KAKO ZIVE devojke koje...

[Lena]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.

 

[smeh]

Iako nisam imala licnih iskustava sa abortusom, imam potrebu da ti kazem da je jako vazno da kad jedan problem resis - to ostavis iza sebe. Imala si sigurno svoje razloge zasto si to uradila, ukljuci se u normalne tokove zivota, i to sto si dozivela sacuvaj samo kao iskustvo... Zivot ima svoja pravila, daleko od toga da nikad ne gresimo, ali sve je ljudski. Ne osudjuj sebe, ne razmisljaj na temu "sta bi bilo da je bilo", i vreme ce uciniti svoje... tim pre sto pretpostavljam da si vrlo mlada.

 

[Sasha85]

Nemoj to sebi da radis... Da nervozom unistavas svoj zivot... Neke stvari,ma sta god uradila ne mozes da promenis,jednostavno... Moras dalje... To je nesto sto se desava svaki dan i moras to da prihvatis... Ni ja nisam imala iskustva sa abortusima,ali ti ovo pisem jer sam se mnogo nervirala,tako da sada pijem neke lekove koji su kao sedativi,opada mi kosa i srce me zeza... Zar hoces da prodjes kao ja? A imam samo 18 godina...
Glavu gore... Nemoj sebi da dozvolis da patis... Ako sebi ne pomognes,ko ce onda?

 

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

 

[Sasha85]

Nemas razloga da se stidis,jer ti nisi prva ni poslednja kojoj se to desilo... A to sta ce drugi da kazu... Nemoj da ti bude bitno...
Moras sebe da nateras da zaboravis to ili da nadjes utehu u nekom poslu... Zivot ide dalje...

 

[tsetsa]

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

DRAGA moja, a ko smo pa mi da sudimo o postupku nekog drugog? Da li smo mi( ili ti tvoji prijatelji) bili u tvojo kozi?Da li smo se mi zbog toga nervirali, brinuli, patili? Ne, to je sve bio i jeste tvoj problem. I ti ces to prevazici, lepo, polako, ali uspeces. Idi na kontrolu, ne koristi vise "istu vrstu konracepcije", galvu gore i uzivaj_- zivot ide dalje!Puno te pozdravljam-i zelim da se ponovo cujemo ali da vise nemas ovih problema. :wink: :wink:

 

Hvala vam sto ste mi se javili. Nadam se da cu uspeti da prevazidjem ovu uzasnu depresiju, i nastaviti da zivim normalan zivot.

 

[kacatina]

Nemoj sebi da stvaras nervozu dok nisi poremetila nervni sistem.Kada si se odlucila za abortus,sigurno si imala veliki razlog za to,jer je tesko podizati dete bez nicije pomoci.
Mislim da je bolje abortirati,nego roditi nevino dete pa ga onda ostaviti negde po gradu ili ga baciti u neki kontejner kao sto su to mnoge mlade mame uradile.
Pitam se dali njih grize savest i dali se one pitaju gde su im decica .Ti bar znas da si stvar sredila pre rodjenja deteta zato ti jos jedanput predlazem da se oriberes i da krenes dalje,jer povratka nema,
a drugi put pamet u glavu pa se prvo pobrini za sebe pa tek onda budi sa muskarcem.

 

[Contesse]

da li znas engleski?
ako znas, ima na netu raznih grupa za podrsku. I tu mozes naci osobe koje su prosle isto ili slicno kroz sta ti prolazis.

 

Bozo,ne razumem zasto si napisao stihove te pesme.Da li je bilo upuceno meni ili svim devojkama koje imaju slicno iskustvo? Ne osecam da sam bacila ljubav, jer se pitam, mada znam odgovor, da li je ljubav kad nekog zelis da zadrzis kraj sebe na taj nacin, a taj neko ni ne pomislja da bi onaj u koga imas bezgranicno poverenje mogao svesno da uradi tako nesto.Ja jesam planirala zajednicku buducnost sa tim covekom, ja jesam imala viziju naseg zajednickog zivota, a to da ostanem u drugom stanju nije bilo sastavni deo plana u narednih par godina. I on je to znao.Ne,apsolutno ne okrivljujem njega za sve sto se desilo, mada ne mogu da kazem da ne gajim izvesne negativne emocije, ali su one daleko manje u odnosu na one koje osecam prema sebi.Nije kriv on, kriva sam ja-sto nisam JA pazila o sebi i sto sam verovala da MI pazimo jedno o drugom i imamo iste zelje i ciljeve.Nije mi zao sto nisam rodila.Zao mi je sto sam dovela sebe u lavirint depresije iz koje ne mogu da izadjem.Mozda zvuci sebicno,ali jeste tako.

