Kako su psihijatri "ubili" moju mamu

Meklaud:
Ali psiha nije fizička bolest to je nešto apstraktno i totalno je različito od pacijenta do pacijenta.
Ni doktor emeritus ne zna da li je pacijent izlečen i šta je tačno u njegovoj glavi i da li nešto prećutkuje.
Kod pacijenta sa rakom pacijent može biti gluvonem,slep,moždano mrtav ali ako nema palpabnog tumora, nema povišenih markera, nema recidiva na ct-u pacijent je izlečen i ne mora slovo da kaže, a kod psihijatrije 99% zavisi od reči i dela bolesnika.
Kliknite za proširenje...
Rezime mog pisanija je da je kod drugih grana medicine 1 i 1 su dva, dok kod psihijatrije nije tako
 
Lekovi mogu da pomognu 50%,a ostalo mora bolesna osoba uz pomoć najbližih.To je jedini način.
U majčinom slučaju,stanje se isto iznenada pogoršalo kada je dobila novu terapiju,od novog doktora.
Metoten ju je bukvalno uništio.Nije mogla da hoda,da ustane,da priča,da jede,da guta.
Ruke su joj se tresle,izgledalo je kao da je dobila i Parkinsonovu bolest.
Vratio sam se iz Slovenije,i mojim šefovima i direktoru,rekao da se neću vratiti dok mi majka ne prohoda,i da mi slobodno daju otkaz.
Diirektor me nazvao i rekao.koliko god ti vremena treba, uzmi.
Nakon par meseci,majka je prohodala,vratila se u žive i sa mnom u Sloveniju.
 
UltraVioletna:
Poslušajte. Možda nekome pomogne.
Kliknite za proširenje...
Zao mi je zbog tvoje mame, bilo je tu lekarskih gresaka. Ranije su postojali neuropsihijatri, pa su najpre proveravali da nije nesto na organskom novou, pre nego sto pocnu da lece samo psihijatrijski. Sada se to razdelilo tako da svako ima svoje podrucje odgovornosti, a ustvari odgovornosti nema, samo prebacuju "vruc krompir" jedan drugom u ruke. Po mom misljenju, morali su je voditi na skener ili magnetnu rezonancu da se vidi sta je to s njom bilo najpre fizicki, dakle svi, jos na samom pocetku, da li je bio slog (ili serija manjih slogova), da li je pocela demencija (moze itekako u 70-toj da covek bude dementan), pa tek onda da joj prepisuju lekove, ali eto, to je to sto je danas zdravstvo otislo u aut i sto dobrog lekara treba da trazis stapom, ako uopste imas srece da ga nadjes.

Nisam lekar, vrlo je moguce da je kod nje sve ovo u jednom trenutku bio i pocetak demencije, i tu nema leka, ali ima uz pomoc dobre nege i adekvatnih lekova, produzenja zivota. Opet , ponekad naidje i naglo, i tesko je to razlikovati. Ali lekar bi to morao da prepozna, uostalom ima dijagnostickih metoda.

Primi moje saucesce, tesko je, ali ako je demencija na sta mi ta razdrazljivost i agresija, ponavljanje uzaludnih radnji, najvise lici, onda je pre ili kasnije moralo ovako da se zavrsi. Budi jaka, pozdrav i svako dobro.
 
Nisu samo psihijatri problem, ima loših lekara u celom zdravstvu. Moja pokojna mama je više od pola života muku mučila sa lekarima, koji su ne samo loši stručnjaci nego i loši ljudi, bez strpljenja, razumevanja, nabeđeni, čak i bezobrazni i skloni ruganju i ismevanju.

Žao mi je svih koji moraju ili su morali sa takvima da imaju posla.

@UltraVioletna Žao mi je zbog tvoje mame.
 
Znam da ovde ljudi slabo citaju , ali ceo sistem mentalne zastite je zamisljen da psihijatar lekovima omeksa pacijenta, psihoterapeut resi najteze antagonizme, da ne bi morali da se lome na bliznjima, psiholog da sve to nadgleda, a porodica da se promeni 100%, bukvalno..

