Kako se računa narodnost?

Ali Amerikanac nije narodnost već označava da je neko građanin SAD. Obde se striktno misli na narodnost. A kako si napisao ti se smatraš Srbinom koji živi i radi u SAD.
Ma, не живим и не радим у Америци, ја сам само Амер у души и срцу.

Confederate-Flag-clipart1.jpg
 
Obde ne govorimo o osećaju nego o objektivnim činjenicama.
Objektivna je cinjenica da ti danas zivis slicnijim zivotom kao neki Amer iz Oklahome, nego zivotom koji je ziveo tvoj predak.

Imas slicnija osecanja, teznje, ciljeve i misli sa tim danasnjim Amerom, nego sa svojim pretkom.

To su cinjenice.

Ako ti onda u narativu kazes da te predak od pre 500 godina vise definise nego pronalazak interneta u Americi, ti ili lazes, ili ne razumes pojam identiteta.
 
Ali on nije znao da je jevrejskog porekla, mislio je da je Mađar, čim je saznao da je Jevrejin preobratio se. A ovo za antisemitu neću da komentarišem, da neko gaji indemtitet prema mržnji prema nekom narosu je katastrofa.,

Tačno. Dakle, svest o tome šta je on, a ne stvarno poreklo.

Njegovo se poreklo nije promenilo, već percepcija. Ona može biti stvarna, a i lažna.

Usvojena deca uglavnom preuzimaju identitet od svojih roditelja, a ne bioloških predaka.
 
Ja sam tada državljanin Francuske ali nisam etnički Francuz. Veći je Francuz od mene Kanađanin iz Kvebeka koji govori francuski.

Uopšte ne postoji etnički Francuz. Francuska je građanska nacija, zapadnjačkog tipa, koja se zasniva na podanstvu i poznavanju jezika.

Francuski jezik je do relativno nedavno govorilo manje od 10% stanovnika kompletne francuske države.

Postoje pripadnici francuske nacije i frankofoni ljudi (bilo da su Francuzi po nacionalnosti, ili pripadnici drugih, frankofonih, nacija).
 
Tačno. Dakle, svest o tome šta je on, a ne stvarno poreklo.

Njegovo se poreklo nije promenilo, već percepcija. Ona može biti stvarna, a i lažna.

Usvojena deca uglavnom preuzimaju identitet od svojih roditelja, a ne bioloških predaka.
Ali usvojena deca uglavnom ne znaju ko su im biološki preci. Ovde govorimo kada osoba ima dovoljno informacija da o tome prosuđuje.
 
Uopšte ne postoji etnički Francuz. Francuska je građanska nacija, zapadnjačkog tipa, koja se zasniva na podanstvu i poznavanju jezika.

Francuski jezik je do relativno nedavno govorilo manje od 10% stanovnika kompletne francuske države.

Postoje pripadnici francuske nacije i frankofoni ljudi (bilo da su Francuzi po nacionalnosti, ili pripadnici drugih, frankofonih, nacija).
Znači po tom kriterijumi kada bi Velika Britanija donela isti princip Englezi, Škoti, Velšani i Severni Irci bi prestali da postoje?
 
Ali usvojena deca uglavnom ne znaju ko su im biološki preci. Ovde govorimo kada osoba ima dovoljno informacija da o tome prosuđuje.

Čak i kada znaju, biološki preci imaju veze najčešće jedino u situacijama tinejdžerskog buntovništva. Kada pojedinca drmaju hormoni i on počinje da se suprotstavlja svojim roditeljima, radi ostvarivanja samostalne ličnosti i tada, a posebno ako je adolescent razmažen, traže se zamenske figure za roditelje. Nekada su to stariji prijatelji, poslodavci, popovi, a u ovim slučajevima znaju biti biološki roditelji. Ali, opet, pre svega samo kao privremena mera.

U velikoj većini slučajeva ono što presuđuje jesu adaptivni roditelji i njihova kultura i identitet.
 
Uopšte ne postoji etnički Francuz. Francuska je građanska nacija, zapadnjačkog tipa, koja se zasniva na podanstvu i poznavanju jezika.

Francuski jezik je do relativno nedavno govorilo manje od 10% stanovnika kompletne francuske države.

Postoje pripadnici francuske nacije i frankofoni ljudi (bilo da su Francuzi po nacionalnosti, ili pripadnici drugih, frankofonih, nacija).
Baš svuda je moguće indoktrinacijom konstruisati i nove narode, nacije i etničke grupe, nacija se pravi pomoću nacionalne ideologije, etnička grupa/narod prosto standardizacijom lokalnog dijalekta i proglašavanjem za službeni jezik. To se zna od mnogo pre tzv “SFRJ”, proces inače traje dve-tri generacije…
 
Čak i kada znaju, biološki preci imaju veze najčešće jedino u situacijama tinejdžerskog buntovništva. Kada pojedinca drmaju hormoni i on počinje da se suprotstavlja svojim roditeljima, radi ostvarivanja samostalne ličnosti i tada, a posebno ako je adolescent razmažen, traže se zamenske figure za roditelje. Nekada su to stariji prijatelji, poslodavci, popovi, a u ovim slučajevima znaju biti biološki roditelji. Ali, opet, pre svega samo kao privremena mera.

U velikoj većini slučajeva ono što presuđuje jesu adaptivni roditelji i njihova kultura i identitet.
Ali to su jako specifični slučajevi. Osoba se odrekla svog biološkog porekla zbog opravdanih okolnosti jer su ga roditelji napustili i prihvatila novi etničķi identet. Mada mnogo je slučajeva gde usvojena deca potraže svoje biološke roditelje brz obzira na to što su ih napustili.
 
Znači po tom kriterijumi kada bi Velika Britanija donela isti princip Englezi, Škoti, Velšani i Severni Irci bi prestali da postoje.

Francuska je tako koncipirana vekovima. Ne može nešto da se promeni preko noći. Ali, ako je tvoje pitanje šta bi bilo kada bi Velika Britanija uvela francuski model i ukinula Škotsku ili Vels, tako je, isto bi bilo tamo.

Severna Irska je jako specifična. Ona nema nekih sličnosti sa gotovo ičim u Zapadnoj Evropi i po mnogo čemu, pa čak i mentalitetu, mnogo je sličnija našem podneblju, ovde. Ne postoji severno-irski identitet. Tamo se stanovništvo suštinski deli na dve zajednice; na Irce i Britance. Irci se identifikuju sa susednom državom i sa ostrvom, a Britanci sa krunom tj. sa celim kraljevstvom. I osnovna linija razgraničenja između te dve nacije je po verskoj pripadnosti. Dakle, severna Irska jako podseća na Balkansko poluoostrvo (čak i po stilu razmišljanja običnog građanina).
 

Back
Top