dr:
Verovatno cu da zapocnem novu diskusiju ali sta mislis o medicinskim indikovanim abortusima,da li po tom tvom stavu treba dozvoliti da se rodi dete sa teskim nakaznostima,invaliditetom,da ga gledas kako umire u mukama,samo zato sto je to bozije delo?
Zena je gospodar svog tela,i kao zena ponajmanje bi trebala da osudjujes neciji izbor,nikada ne znas u kakvoj situaciji se mozes naci.
Budi samo srecna sto se to nije tebi desilo!
Naravno da je zena gospodar svoga tela, ali nije gospodar nad zivim bicem koje nosi! Mislim da niko na ovome svetu nema pravo da sudi o tome da li neko treba ili ne treba da zivi, da postoji. Dobro znas da zigot, dakle, tek oplodjena jajna celija, u sebi sadrzi genetski kod zahvaljujuci kome ce se formirati jedno bice, tj. jedna licnost, jedinstvena, neponovljiva... Mozda taj zigot, kasnije embrion pa fetus, necemo nazvati bebom vec "delom tela majke", ali od njega ce se nesumnjivo razviti covek! Smatram, dakle, da tu nema mesta konvencijama, do tad i tad nije zivo bice i samim tim nije greh abortirati itd... Koliko god nam ponasanje u skladu sa izvesnim moralnim principima tesko pada treba biti iskren prema sebi i svestan cinjenice da je moral jedno, a nase ponasanje u tom momentu nesto drugo. Ne treba moral oblikovati prema svojim mogucnostima, vec se truditi, koliko je to moguce, svoje postupke uskladiti sa moralom. Sto se tice invaliditeta ili nakaznosti mislim da nije lako gledati dete kako se muci u nemogucnosti da mu pruzis pomoc, ali opet smatram da je svaki zivot bolji od smrti... Sumnjam da majka takvo svoje dete voli manje od one cije je dete zdravo. I ako bismo pitali majku cije je dete drugacije od ostalih da li bi radije svoje dete ubila jer suvise pate i ona i dete, mislim da se sa time nikad ne bi slozila. Mozda se covek sa teskim invaliditetom mnogo razlikuje od zdravih ljudi, ali postoji nesto sto ga i dalje cini covekom, to je sposobnost da voli i potreba da bude voljen... Nije to ni malo zanemarljiva stvar, cak i onda kad zivot krene vijugavim putem kojim se je zaista tesko probijati. Ja, naravno, ne osudjujem devojku koja je abortirala ne zbog toga sto odobravam abortus vec zato sto nikoga covek ne treba osudjivati! To je jedna od hriscanskih vrlina, ali cini mi se i po drugim merilima jasna stvar. Zato imam zamerku na onaj komentar u kome se pominje Bog.A druga zamerka je i ta da Bog nije tu da kaznjava, vec da prasta i voli. Zao mi je kad naletim na pogresan stav i iskrivljenu sliku o veri jer sam i sama vernik, vera ne treba da opterecuje ljude nego da im odgovori na neka pitanja i time olaksa zivot. Pozdrav!
ali sad je gotovo jednostavno iako sam MLADA ODLUCILA SAM SE ZRTVOVATI NA NEKI NACIN MORAM TAKO RECI I BORITI JER STA SAM JA PROSLA SA MOJIH 19 A PORED TOGA ON MI JE I PRVI DECKO!? Pisem ti jer sam htela studirati psihologiju bila sam skroz odlicna ali sad..., i sve je to u tvojoj glavi znam da ti je tesko ali sedi i razmisli ako si abortirala sigorno si imala veliki razlog i nemoj samo sebe kriviti! Nego IDEMO DALJE!!!
MISLIS DA JE MENI SAD LAKO IMAM SAMO 19 GOD NE, NIKAKO ALI TO JE MOJ ZIVOT I BORIM SE DOKLE GOD IMAM SNAGE, MAKAR MI JE NEKAD JAKO TESKO! 