Posto se porodice obicno ne menjaju 100%, 10% im je maksimum, to onda to postaje problem a ne podrska...dok podrska postoji...fizicki , psihicki postaju problem..

Psihoterapija je najvaznija, ali je prepuna osoba koje rade na sat, kao taksisti...mozda bi taksisti tu bili i bolji..
Ima ih dobrih , ali nece da se ukljuce, a kad hoce da rade, cak i neukljuceni , korisni su , ali kostaju podosta para...i mora da im se naglasi psihoterapija a ne life coach...

Ja sam valjda propustio dve prilike da pomognem ljudima koji su bili dobrice...jesam pomagao prijateljski , ali nisam se ukljucivao u psiho vode, jer ja sam mlad oni mladi , ja sam pregledan od vrhunskih pshihologa ili psihijatara pa sam dobio najvece ocene, sto je ispalo tacno u praksi...pa nisam ni znao da drugi ljudi pucaju kad ih vidis da jos nisu pukli...

A i ne zna osoba u 20 godina da psiholoski pomaze a da ne pravi greske....a greske su opasne...
Posle sam znao da se ukljucim u procese ozivljavanja ljudi , a delimicno za to je zasluzna i moja skolska koja je odjednom uletela u emotivni psihicki problem i bila spasena od strane svoje majke, zmaj , ali ne lafcina, nego zmaj zena...dragon lady...
Koja je uradila ono sto zna, znaci celicni stisak, totalno celicni...ali disciplina i stalna evaluacija..I postavi je na noge, cak ju je skinula i sa svih lekova, e sad ne znam da li se desavaju relapsi...nisam ja toliko bas u toku, ali to je to..
I onda sam ja valjda pomogao dosta nekim osobama...doduse ne onako kako sam zeleo jer nisam bio fizicki u mogucnosti da budem pored...a njima je trebalo bas to ...da odvojis, godinu dana pored njih...izgleda da samo to radi posao...
Jer , ekonomski nemaju srece da nalete na dobrog psihoterapeuta, ili su amateri ili su za blage stvari..., ja ne smem kao aktivan u procesu da prihvatam na sebe psihoterapiju , jer cu ja onda dobiti ka sebi sve negativne emocije i odbijanja, distance, a ja sam onaj koji ima najveci uticaj...Ali sta ces kad nemaju ljudi za psihoterapeuta, onda radis ti pomalo , kap po kap, sto uopste nije dobro , ali dopre do glave ...pri tome je vazno uvek pratiti dve stvari , stanje organa i kognitivne sposobnosti pacijenta...osobe..

Ne govorim o ovom slucaju nego uopste...

Postoje jake ustanove za solidnu dijagnostiku...koja vas sokira, ali su strucni ...
Ali i strucna dijagnoza ne znaci dobar put ka izlecenju..
Tu je mozda psiholoski put najbolji , tj da osetis tacno sta je tih par problema kao i kako osoba ima psihologiku, nije ona od tog trenutka nacela svoje zdravlje...mentalno..

Tesko je bez psihoterapeuta...da skloni sva vazna pitanja i iskustva sa table...odnos prema majci , odnos prema poslu , prema autoritetima, budjenje svesti , tj kad osoba shvata sta je ustvari oko nje, u zivotu...bilo da je do tada bilo dete, ili je bilo rob firme...sto se desava novopecenim penzionerima...

U svakom slucaju , bitnije je imati ratnika odvojeno od znalca, ratnik je obicno familija...a znalac je neko ko je mozda i znalac, ali je u jednom trenutku zadobio poverenje osobe.....Ipak priroda osobe i psihologika ce na kraju ako ne postoji dobar ritam lecenja, zeleti ili da ubrza ili da odbaci sve ostalo....a tu ce biti i taj u koga ima poverenja...svejedno sto je kognitivno neostecena...


Ali cesto se desava narocito kod psihoza , kognitivno ostecenje...to mora da se proceni , ono je manje ili vece, i tuje i emotivno ostecenje, ali to se mozda moze i sanirati...ne moze totalno jer osoba je svesna sta joj se desilo...ima svoje male psihozice, bubice...