 

[smeh]

Hvala vam sto mi napisali reci utehe. Nisam bas tako mlada, mnoge stvari sam pregurala, ali ovo jednostavno ne mogu, jer istovremeno krivim sebe sto sam dozvolila da se tako nesto desi, osecam stid pred onima koji znaju sta se desilo, plasim se onih koji ne znaju jer ih sve dozivljavam kao potencijalne sudije, a o posledicama (zdravstvanim) ne smem ni da razmisljam. Znam da se nezeljene trudnoce stalno desavaju i zavrsavaju ili na ovaj nacin ili ulaskom u brak. I znam da su sve moje prijateljice pre braka mahom ostajale u drugom stanju i da nisam jedina koja je koristila konrtacepciju "nece valjda da se desi", ali nista mi to ne pomaze da sve to ostavim iza sebe. U svakom slucaju, hvala vam.

Dva puta su devojke iz moje bliske okoline imale abortus... Prva je to obrazlozila ovako: "Svi se mi j... samo neka zakaci, a neka ima srecu da joj se to ne desi" i uopste je na sve to gledala vrlo komicno i vedro... Danas je majka dvoje dece i sasvim zadovoljna svojim zivotom...
Druga mi je veoma bliska i strasno tesko je podnela raskid svoje ljubavne veze i abortus koji je iza toga usledio... Ali je prebolela. Danas, godinama nakon toga je pametna, zrela, odgovorna osoba i kada o tome razgovaramo kaze da nije bilo lako, ali je jako dobro sto je to tada uradila...
Ne znam da li sam ti pomogla, ali vidim da se mucis, pa zelim da pokusam da ti pomognem da nadjes svoj nacin razmisljanja i svoju odbranu... Znam da mora da boli, ali je vazno da se ne prepustis tome. Pozdrav.

 

smeh, e bas si me nasmejala. Izvini,da ti nisi neka dobra vila? Nema bas puno ljudi koji o normalnim stvarima mogu da pricaju normalno.Drago mi je da si izuzetak. Valjda sam i ja zato pod uticajem "sta ce drugi reci", pa sam se dodatno poremetila. Nadam se da se nisi pogresno shvatila moju konstataciju o tebi.Veliki pozdrav!

 

[pa, sta sad?]

Naravno da ostavlja traume...
Moja komsinica radi u starackom domu, i kaze da senilne bake pamte abortuse od pre 50 godina....
Ne mozes da zaboravis, ali tom secanju daj mesto koje mu pripada.....PROSLOST
I pogledaj statistiku, koliko je zena to uradilo...u Narodnog fronta veca guzva nego kog zubara
Kad covek donese tako tesku odluku, sigurno je dooobro razmislio, pa je to onda bilo najbolje resenje
Nisam bas koncizna, ali opusti se, eto, desilo se....
pa sta?

 

Drago mi je, i prilično sam iznenedjena sto se javljaju ljudi koji o ovoj temi, po meni, normalno razmisljaju. Iskreno, kada sam se javila, ocekivala sam da mi se jave ljudi(prvenstveno zene) sa onim stavom "sta ti sad hoces, sto nisi na vreme razmisljala, treba te na lomacu i sl". Da , ocekivala sam i da me neko nazove "ubicom" i vec tome slicne epitete koji su ljudi u stanju da prikace. Jedino mi nije jasno zasto mi se ne javi neka devojka koja je imala slicno iskustvo. Volela bih da cujem kako one razmisljaju i kako uspevaju da arhiviraju takve dogadjaje. Vidim da je ova tema cesto pregledana, ali jos mi se niko nije javio sa slicnim problemom.Verovatno ne zele da ga dele sa drugima. Na osnovu vasih pisama sticem utisak da pravim frku ni oko cega, to mi malo olaksava stanje, mada znam da nije bas tako. Volela bih da mi se javi neka devojka koja prolazi kroz isto sto i ja ,ili na sasvim drugaciji nacin prihvata sve to, samo da mogu sa nekim ko je u slicnoj kozi da malo razmenim razmisljanja i osecanja. Jer ih za sada delim sa grupom sedativa koji su mi prepisani da bih mogla da guram dalje.

