Ако је вјеровати Бранку Лазићу, а што му не би вјеровали, прије него ли је потписао трогодишњи уговор
размишљао је једну секунду. Чак.
Занимљива је Бранкова прича. Поникао је у ефемпеовој јуниорској школи.
Тамо сада већ далеке 2007-е играли су
финале јуниорске ЕЛ. Изгубили су од Жалгириса. У тој надареној генерацији ефемпеових клинаца тада бејаху Милан Мачван, Бојан Суботић, Иван Смиљанић, Милош Димић, Филип Човић, Андреја Милутиновић, Дејан Мусли, Марко Стојадиновић, те Бранко Лазић.
Сви испред побројани су имали бољи стат.учинак у том узрасту од Бранка, можемо рећи да су и више обећавали, но реално ако изузмемо Мачвана, Бранко је остварио од свих бољу каријеру. И примјер како посвећеношћу, радном етиком, залагањем, односом према колективу, пожртовањем на паркету, можете претећи оне који су више обећавали.
Опет такве играча, рецимо попут Стефана Марковића или пак Виктора Саде, раније играча Барсе, тренери готиве, посебно поштују, но ти играчи који се подреде колективу, неће профитирати код тражења уговора. Посебно у иностраним клубовима јер у свим лигама постоје та ограничења "странаца" и ту код нових аквизиција гледа се више статистика, и реално боље пролазе они који робују статистици. Наравно има и изузетака.
Бранко је сигурно имао понуда из бијела свијета, могуће би финансијски боље прошао, али не пуно, јер како написах, такви играчи тешко ће доћи до неког богатог уговора, но тешко да би играо ЕЛ, и ово је и за њега и за Звезду добро рјешење. А и стекао је код навијача добар статус и има код њих и превише кредита.
Одиграће (вјероватно) још неколико ЕЛ, и ово је једна дефинитивно позитивна спортска прича.