Ono sto se masovno desava kod balkanskih situacija je ignorisanje drugacijih puteva....sto je i logicno....ako se koristi push tehnika kod medija, kod vladanja, kod rada, kod svega, sve se desava tako sto imas obaveze svaki dan, i ne stignes da razmisljas ko si ti...onda ljudi ne koriste pull tehniku , sagledavanje sebe , introspekcija i sagledavanje drugih ni u tim specijalnim okolnostima, cak i kad izgleda da to cine..

Npr, evo sto se tice lekara i reci anksioznost...to moze da znaci dve stvari , jedno je reakcija tela psihosomatska anksioznost, uzbudis se lako , uplasis lako , itd itd, a moze znaciti nagle reakcije, raznih agresivnih stanja....totalno druga prica...

Na papiru ce pisati samo anksiozna osoba, onaj ko cita ocekuje preku osobu...koja skoci i zadavi te u sekundi..
Tako da se zbog push tehnike koja se svuda primenjuje, nije okrenutost , bar tako nece niko videti , ka izlecenju pacijenta, nego ka poboljsanju trenutnog kvaliteta zivota...ako je depresivan , podigni ga, ako je histerican, umrtvi ga, ako ima paranoicne ideje, zakucaj ga dok mu te paranoicne ideje ne izgledaju suvise bledo da bi se oko toga previse uzbudjivao...
Tacno je i to da usluzno osoblje, medicinsko , vrlo lako resava probleme na svoj nacin iz sredine iz koje poticu...
Dodje ti iz prigradskog naselja na posao , njoj je cilj da je niko ne tera da ubode iglu u venu ili arteriju i da joj svi spavaju nocu , leze danju , i tako do otpusta...

Za direktore bolnica se biraju lekari , ali obicno oni koji nemaju smisla za vodjenje niti su bas zeljni da vode bolnicu kako treba....bilo koju...
Odozgo mu preti vlast, zeza ga za pare ako kazu 1og , to ne bude ni 21og...a to uopste nije pozeljna pozicija za nekog ko radi sa ljudima na oba nacina...

Zato nam je zdravstvo ugrozeno...i uvek vazi negativna selekcija..

Npr, ja mogu da sredim svaki dom zdravlja, odelenje, bolnicu...i zamislite desio se slican slucaj....direktor komunalnog preduzeca, bio neki sefic mali sefic odelenju odvozenja smeca, mali pogoncic...10 vozila ako su imali..
Postave ga za sefa bolnice...kuku lele...2 meseca su vristali doktori , sestre, ali posle dva meseca, cakum pakum bolnica...ljubazni , vredni , nista im nije tesko , podmladio kadar ali ne da nemaju pojma kao posle kovida...nego pametno mentorski...kukaju jos po malo , ali dodjes kao pacijent, nebo i zemlja...sve radi , nigde guzve, dobro nije nigde, decije odelenje guzva, trauma, guzva kad su neki dani, to je interno i hitna istovremeno .....
Ali ga sklonise dalje, i opet sve po starom...jos se pojavili viskovi koje je on dovukao
I tako se saceka malo i sposobni odu , i onda privid da nema znalaca postane stvarnost...
 
Kerkyra:
Zao mi je zbog tvoje mame, bilo je tu lekarskih gresaka. Ranije su postojali neuropsihijatri, pa su najpre proveravali da nije nesto na organskom novou, pre nego sto pocnu da lece samo psihijatrijski. Sada se to razdelilo tako da svako ima svoje podrucje odgovornosti, a ustvari odgovornosti nema, samo prebacuju "vruc krompir" jedan drugom u ruke. Po mom misljenju, morali su je voditi na skener ili magnetnu rezonancu da se vidi sta je to s njom bilo najpre fizicki, dakle svi, jos na samom pocetku, da li je bio slog (ili serija manjih slogova), da li je pocela demencija (moze itekako u 70-toj da covek bude dementan), pa tek onda da joj prepisuju lekove, ali eto, to je to sto je danas zdravstvo otislo u aut i sto dobrog lekara treba da trazis stapom, ako uopste imas srece da ga nadjes.

Nisam lekar, vrlo je moguce da je kod nje sve ovo u jednom trenutku bio i pocetak demencije, i tu nema leka, ali ima uz pomoc dobre nege i adekvatnih lekova, produzenja zivota. Opet , ponekad naidje i naglo, i tesko je to razlikovati. Ali lekar bi to morao da prepozna, uostalom ima dijagnostickih metoda.

Primi moje saucesce, tesko je, ali ako je demencija na sta mi ta razdrazljivost i agresija, ponavljanje uzaludnih radnji, najvise lici, onda je pre ili kasnije moralo ovako da se zavrsi. Budi jaka, pozdrav i svako dobro.
Kliknite za proširenje...
Neuropsihijatri to je vec nesto drugo, to su pravi strucnjaci, ovi psihijatri to samo motkom covek da bije, samo znaju lekove da prepisuju i nista drugo.
 
DarkMoon:
Oni ne lece nista, samo skracuju zivot ljudima.
Kliknite za proširenje...
Једино шта могу да лече (не значи и да морају) је оболење живаца, као органа. (Мозак и живци). То некад уме да оболи. Живци су ти ћелије ко и све друго. Ко свећица на ауту. Некад и то зна да облајзне. Мој професор из психологије из средње школе је био добио баш ту болест. Решавао је туђе проблеме (време 90тих) а без помазања одозго. Трошио је своју супстанцу уместо да користи "благодат одозго" која се не може потрошити (потрошио је своје живце (свећице) тако да је то једна од оних болести за коју ваља ићи код њих - зове се "атрофија мијелинске опне"). Међутим за 99% случајева због којих људи иду тамо где није болестно тело (живчано ткиво као код њега) него се ради о душевној болести (ђавоиманост, епилепсија (тип ђавоиманости), депресија (демон унинија), и сл.. ) немају лек. А крију да немају, него прихватају такве пацијенте. Негде је и родбина одговорна за одбацивање рођака, јер са ђавоиманим не знају шта ће. За то баш треба имати пуно тога да би се носило.

Знам да звучи чудно, али неке нефункционалне породице се одрекну свог члана, на тај друштвено-погодан начин. Психијатрије и болнице им понуде златан изговор са печатом и добију своје "заморче", а ови изгубе муку и бригу са којом не знају јадни шта ће.

Да овде објасним шта је "атрофија мијелинске опне" - то је болест која почиње са "зимоћом" на ногама, па човек оде код лекара васкуларног.. дуго времена се проведе да би се пронашло шта је човеку. До тада већ крену и "неконтролисани трзајеви" и "непокретност" (парализа). Ако се не открије шта је, кажу да од парализе до смрти не прође више од годину дана (озбиљно оболење). Човек може и да умре од болести живаца (ткива).

Лечило се инекцијама које су се у време санкција куповале из Немачке. Скупо - не питај. Пар десетина хиљада евра. Он подстанар, избего с ратишта. Породица здушно стала уз њега. Пријатељи.. скрпило се некако.

Излечио се на крају. Проходо поново, што се каже.

Због таквих болести ваља отићи, али то је.. можда 1% свих оболелих који заврше код њих. То што ти кажеш све стоји за оних 99%.
 
DarkMoon:
Postoje lekovi koji su i manje stetni ali lekove koje kod nas daju su veoma stetni za ljude, pogotovo ako se robotski prepisuje terapija.
Kliknite za proširenje...
Постоје и природни аналгетици. Чајеви: (од блажих ка јачим): 1. Нана 2. Мајчина душица 3. Валеријана 4. Хмељ. Ја се после мајчине душице успавам да се после једва будим. Сад.. можете мислити колико је тек јака валеријана, а каква аналгетска бомба је хмељ. И ..нема контра-индикација ако их не заливаш алкохолом. Ако заливаш алкохолом, купи гробно место док још видиш све прсте на руци да их има пет, а не више.

