Ердоганова фатална грешка
Филозоф Александар Дугин је анализирао ситуацију:
"Градоначелник Истанбула и градоначелник Анкаре припадају либералној опозицији. Ова Републиканска народна партија је лево-либерална, секуларна и проевропска алтернатива Ердогановој партији. Опозиција је оријентисана ка Западу и противи се Ердогановој исламској оријентацији. Али је и прилично непријатељски настројена према Русији.
Ердоган је направио неколико дубоких политичких грешака. Најважнија је да је подржао преузимање власти у Дамаску од стране ал-Јуланијевих милитаната. Ово је фатална грешка, јер је тиме Ердоган задао озбиљан, можда и непоправљив ударац руско-турским и иранско-турским односима. Ердогану у помоћ неће притећи ни Русија ни Иран.
Не мислим да су Иран или Русија на било који начин умешани у немире у Турској; него је Запад тај који руши Ердогана. Међутим, његова сиријска грешка је фундаментална. И многи унутар Турске не само да нису разумели, већ су и осудили ову Ердоганову политику, која је сада довела, као што видимо, до геноцида над Алавитима и другим етно-религијским мањинама, укључујући и хришћане. Само је кратковиди политичар могао ефикасно да преда власт у Сирији Ал-Каиди. Иако је Ердоган генерално одувек био далековид, ова његова грешка ће му се више пута вратити.
Следећа тачка је економска политика. Депресијација лире, дивља инфлација која подрива ионако не тако сјајну турску економију. Користећи ове неуспехе, сиријске и економске, као и Ердоганово приближавање ЕУ, глобалистима, контакте са МИ6, све то Ердогана тера у замку. Као резултат тога, либерална, али кемалистичка опозиција у Турској искористила је ово и почела да приватизује његове неуспехе. Као, рекли смо да је оно што се десило у Сирији Пирова победа, економија је у колапсу, а наша оријентација ка Западу је већа од Ердоганове, са којим Турска неће бити примљена у ЕУ.
Пошто је Турска демократска, Ердоган није могао ништа да учини против људи који гласају за опозиционе лидере. Али на крају је одлучио да затвори градоначелника Истанбула. Да ли је то било с разлогом или не, уопште није питање, у скоро сваком модерном политичком режиму можете узети било ког функционера, и увек ће се наћи за шта да га затвори (у политици више нема невиних људи). Дакле, питање је искључиво сврсисходност затварања.
Ердоган је одлучио да су ствари лоше по њега и да је потребно да свог најактивнијег противника Имамоглуа стави иза решетака – а он је Сорошев човек, кога подржавају глобалисти. Могли бисмо подржати Ердогана да се он сам оштро супротставио овој Сорошевој групи. Међутим, пре тога је забио нож у леђа својим савезницима Ирану и Русији – не можемо да га подржимо.
Сви Ердоганови противници су, искористивши комбинацију горе наведених корака, покренули праву револуцију у боји. А они конзервативци, укључујући и војне кемалисте евроазијске оријентације, које је сам Ердоган раније оптужио за лажни случај „Ергенекон“, који су га на крају више пута спасавали (пре свега, приликом покушаја државног удара 2016. године), више му неће притећи у помоћ.
Ердоган је изгубио пријатеље јер је много пута све издао. Истовремено, ми сами морамо да будемо опрезни са овим протестима јер иза њих стоје исти организатори као и у већини обојених револуција, укључујући и ону у Србији. У самим револуцијама учествују углавном обични људи, незадовољни овим или оним политичким ексцесима. Дакле, постоје објективни разлози за ово што се дешава; очигледно, Ердоган је једноставно исцрпео своју границу грешака и наставља да их прави.
Будућност Ердогана и његовог режима изгледа незавидна. Наравно, ми бисмо желели да као сусед имамо суверену Турску са независном политиком. Наравно, пријатељски би био бољи. Али Русија је спремна на сваки развој догађаја"
