Kako doživljavate sopstvenu smrtnost?

  • Začetnik teme Začetnik teme Lexa
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Evo jos malo genijalnih ideja koje mi dolaze posto smo se na prethodnoj strani “slucajno” dotakli bitne teme.

Pravi, nesebicni teisti I pravi nesebicni ateisti nisu problem. I jedni I drugi za ovozemaljskog zivota pokusavaju da se nadograde : teisti spiritualno , ateisti materijalno. Takvi ljudi misle na pokolenja koja ce doci.

Problem su poluteisti I poluateisti, ljudi u nedoumici, dal tamo, dal vamo. ( primer ovoga je teista koji psuje Boga ili ateista koji kaze : Boze sacuvaj ).

U svojoj zbunjenosti oni cine rusilacke akcije na ovom svetu.

Carobna formula je resenje I za teiste I za ateiste I za neopredeljene . ( vidi na “Duhovna lira Antoni De Mela " – knjizevnost. )
 
Starost dočeka svakog (tj. skoro svakog, ko ne umre pre ili ne plati dovoljno pa ne umre:twisted:). Ja se trudim da zaradim dovoljno da plaćam, inače, nema smisla živeti i stvarati, kad na kraju nestaneš. A ako ne zaradim dovoljno, ko mi je kriv:cry::cry::cry:
Možda bude sreće, odem u Rumuniju, nađem Vlada Cepeša i postanem Vampir... Bolje išta nego ništa;)
 
Cuppie:
Starost dočeka svakog (tj. skoro svakog, ko ne umre pre ili ne plati dovoljno pa ne umre:twisted:). Ja se trudim da zaradim dovoljno da plaćam, inače, nema smisla živeti i stvarati, kad na kraju nestaneš. A ako ne zaradim dovoljno, ko mi je kriv:cry::cry::cry:
;)
Kliknite za proširenje...

“Zbog toga, čarobnjak uči kako da ponovo živi. On doživljava svaki trenutak kao da je poslednji. On ne troši snagu na osećanje nezadovoljstva niti razbacuje svoju energiju. On ne čeka da postane star kako bi proučio tajne sveta. On je neobuzdan, on istražuje i saznaje, i čudi se.”
 
river fenix:
Dok sam bio jako mlad ta me pomisao o smrtnost blokiral,ledila ,a sad znam da cu otmjeno stariti, da ce tuge i razocarenja dati mom licu neki ID ,licni pecat... jer kad podjes , podi pravovremeno,jer na kraju ostaje samo ono sto si dao....
Kliknite za proširenje...
To je upozorenje, koje se upućuje svakom čoveku, naročito u godinama odrastanja, kada se stiču prve prave predstave o životu.
 
Да видимо како један песник доживљава сопствену (и нашу) смртност:

Рајнер Марија Рилке.


Смрт је велика.
Ми припадамо њој
и кад су нам уста насмејана.

Кад мислимо да смо усред живота,
она се усуђује да заплаче
усред нас.
 
Nema dana da ne pomislim na svoju smrt (smrt tela,znam da je dusa besmrtna).
Nije me uopste strah te smrti ni malo, pa dosla ona sada dok ovo kucam ili u dubokoj starosti.
Ona ce doci, pre ili kasnije pa onda nije toliko bitno kada ce citav zivot je svakako kao jedan tren,
ja samo se bojim da zbog toga trena ne izgubim vecnost i strazarim nad sobom.
Imam samo jednu zelju, dace dragi Bog da mi se ispuni a to je da se neposredno pred smrt ispovedim i Pricestim. A posto ne znam kada ce doci moj cas da se prestavim Gospodu cesto se ispovedam i Pricescujem.
Ja napisah sta mislim o ovome ne zamjerite mi.

HRISTOS VASKRESE IZ MRTVIH SMRCU SMRT UNISTI
I SVIMA U GROBOVIMA ZIVOT DAROVA
 
Modruna:
Да видимо како један песник доживљава сопствену (и нашу) смртност:

Рајнер Марија Рилке.


Смрт је велика.
Ми припадамо њој
и кад су нам уста насмејана.

Кад мислимо да смо усред живота,
она се усуђује да заплаче
усред нас.
Kliknite za proširenje...

Slicno bih napisala...dovoljno je rjecito.
 
Vec sam pisala, juce, na temi BESMRTNOST, ali evo jos malo i ovde. Dugogodisnje razmisljanje o smrti, i pitanje upuceno samoj sebi:"Da li se plasim smrti", prekinuto je u trenutku kada sam dozivela klinicku smrt. Tada sam osecala samo LJUBAV , koja me je svu prozela. Osecaj je zaista ne opisiv. A, sto je naj vaznije, dobila sam odgovor na svoje dugogodisnje pitanje. Sada znam, straha od smrti nema.Ovde ostaje samo "odeca" nase duse, te ne unistive energije,a Mi nastavljamo dalje po Bozanskoj promisli.:D:D:D
 
Smrt je samo iluzija kraja koji ne postoji.

Otuda, najlepši trenuci života su upravo oni koje osoba proživljava. Ja, iako ne u tako opisanoj dubokoj starosti ne bih nipošto hteo nazad u telo dvadesetogodišnjaka.
Čak i onda kada se dodje u tako duboku starost lepota življenja i dalje postoji. Tada se čovekokrene unazad i vidi koliko je toga uspešnoga u životu realizovao - tada može pobrojati sve ono dobro što je učinipo od sebe za druge i za sebe lično.
Tek tada uistinu vidikoliko je nadrastao i savladao svoje slabosti (strahove, sebičnost, sujetu....)
Nekima je poznato da se izvesnom broju ljudi u dubokoj starosti pred samu smrt otvara Duhovno Oko i počnu razgovarati sa već preminulima.
Zašto?
Da bi im se stavilo do znanja da se život ne završava i da se grčevito ne drže za već izrabaćeno telo - jer čovek je večito i besmrtno biće - Duša.
Zato valja živeti kao da smrt nikada neće doći, jer sigurno i neće. Otuda je nesebični život najlepši i najplemenitiji iakonimalo lak.
 
Lexa:
Ali nisam postavila temu o tome kako i na koji način treba da se držimo u životu.
Mislim da bi ovo pitanje moglo voditi u nešto što je, eventualno, u ljudskoj prirodi, a da prethodi strahu, i da je, opet, vrsta još dubljeg straha. Ustvari, možda je pitanje odgovor na naš život, ali obrnuto ne važi, joj spetljala sam se... Malo mi se prepliće ovo sa onom temom "šta nas drži u životu", možda sam trebala tamo da postujem... Ali, stavite se u kožu starca.
Kliknite za proširenje...

U ljudima postoji strah od smrti i ono jos gore ..neprihvatanje iste ..podsvesno kao da se drugima to dogadja..zato takvi i zive mehanicki ..rutinski...prakticno ..oni ne zive...i starost dozivljavaju traumaticno..
 
Nemam strah od smrti ali imam strah od bolesti koja bi doprinela dugotrajnoj patnji mojih najbližih i imam strah od smrti koja bi zatekla moju decu nepripremljenu za život.Mislim da je najveća sreća za svakog da "otputuje" spokojan da ništa nedovršeno nije ostavio i da niko zbog njega nije propatio.A verujem u zagroban život i reinkarnaciju pa smrt tako i doživljavam.
 
Код себе налазим два страха везане са смрћу.Први страх је смрт чланова породице, пријатеља, познаника.Јак је тај страх.Када сам био мали често сам размишљао о томе, али сада ових година (имам 17) јако ретко, готово никада.

Други страх је далеко сложенији, а можда је исто тако сложен и овај први, само чешће сам и дубље размишљао о другом.А то је да после смрти нема ничега.Плашим се ништавила.Не могу да верујем религији, црквеној догми када знамо да они исто знају као и ми о томе шта следи после смрти, односно НИШТА НЕ ЗНАЈУ НИ ОНИ, НИ МИ.Зар није бог створен из простог разлога од страха од смрти и непознате исте.Да се не окрећем сада религији, и да будем критички настројен.Живим живот, нисам још увек свестан да је један, и даље мислим да је вечност ватра, а мој живот варница.Грешка класична.Живим у нечему далеко од истине.Још увек.Ваљда ћу некада постати свестан, али се плашим да тада не буде касно.Прочитао сам да је у неком прошлом посту неко рекао да зна да му је душа вечна, а тело не.Питам га сада како то он зна?
Заиста бих био захвалан када бих и ја то могао да сазнам.А опет зашто ми живимо?Рођени смо да умремо.Можда су ове последње реченице, мало подсећају, на говор песимисте, пре бих рекао да су реалне.Да ли човек ишта решава или смо овде само због равнотеже међу звездама?

Али опет зашто бисмо се оптерећивали нечему што нећемо, највероватније, никада сазнати, у ствари хоћемо једног дана, када умремо, али на жалост нећемо бити у могућности да испричамо другима, да има објаснимо шта је то тамо.
 
Poslednja izmena:
Lexa:
Da li možete da se zamislite u telu starca/starice, kako vas u životu ništa više ne čeka od kovčega, bolesni ste, ali dovoljno zdravi da još nalikujete onome što ste nekad bili i da imate svest o tome koliko je vaše postojanje postalo ograničeno...? Iako je oduvek bilo, idemo u momenat kada se to najjasnije vidi...
Tema ne treba da vas deprimira ili da otvori pitanje vere, postavljena je za one koji se ne brane verom (znam da može na drugi način da se kaže, ali ne mogu sada da tražim lepše pakovanje...), takođe nije tu da kukamo, jednostavno da razmenimo mišljenja (doživljaje) u ovom slučaju...
Mlad, oboleo, čovek se oseća, verujem, pomalo kao ovaj naš starac, ali uvek imamo tu ideju da mi, baš mi, nećemo biti u toj poziciji... Starost je, sa druge strane, neizbežna.
Znam da bi većina rekla - o tome se ne razmišlja, ali ja i ne tražim da o tome razmišljate... Inače. Samo napišite šta mislite i zaboravite :)

Dakle, tema je ustvari, starost... Kakve babe/dede mislite da ćete biti? I zašto...?
Kliknite za proširenje...


Ma koliko da razmisljam o tome, ne mogu da zamislim sebe kao staricu od 60-70 godina. Ponekad uhvatim sebe kako posmatram starice na ulici i onda pokusavam da zamislim da li cu liciti na njih. Hocu li biti pogrbljena, hodati sa stapom, ili cu biti jedna od onih sto ujutru odu na pijacu pa nose sve one silne kese same, itd, itd... I na kraju shvatim da je sve to prilicno besmisleno i deprimirajuce...saznacu kad dodje vreme :D
Jedino se nadam da necu biti toliko nemocna i bolesna da budem na teretu drugima, ili da, ne daj Boze, zavrsim sama sa kucom punom macaka... To su neka moja dva straha vezana za starost...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top