Imena bolesti koje čovečanstvo nikada neće moći da izleči

Neno

Buduća legenda
Poruka
25.480

Uprkos decenijama medicinskog napretka, postoji lista bolesti koje ostaju tvrdoglavo neosvojive.

Times Life piše da je među njima Alchajmerova bolest – podmukla po tome što mozak počinje da propada mnogo pre nego što prvi simptomi izađu na videlo.
1756575318801.png
Kada se gubitak pamćenja i poteškoće u razmišljanju pojave, proces je već duboko ukorenjen i zaustavljanje je praktično nemoguće.

Na toj listi se nalazi i HIV. Naučnici su uspeli da ga uspore, ali ne i da ga izbrišu iz tela. Virus ostaje sakriven u ćelijama i pod stalnom pretnjom da preraste u AIDS. Upravo zato terapija traje ceo život, a nada da će se jednog dana pronaći konačno rešenje još uvek visi u vazduhu.

Ni dijabetes ne popušta. Bilo da je reč o jednom ili drugom tipu, bolest zahteva stalno praćenje i strogu kontrolu. Slično je i sa Parkinsonovom bolešću, koja postupno uništava moždane ćelije odgovorne za dopamin i oduzima ljudima kontrolu nad sopstvenim pokretima.

Još jedan protivnik koji medicina ne može da savlada jeste cistična fibroza – genetski poremećaj koji pogađa pluća i sistem za varenje. Defekt u genu ne može jednostavno da se „popravi“, pa se terapija svodi na ublažavanje posledica.

Slično se može reći i za multiple sklerozu: ona uništava omotače nerava, a svaka osoba razvija bolest na drugačiji način, zbog čega univerzalni lek ne postoji.

Lupus i šizofrenija takođe se svrstavaju među stanja koja medicina može da kontroliše, ali ne i da izleči. Upravo ta raznolikost bolesti podseća da ljudsko telo, i pored sve sofisticiranije tehnologije i farmacije, ostaje prostor sa mnogo nepoznanica.

Sve ovo otvara pitanje – da li će medicina uopšte uspeti da pronađe put do rešenja za ove bolesti, ili će one ostati večiti podsetnik na granice ljudskog znanja? Odgovor, za sada, ostaje neizvestan.

Wt.rs
 

Uprkos decenijama medicinskog napretka, postoji lista bolesti koje ostaju tvrdoglavo neosvojive.

Times Life piše da je među njima Alchajmerova bolest – podmukla po tome što mozak počinje da propada mnogo pre nego što prvi simptomi izađu na videlo.
Pogledajte prilog 1777674
Kada se gubitak pamćenja i poteškoće u razmišljanju pojave, proces je već duboko ukorenjen i zaustavljanje je praktično nemoguće.

Na toj listi se nalazi i HIV. Naučnici su uspeli da ga uspore, ali ne i da ga izbrišu iz tela. Virus ostaje sakriven u ćelijama i pod stalnom pretnjom da preraste u AIDS. Upravo zato terapija traje ceo život, a nada da će se jednog dana pronaći konačno rešenje još uvek visi u vazduhu.

Ni dijabetes ne popušta. Bilo da je reč o jednom ili drugom tipu, bolest zahteva stalno praćenje i strogu kontrolu. Slično je i sa Parkinsonovom bolešću, koja postupno uništava moždane ćelije odgovorne za dopamin i oduzima ljudima kontrolu nad sopstvenim pokretima.

Još jedan protivnik koji medicina ne može da savlada jeste cistična fibroza – genetski poremećaj koji pogađa pluća i sistem za varenje. Defekt u genu ne može jednostavno da se „popravi“, pa se terapija svodi na ublažavanje posledica.

Slično se može reći i za multiple sklerozu: ona uništava omotače nerava, a svaka osoba razvija bolest na drugačiji način, zbog čega univerzalni lek ne postoji.

Lupus i šizofrenija takođe se svrstavaju među stanja koja medicina može da kontroliše, ali ne i da izleči. Upravo ta raznolikost bolesti podseća da ljudsko telo, i pored sve sofisticiranije tehnologije i farmacije, ostaje prostor sa mnogo nepoznanica.

Sve ovo otvara pitanje – da li će medicina uopšte uspeti da pronađe put do rešenja za ove bolesti, ili će one ostati večiti podsetnik na granice ljudskog znanja? Odgovor, za sada, ostaje neizvestan.

Wt.rs
Otkriven ključni mehanizam Alchajmerove bolesti

Istraživački tim pod vođstvom neurobiologa prof. dr Hilmara Badinga sa Univerziteta u Hajdelbergu, u saradnji sa naučnicima sa Univerziteta Šandong (Kina), otkrio je molekularni mehanizam koji značajno doprinosi napredovanju Alchajmerove bolesti. Kroz ispitivanja na miševima sa Alchajmerovim modelom, tim je pokazao da neurotoksični kompleks proteina uzrokuje odumiranje nervnih ćelija u mozgu, što dovodi do kognitivnog propadanja. Ovo otkriće otvara nove mogućnosti za razvoj efikasnih terapija.

Toksični kompleks proteina: NMDAR/TRPM4

Kompleks se sastoji od NMDA receptora i jonskog kanala TRPM4. NMDA receptori, koji se aktiviraju neurotransmiterom glutamatom, ključni su za komunikaciju između nervnih ćelija i očuvanje kognitivnih sposobnosti. Međutim, kada se nalaze van sinapsi i povežu sa TRPM4, formiraju tzv. „kompleks smrti“ koji izaziva oštećenja i smrt nervnih ćelija.

Novi lek: FP802

Tim je razvio molekul FP802, koji deluje kao „TwinF Interface Inhibitor“. Ovaj inhibitor prekida vezu između NMDA receptora i TRPM4, razlažući toksični kompleks. Kod miševa tretiranih FP802 molekulom, bolest je napredovala znatno sporije, a tipične promene u ćelijama – poput gubitka sinapsi i oštećenja mitohondrija – bile su minimalne. Kognitivne funkcije su ostale očuvane, a stvaranje beta-amiloidnih naslaga u mozgu bilo je znatno smanjeno.

Potencijal za širu primenu

Ovaj pristup se razlikuje od dosadašnjih terapija koje ciljaju uklanjanje amiloida. Umesto toga, FP802 blokira kasniji mehanizam koji uzrokuje smrt ćelija i podstiče stvaranje amiloida. Slični efekti su primećeni i kod modela bolesti ALS-a, što ukazuje na mogućnost šire primene ovog leka.

Dalji koraci

Iako su rezultati obećavajući, prof. Bading naglašava da je klinička primena još daleko. Potrebna su dodatna farmakološka istraživanja, toksikološke analize i kliničke studije. Molekul FP802 će se dalje razvijati u saradnji sa biotehnološkom kompanijom FundaMental Pharma.


https://nachrichten.idw-online.de/2025/08/26/schluesselmechanismus-der-alzheimer-erkrankung-entdeckt
 

Back
Top