Пиво као напитак би требало забранити, јер меша хмељ и алкохол.
 
Lule:
Tužno.

Ova žena nije imala sreće. Naletela na dr ošljarku u Lazi koja ju je upropastila. Posle su bile male šanse da se povrati bar kolko tolko u normalu.

U toj Lazi stalno neke priče, neki zataškani skandali, načelnici su im redovno neke barabe, onda se takav rad (nerad) prenosi na niže nivoe.
Kliknite za proširenje...
Моја покојна кума је радила као главна сестра у Лази. Као још млада медицинска сестра је имала неки мањи проблем са меморијом, и пожалила се својим колегама лекарима, ови јој преписали "лек против заборављања". Од тада, каже.. рапидно је почела губити памћење. Прекинула са лековима да спасе што се спасти може, али је болест тада већ узела много маха.

Ове године је преминула у скоро потпуној деменцији.

Рекла ми је једном у поверењу, да им никад не верујем, и ни за шта да им се не обраћам за помоћ.

То је њено искуство, од којег мислим, па ни овде нико нема веће. Ја још млад и неискусан мислим да ето.. има неких болести које су чисто телесне природе (физичко оболење живца) - које можда могу да излече. Кажем можда јер поштујем шта ми кума рекла, као неко ко је имао велико и јако искуство. Пракса ми је показала излеченог (професора психологије из средње школе), па сам зато што се тиче физичких болести живаца.. оно на "фифти-фифти" са пуно реално опреза ко змији кад прилазиш да исцедиш отров који ћеш разблажити.. шансама ако се обратиш неуропсихијатру. Ово остало.. пропас' (без "т") што каже наш народ... а са народом и моја добра кума... Бог јој добро дао што проговори о томе!

Ни на једног пацијента се никад није у животу пожалила. Само на докторе (своје колеге), што раде то што раде.
 
Poslednja izmena:
Kerkyra:
Zao mi je zbog tvoje mame, bilo je tu lekarskih gresaka. Ranije su postojali neuropsihijatri, pa su najpre proveravali da nije nesto na organskom novou, pre nego sto pocnu da lece samo psihijatrijski. Sada se to razdelilo tako da svako ima svoje podrucje odgovornosti, a ustvari odgovornosti nema, samo prebacuju "vruc krompir" jedan drugom u ruke. Po mom misljenju, morali su je voditi na skener ili magnetnu rezonancu da se vidi sta je to s njom bilo najpre fizicki, dakle svi, jos na samom pocetku, da li je bio slog (ili serija manjih slogova), da li je pocela demencija (moze itekako u 70-toj da covek bude dementan), pa tek onda da joj prepisuju lekove, ali eto, to je to sto je danas zdravstvo otislo u aut i sto dobrog lekara treba da trazis stapom, ako uopste imas srece da ga nadjes.

Nisam lekar, vrlo je moguce da je kod nje sve ovo u jednom trenutku bio i pocetak demencije, i tu nema leka, ali ima uz pomoc dobre nege i adekvatnih lekova, produzenja zivota. Opet , ponekad naidje i naglo, i tesko je to razlikovati. Ali lekar bi to morao da prepozna, uostalom ima dijagnostickih metoda.

Primi moje saucesce, tesko je, ali ako je demencija na sta mi ta razdrazljivost i agresija, ponavljanje uzaludnih radnji, najvise lici, onda je pre ili kasnije moralo ovako da se zavrsi. Budi jaka, pozdrav i svako dobro.
Kliknite za proširenje...
Поменула си деменцију. Влада данас велика епидемија деменције код старих људи. Ко се не пази од нас што још нисмо зашли у те "крајне" године, могуће да ће и он бити дементан.

Деменцију изазивају филмови са "кратким резовима". То се учи само у школи режије, иначе не би ни ја знао.

Како? Тако што слике изазивају мисли. Мисли имају своју хемијску и биоелектричну реакцију у мозгу. Кратки резови су ти као сијалица коју неко стално пали-гаси и онда она, у суштини - прегори. Јачи је мозак од ел.сијалице.. али сваки материјал има своју границу толеранције.

