Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.277
SOMBOR NIJE POSTAO BRANKOVIĆEVO
Kao dodatan vid poniženja i nipodaštavanja Sombora između dva svetska rata (a bilo ih je mnogo), došao je krajem 1935. g. predlog Uprave Dunavske banovine iz Novog Sada da, zbog „posrbljavanja naziva mesta“, ime grada bude promenjeno u BRANKOVIĆEVO, što su Somborci jednodušno i sa prezirom odbili. Novi naziv grad je trebalo da dobije po svom nekadašnjem graničarskom kapetanu grofu Jovanu Janku Brankoviću (oko 1675-1734), a ovde je u 19. veku (od 1859. do 1882) okružni prota bio još jedan Branković – Georgije, kasnije srpski patrijarh od 1890. do 1907. godine – obojica znameniti ljudi svog vremna, ali svakako ne toliko da bi ime grada, staro vekovima, bilo menjano zbog njih.
Naslovna strana somborskog lista “Glas naroda” od 30. novembra 1935. god.
Dr Radivoj Simonović
Predlog je razgnevio mnoge ugledne građane, posebno čestitog starog somborskog lekara dr Radivoja Simonovića, poznatog pisca i rodoljuba, koji nije štedeo pera, pa je žestoko odgovorio predlagačima: “Mi Somborci predvodili smo kolo, kad su pre 17 godina Vojvođani u Novom Sadu oduševljeno proglasili ujedinjenje… Onda smo se nadali da ćemo dobiti nešto što nemamo, a niko ni u snu nije sanjao da možemo izgubiti i ono što imamo… Somborci su bili nekad bogati, besni i ponosni, a danas su siromasi, bedni i poniženi… Kad smo birali poslanike, čelik-Srbe, opozicionare koje mađarska vlada nije htela, onda smo išli na biralište kao veseli svatovi sa srpskom svirkom i srpskom pesmom, a sad kad biramo onoga koga vlada hoće idemo kao na pogreb, pokunjeni, žalosni, šapućući… Kad je u Somboru bilo sedište županije, onda su više puta Somborci Srbi bili veliki župani i podžupani i viši činovnici, a sada je odneta iz Sombora i županija, i Veliki sud, pa čak i Županijska štedionica… Pa evo sad još jedan nov atentat na grad Sombor! Hoće da mu zbrišu naše staro, slavno, lepo, zgodno ime Sombor, pa da ga nazovu Brankovićevo, a mi Somborci da postanemo posramljeni Brankovićevci.”
Gradski većnici su na sednici od 26. novembra 1935. g. jednoglasno glasali protiv ove birokratske stupidarije i Sombor, ipak, nije promenio ime.
https://www.ravnoplov.rs/sombor-nije-postao-brankovicevo/
Nekom iz Bograda zasmetalo ime Sombor da se menja, jer nije ''srpsko'', i ajde da menjamo ime grada koje postoji vec 400 godina. Inace u Somboru su Srbi uvek bili ubedljiva vecina, i nikom nikada nije padalo na pamet na menja ime, kao nije srpski. Svi SrbiI i ostali narodi i narodnosti su se digli u Somboru rekli su Sombor ostaje Sombor !!!
Sombor je vekovima bio na granicama madjarske države te postoje mnogobrojna svedočenja i radovi madjarskih autora koji su mišljenja da je ime grada Sombora (Zombora) nastalo transformacijom imena vlastelinske porodice Cobor. Razlog je veoma jednostavan. Slovenski živalj je redje glasovne skupine zamenio običnijim i češćim, naravno zbog lakšeg izgovora. Tako je umesto „co“ sastao „so“, a umesto Cobor – Sobor. Kasnije je od Sobora nastao Sombor.
Prema svedočenju palatina Ileškazi Ištvana još su Turci Cobor – Sent – Mihalj zvali Somborom (1599), no ipak ime Sombor nije nastalo po dolasku grada pod tursku vlast – 1541 godine već pre njihovog dolaska. U to vreme imena naselja su dobijala imena po posedu u vlasništvu feudalne porodice a to bi u ovom slučaju bilo Cobor. Iz dokumenata se vidi da Turci nisu odbacili crkveni deo imena Cobor – Sent – Mihalj kao „ćaurski“ već sam narod pre njihovog dolaska.
Nakon turske vladavine zvanični naziv grada je Zombor. U mnogobrojnim dokumentima nailazimo i na Zombor i na Sombor a veoma često na istom dokumentu i na jedan i na drugi naziv. Današnje ime grada Sombor je slovenskog porekla dok je madjarska varijanta – Zombor. U SFRJ su obe varijante bile u ravnopravnoj upotrebi.
Poslednja izmena:
