse. Nije preterano bitno sta ce se desiti i ko ce osvojiti, ali treba igrati muski i do kraja pre svega zbog timskog mentaliteta koji je zasad veoma dobar, a i uvek je dobra stvar da sto manje pehara ide u Zeleznik pa da se to preko UPPR-a prebacuje na Mali Kalemegdan, i ostale blagodeti sporta u Snsrbiji.
Moramo da pazimo da se ne okliznemo na hrkljusu u Novom Mestu, u Zagrebu valjda nema sanse, i ligaski deo posla obavljen.
Ako im zafali igraca slucajno za KLS ili nesto, i mi cemo se odreci nekog Lendejla ili Sija.