У млађем средњем добу човек има у себи унутрашње снаге да се бори са спољним сугестијама, али у врло младом (деца) и јако старом - нема, и кога родитељи занемаре, њему се мозак не развије (спрже га рекламе (већина кратких резова ти је у рекламама), а код старог то иде прогресивно, јер је и мозак "при крају снага".

Навика гледања телевизије и видео садржаја је, конкретно, изазивач а слабост телесна окидач деменције.

Пазите на своју децу и старе одвуците их од екрана!
 
Змај-Баћушка:
Поменула си деменцију. Влада данас велика епидемија деменције код старих људи. Ко се не пази од нас што још нисмо зашли у те "крајне" године, могуће да ће и он бити дементан.

Деменцију изазивају филмови са "кратким резовима". То се учи само у школи режије, иначе не би ни ја знао.

Како? Тако што слике изазивају мисли. Мисли имају своју хемијску и биоелектричну реакцију у мозгу. Кратки резови су ти као сијалица коју неко стално пали-гаси и онда она, у суштини - прегори. Јачи је мозак од ел.сијалице.. али сваки материјал има своју границу толеранције.

У млађем средњем добу човек има у себи унутрашње снаге да се бори са спољним сугестијама, али у врло младом (деца) и јако старом - нема, и кога родитељи занемаре, њему се мозак не развије (спрже га рекламе (већина кратких резова ти је у рекламама), а код старог то иде прогресивно, јер је и мозак "при крају снага".

Навика гледања телевизије и видео садржаја је, конкретно, изазивач а слабост телесна окидач деменције.

Пазите на своју децу и старе одвуците их од екрана!
Kliknite za proširenje...
Ne znam da li je TV uzrok, ali sigurno doprinosi zatupljenosti narocito kod starijih. Tesko ih je odvuci od TV-a, nazalost.
 
Kerkyra:
Ne znam da li je TV uzrok, ali sigurno doprinosi zatupljenosti narocito kod starijih. Tesko ih je odvuci od TV-a, nazalost.
Kliknite za proširenje...
Нисам знао ни ја. Рекоше ми они који знају (они који се цео живот баве филмом, и филмском журналистиком). Медицина чини се (бар званично) не зна о томе.
 
Змај-Баћушка:
Нисам знао ни ја. Рекоше ми они који знају (они који се цео живот баве филмом, и филмском журналистиком). Медицина чини се (бар званично) не зна о томе.
Kliknite za proširenje...
Da budem iskrena, ja sam to cula jos 90-tih, za vreme prikazivanja one serije "Kasandra", ali licno to smatram nekom teorijom zavere, ili dobrim vicom.

Mada svasta je moguce, ali ne volim nagadjanja (a i nije tema).
 
Kerkyra:
Koje iakustvo i statistike?

Izvini Bacuska, mnogo nagadjas a malo si toga zaista zavrsio i savladao. Malo manje "lova u mutnom", ako moze?
Kliknite za proširenje...
Као прво, нисам то чуо од "реклаказалаца", него од људи од части и угледа. Старог кова, што се каже. Друго, око себе, сви људи који су показали знаке деменције, сви су показали да реагују на варијаблу повећаног-смањеног гледања ТВ. Повећано гледање - погоршање деменције, смањено - побољшање.

Што се статистика тиче, треба свако да води своју статистику. Код мене је "један на један" (100%) однос зависност од тевеа - деменција.

А кад смо већ код теме статистика и медији, не знам је си ли приметила да више не публикују статистике самоубистава. Чак их више и не помињу у медијима. А као што влада епидемија деменције, тако влада и епидемија самоубистава.

Чудно да то медијима није више интересантно. У чему је штос? Ко да се или експериментише или .. стварно не знам који би мого бити разлог да се таји тај много повећан број самоубистава. Енигма права.