 

[smeh]

Hej... a da ti ja dam broj telefona moje poznanice o kojoj sam ti pricala (stvarna je, ne brini)? Jedini problem je sto je mala verovatnoca da se ona tog iskustva jos uvek seca... mozda samo u "grubim crtama"...
Mada... Secam se na drugoj godini faxa (znaci imali smo nekih 20-tak godina) dolazi cura u sred pauze i mrtva-hladna saopstava: "U PM, tamo stalno guzva! A onaj kasapin radi sporo kao da ima sve vreme ovog sveta!" Pitamo je gde je bila i zasto kasni, ona nam saopstava: "Ma bila sam da abortiram!" kao da je bila da cisti kamenac! Mozda se i folirala (nisam je dobro poznavala), ali stvarno neke stvari treba i tako doziveti...
Naravno, nisam ja neozbiljna bas toiliko kako ti se cini, ali nema coveka koji nema problema. Ne sumnjam u to da ti je iskustvo traumaticno (uostalom to kako sve to prezivljavas samo potvrdjuje da imas emocije - sto nije mala stvar), ali pokusaj da prihvatis nesto i od filozofije mojih drugarica... Citajuci ono sto pises, dodje mi skoro zao sto nisam dozivla isto - cisto da mogu bolje da ti pomognem!
Bez sale, ako si raspolozena za dalju komunikaciju, posalji mi privatnu poruku sa e-mailom, naci cu vremena da odgovorim.
I drago mi je ako uspevam da te nasmejem... Na zalost, nemam moc "dobre vile" iako veoma volim bajke...

 

smeh, hvala ti sto mi se javljas. Ne bih uzimala brojeve telefona tvojih prijateljica da ih podsecam na te romanticne trenutke,da je povod druge vrste ne bih imala nista protiv. Stvarno ti puno hvala, sve to pokusavam i ja da uglavim u svoju glavu slicno onako kako mi ti pises, ali onda pocne frka, a to je najvise u vidu drugih ljudi koji u mojoj glavi sokirani otvaraju usta, i sa nevericom pokazuju prstom na mene, neverujuci sta se desilo. Da, znam ti ljudi(mama, tata, drugarice, rodbina, poznanici),sve sam to ustvari ja i projektujem na njih sopstvenu reakciju.Pa mozda je i to dokaz da na neki nacin ipak volim sebe, cim sam sokirana da se meni takvoj pametnoj nesto tako glupo dogodilo. Volela bih da se sretnemo na nekoj drugoj temi, glupo mi je da budes moj privatni "SOS telefon".
Sve najbolje ti zelim.

 

[M]

Malo mi je glupo sto te ljudi tese kao da to nije nista - svi to rade pa sta? To je glupo, i ti sama znas da abortus nije "dobar dan". Ono sto je bitno je da si se pokajala za to sto si uradila, a ono za sta shvatis da si pogresila i za sta se pokajes to ti je i oprosteno. Uzmi Bibliju pa procitaj. Bice ti lakse kada vidis kakve sve grehe Bog prasta, pogotovo ce ti biti lakse kada procitas redove u kojima pise da se samo budala moze saplesti o kamen koji je vec davno prosla. To sto ti se desilo ti je jos davno oprosteno - jos kada si prvi put osetila kajanje sto si to uradila. Sada samo treba da shvatis da je to kamen koji je ostao vec daleko iza tebe na tvom putu, i vise se ne mozes saplesti o njega. Furaj dalje - ili sto bi Isus rekao: "Idi i ne gresi vise"

 

[smeh]

smeh, hvala ti sto mi se javljas. Ne bih uzimala brojeve telefona tvojih prijateljica da ih podsecam na te romanticne trenutke,da je povod druge vrste ne bih imala nista protiv. Stvarno ti puno hvala, sve to pokusavam i ja da uglavim u svoju glavu slicno onako kako mi ti pises, ali onda pocne frka, a to je najvise u vidu drugih ljudi koji u mojoj glavi sokirani otvaraju usta, i sa nevericom pokazuju prstom na mene, neverujuci sta se desilo. Da, znam ti ljudi(mama, tata, drugarice, rodbina, poznanici),sve sam to ustvari ja i projektujem na njih sopstvenu reakciju.Pa mozda je i to dokaz da na neki nacin ipak volim sebe, cim sam sokirana da se meni takvoj pametnoj nesto tako glupo dogodilo. Volela bih da se sretnemo na nekoj drugoj temi, glupo mi je da budes moj privatni "SOS telefon".
Sve najbolje ti zelim.

hej... evo mene opet! Jesam li ti nedostajala?
Cuj... prema mojim skromnim saznanjima, jedini nacin da sustinski prezivimo udarce koje nam zivot nanosi (uz nasu svesrdnu pomoc, na zalost - sto samo pogorsava stvari) je da se ne obaziremo, ne okrecemo unazad i ne opterecujemo onim sto je bilo vise nego sto je to neophodno da greske ne bismo, daleko bilo, ponovili...
Pogledaj ovako: da je tvoja najbolja drugarica ili bilo koja tebi draga osoba, bila u slicnoj situaciji i uradila isto sto i ti, da li bi je osudjivala?
Posto znamo odgovor, postavljam novo pitanje: Zasto sebi nisi najbolji prijatelj?
U svakom slucaju, volela bih da se jos negde sretnemo... Tvojih podataka ovde nema, pa te molim da se javis...
Pozdrav! :wink:

 

[vanjaa]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.

