Несвакидашњи догађај на Малом Калемегдану
Бивши Звездин играч заплењује клупску имовину
Пре три дана неуспела пленидба па Стефан Миљевић најављује за ову недељу долазак с камионом од 10 тона да би могао да натовари кошеве
Од Звездине супернаде до љутог противника: Стефан Миљевић
Стефан Миљевић је до пре три-четири сезоне важио за једног од најталентованијих бекова у Европи, давао је у јуниорском узрасту и по 50 поена на утакмици, био чак на проби у чувеном Скиперу из Болоње (данашњи Климамио)... Сада, с 22 године, он је већ бивши играч који ових дана скреће пажњу несвакидашњом правном „битком” коју води са Црвеном звездом.
У петак у подне појавио се заједно с полицијом на Малом Калемегдану да би запленио Звездину покретну имовину, али се кући ипак вратио необављена посла. Желео је прво да узме конструкције кошева јер је проценио да оне највише вреде, међутим, дошао је камионом који није довољно велик за то.
– Дошао сам камионом од три тоне, а за кошеве је неопходна носивост од 10 тона. Враћам се ове недеље, само чекам да се одреди нови термин за пленидбу. Покупићу све кошеве с Малог Калемегдана, компјутере, кухињску опрему и остале покретности у износу Звездиног дуга према мени – каже Миљевић кога су у кадетским данима неки стручњаци називали новим Драженом Петровићем, због лакоће играња и конституције (плеј-бек, 200 цм).
Звездин бивши тренер Змаго Сагадин, познат по томе што више воли кошаркашке „раднике” него таленте, пре три године га је прогласио за „новог Алексића” (још један недоречени таленат који је морао да оде с Малог Калемегдана). Миљевић истиче да је Сагадин убио све оно најбоље у њему, пре свега креативност, и да је то пресудно утицало да престане да се бави кошарком с непуних 20 година.
– Престао сам да играм кошарку 23. јуна 2004. Тада сам споразумно раскинуо уговор са Звездом која је тада признала дуг према мени, обавезавши се да ће да га измири у две рате. Кад сам схватио да она нема намеру то да ми плати, тужио сам је 26. октобра исте године. У фебруару 2005. донета је пресуда у моју корист, на Првом општинском суду. Звезди је упућено писмо да мора у одређеном року да ми врати дуг да не би било принуде...
Миљевић каже да га „зна цео Четврти општински суд”, јер је у њему проводио много времена у последње две године. То му, ипак, није сметало да за то време на Факултету за економију, финансије и администрацију оствари просек од 9,72 и постане трећи најбољи студент. У међувремену се растао са својим правним заступницима, купио правне књиге и почео сам да се бори.
– У почетку нисам знао како функционише правни систем, ослањао сам се на своје адвокате којих сам од почетка суђења имао тројицу, а онда сам одлучио да се сам браним. Схватио сам да ниједан адвокат неће моћи да се заузме за мене као ја сам и да ми треба чудо да бих победио Звезду.
Наглашава да су „паре које му дугује Звезда за њу сувише мале да би се због тога брукала”, али да ће њему „добро доћи”. По његовом речнику и гестовима могло би се закључити да је завршио права...
– Брзо сам се уверио да од направљеног предлога за блокаду Звездиних рачуна неће бити вајде. Сви њени рачуни у шест банака били су блокирани још раније па тако одатле нисам могао да очекујем новац. Схватио сам да је пленидба једини начин да добијем барем део онога што ми припада, па сам крајем 2005. покренуо предлог за пленидбу, што је Суд одобрио већ у јануару ове године. Звезда се одмах жалила, али је Окружни суд одбио жалбу.
Пре непуне две недеље Миљевић је добио малу „битку” за коју је веровао да ће га приближити циљу:
– Коначно, 19. септембра службено лице је уручило Звезди закључак да она има право да врати своја дуговања до 29. септембра, а ако то не уради, да се тог дана у подне изврши пленидба. Дубоко сам веровао да Звезда неће дозволити да дође до ове беде, да јој полиција дође у двориште. Сада је, игром судбине, добила нову шансу да ми за шест-седам дана измири дуг. Сумњам да ће то учинити па зато се спремам да на Мали Калемегдан дођем ове недеље још спремнији и, надам се, у пратњи многих медија.