А ти види.. па пре него што кажеш оно "лов у мутном" (подсећаш ме на једну другарицу, тако она исто... стално ме нешто опомиње да "роварим" и "причам свашта" а увек оно.. на крају се покаже... само што је не прогањам више с оним: "јесам ти реко?" "А?" "јеси видела?", "Е?" "А мени не верујеш?".

И то исто због статистике. То сам јој говорио док је још било пола-пола. Кад је њена статистика отишла у аут, не помињем јој више... зна и она ваљда...
 
Змај-Баћушка:
Једино шта могу да лече (не значи и да морају) је оболење живаца, као органа. (Мозак и живци). То некад уме да оболи. Живци су ти ћелије ко и све друго. Ко свећица на ауту. Некад и то зна да облајзне. Мој професор из психологије из средње школе је био добио баш ту болест. Решавао је туђе проблеме (време 90тих) а без помазања одозго. Трошио је своју супстанцу уместо да користи "благодат одозго" која се не може потрошити (потрошио је своје живце (свећице) тако да је то једна од оних болести за коју ваља ићи код њих - зове се "атрофија мијелинске опне"). Међутим за 99% случајева због којих људи иду тамо где није болестно тело (живчано ткиво као код њега) него се ради о душевној болести (ђавоиманост, епилепсија (тип ђавоиманости), депресија (демон унинија), и сл.. ) немају лек. А крију да немају, него прихватају такве пацијенте. Негде је и родбина одговорна за одбацивање рођака, јер са ђавоиманим не знају шта ће. За то баш треба имати пуно тога да би се носило.

Знам да звучи чудно, али неке нефункционалне породице се одрекну свог члана, на тај друштвено-погодан начин. Психијатрије и болнице им понуде златан изговор са печатом и добију своје "заморче", а ови изгубе муку и бригу са којом не знају јадни шта ће.

Да овде објасним шта је "атрофија мијелинске опне" - то је болест која почиње са "зимоћом" на ногама, па човек оде код лекара васкуларног.. дуго времена се проведе да би се пронашло шта је човеку. До тада већ крену и "неконтролисани трзајеви" и "непокретност" (парализа). Ако се не открије шта је, кажу да од парализе до смрти не прође више од годину дана (озбиљно оболење). Човек може и да умре од болести живаца (ткива).

Лечило се инекцијама које су се у време санкција куповале из Немачке. Скупо - не питај. Пар десетина хиљада евра. Он подстанар, избего с ратишта. Породица здушно стала уз њега. Пријатељи.. скрпило се некако.

Излечио се на крају. Проходо поново, што се каже.

Због таквих болести ваља отићи, али то је.. можда 1% свих оболелих који заврше код њих. То што ти кажеш све стоји за оних 99%.
Kliknite za proširenje...
Змај-Баћушка:
Постоје и природни аналгетици. Чајеви: (од блажих ка јачим): 1. Нана 2. Мајчина душица 3. Валеријана 4. Хмељ. Ја се после мајчине душице успавам да се после једва будим. Сад.. можете мислити колико је тек јака валеријана, а каква аналгетска бомба је хмељ. И ..нема контра-индикација ако их не заливаш алкохолом. Ако заливаш алкохолом, купи гробно место док још видиш све прсте на руци да их има пет, а не више.

Пиво као напитак би требало забранити, јер меша хмељ и алкохол.
Kliknite za proširenje...
Змај-Баћушка:
Доктори само започну навлачење на дрогу. После наркоман сам себи одређује колико му "прија".
Kliknite za proširenje...
etc etc etc etc etc etc etc

beš mu mater , pravim harikiri iz zasede sa predumišljajem
:fdlan: zini zemljo progutaj me
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

K
Kako oterati muza koji ne zeli da ode
2
Odgovora
30
Pregleda
500
topmodelsica
topmodelsica
KraNp
Како осмислити дан кад си у пензији?
Odgovora
5
Pregleda
139
Pinocchio
Pinocchio
Pinocchio
Kako blokada škola i fakulteta utiče na vašu decu?
2 3
Odgovora
54
Pregleda
1.171
Volunteer firefighter
Volunteer firefighter

Back
Top