CAO!
NAZALOST I JA SAM IMALA TO ISKUSTVO!
VOLELA BIH DA POPRICAMO MALO U VEZI TOGA!
OSTAVI MI MAIL PA DA POPRICAMO!

 

vanjaa, izvini ali nisam baš raspoložena da ostavljam svoj mail ovde. Nadam se da razumeš i da se na ljutiš, jer znam da ti je razgovor poteban koliko i meni.

 

[ghost1]

cudis se da ti se nije javio neko ko je to preziveo... evo ja jesam. sada imam tri divne cerke a uradila sam to kao devojka... iskreno, ponekada je zaista najbolje to uraditi jer tesko je podizati dete sam, tesko je objasniti mu mnoge stvari od nema do toga ko je moj tata... bilo je tesko,tada prvi put, dugo sam imala nocne more, ali razlozi zbog kojih sam to uradila su mi bili jedini i najbolji odbrambeni mehanizam da ne poludim....nemoj gledati u juce, a ako vec ne ozes da izbegnes, seti se razloga koji su proizveli tu odluku.... ti mucis sebe jer sada mislis da to nisu bili dovoljno jaki razlozi, a verujem da jesu.... i, normalno je da osecas krivicu... odlepices tako, a takva nikome ne trebas, prvo ne trebas sebi, a drugi dolaze na kraju... uhvati se u kostac sa danas, zaboravi juce, jer-moras to zbog sebe... a da boli, djavolski boli...

 

ghost1, hvala ti na javljanju. Jesam se malo sredila, bolje se osecam... Ne mogu da kazem da mi nije jasno zasto mi se niko pre tebe nije javio sa slicnim iskustvom. Ocigledno je da se to ostavlja negde duboko u sebi i da osobe zenskog pola ne zele da se prisecaju takvih stvari. Opravdano. Mislila sam samo da s obzirom da znamo koliko se to cesto desva (nazalost), da ce se javiti neko ko je u slicnoj situaciji. Ali, vidim da nece. Mozda je i bolje. I za mene i za bilo koga drugog. Da ne cita ono sto i nije bas romanticno. Ajde, necemo vise o tome. Tako valjda svi rade. Cute.

 

[Ivanaaaa]

Interesuje me kako devojke prevazilaze traume vezane za abortus? Da li ih uopste imaju? Naravno mislim kad je sve vec gotovo. Ja to jako tesko podnosim, ne prodje dan a da ne pomislim na to, nedavno sam ukljucila i dodatnu terapiju za smirivanje zivaca. Volela bih da mi odgovore devojke koje ima ju slicna iskustva, jer zaista nemam sa kim da porazgovaram. Ne usudjujem se.

Pa veoma tesko. Ja sam imala slicnu situaciju i jos uvek (vec 1,5 god.) nemogu da se pomirim sa tim. Najgore od svega toga je to sto svaki dan razmisljam o tome i to me stvarno opterecuje. Sada sam udata i veoma tesko mogu da razmisljam o stvaranju porodice (mislim na decu). Samo kad se setim kroz sta sam sve prosla, najezim se. Nikada mi nije bilo teze nego tada. Od prevelike sekiracije i trauma smrasala sam 10 kg u roku od 10-tak dana.

Veruj mi, toliko mi je tesko da sada planiram porodicu samo kada se toga setim...

I neznam kako da resim to!

Udata sam zena a najezim se kada pomislim da imam decu! Mnogo mi je tesko.

 

[lycia]

lena,posalji mi privatnu poruku i tvoj e-mail ako zelis jos uvek da razgovaras o tome.Znam kroz sta si prosla,veruj mi.Mozemo da podelimo to.

 

[baba saveta]

E drage "gimnazijalke" i ostali "odgovorni"!
Bas na ovu temu sam mislila kada sam vam rekla da procesljate malo Forum i na osnovu onoga sto procitate pokusate da naslutite koliko su ozbiljne posledice neodgovornog ponasanja i koliko nezeljenih posledica ima nezeljena trudnoca...
Devojkama koje imaju ovu vrstu problema se zaista izvinjavam, nisam nameravala da ih uvredim niti bilo sta slicno... Imale ste tu nesrecu da se suocite sa tim jezivim problemom, a sad samo glavu gore i ne vracajte se na to i neopterecujte se time... Zivot ide dalje, svi gresimo, ali je vazno da iz toga nesto naucimo...
I za one prve: Pametan covek se uci na tudjem iskustvu, budala na sopstvenom!