lanavi
Aktivan član
- Poruka
- 1.908
Napisala sam jako dugacak post kao odgovor Ozimanu i cini mi se da je bio tu ali ga sada nema...mozda prividjam stvari.
Pokusacu da razlozim svoj odgovor jos jednom ali mnogo krace i povrsnije.
U skladu sa navedenom pricom, neka bude primer snalazenja u stranoj drzavi...moguce su dve price...odes kao mali, pod pokroviteljstvom onih koji te vaspitavaju i stite, bez ikakvog saznanja o promeni ili tek sa neznatnom upucenoscu u strano...sledi ucenje, upijanje, prihvatanje novog, uskladjivanje sa svim onim sto se vec zna, odbacivanje nezeljenog, utapanje, adaptacija, plivanje niz vodu...onako kako zivot cini laksim. Naspram toga oni koji sticajem okolnosti (zeljenim ili ne) tu dodju ne hrle u biblioteke...ne zato sto su mozda nespremni da iscrpe sva izlozena znanja (pri tom tudja, nemerodavna, mozda i subjektivna) vec zato sto realan zivot jesu mesta za zabavu, i kazina, i setalista, i sve ono realno sto cini zivot, koliko god izgledalo banalno. Tek kada se spozna sustina povrsnog, obicnog, i slenga, postoji spremnost na uranjanje u vise. Ovaj svet ili "strana drzava" znaci ponajpre suocenje sa poteskocama koje treba svakodnevno savladjivati ali ne primenom tudje "literature" vec uvodjenjem leksikona kada za to dodje vreme.
Tudja znanja su jako vazna ali postaju bezvredna ako se zivi po pravilima koja su vazila za nekog drugog. Neki nisu sposobni niti zeljni da iskuse delikatese...uzivaju u brzoj hrani, i zive od toga, mozda ne zdravo ali zive.
Realno je da je neophodno raditi da bi se prezivelo...misliti da bi se razumelo...uciti da bi se usvojilo ali isto tako i da je nemoguce iodbaciti ono sto zivot cini uobicajenim i pre svega ljudskim. Svaka izolacija, makar ucinjena iz najboljih i najsvetlijih pobuda ne znaci sigurno priblizavanje pravim vrednostima. Da li je bezvredno uzimanje hrane koja odrzava psihicki i telesni zivot...sa aspekta visih bica sigurno da ali je to uslov da nize bice zna da uopste postoji.
Samoosudjivanje...pre bih upotrebila rec samosvest ali se postavlja pitanje da li filozofija daje garanciju da osudjivanje sebe znaci i izgradjivanje bolje licnosti. Da li su stari filozofi bili dovoljno samokriticni?
Napisala sam i da se jako radujem tome kada neko uspe da pronadje svoj put, kada je apsolutno siguran u to da se nalazi na stazi koju ne presecaju nedoumice iskrsle sa sporednih puteljaka prema cilju. Svaka cast!
Ipak, dometi nisu isti, razumevanje jos manje, a zivot postavlja i pogresne putokaze. Treba razumeti da je nekome drzanje za cvrsto tlo, makar i u palubi bez sunca sigurnije od izlaganja beskrajnom moru u kome plivaju ajkule...a i SOS signal nema uvek dovoljan domet.
Unsaie, da li si siguran/sigurna (ne znam koji pol je u pitanju jer jedno kaze profil a drugo reci) da imas prava na odredjivanje svog trenutka?
Pokusacu da razlozim svoj odgovor jos jednom ali mnogo krace i povrsnije.
U skladu sa navedenom pricom, neka bude primer snalazenja u stranoj drzavi...moguce su dve price...odes kao mali, pod pokroviteljstvom onih koji te vaspitavaju i stite, bez ikakvog saznanja o promeni ili tek sa neznatnom upucenoscu u strano...sledi ucenje, upijanje, prihvatanje novog, uskladjivanje sa svim onim sto se vec zna, odbacivanje nezeljenog, utapanje, adaptacija, plivanje niz vodu...onako kako zivot cini laksim. Naspram toga oni koji sticajem okolnosti (zeljenim ili ne) tu dodju ne hrle u biblioteke...ne zato sto su mozda nespremni da iscrpe sva izlozena znanja (pri tom tudja, nemerodavna, mozda i subjektivna) vec zato sto realan zivot jesu mesta za zabavu, i kazina, i setalista, i sve ono realno sto cini zivot, koliko god izgledalo banalno. Tek kada se spozna sustina povrsnog, obicnog, i slenga, postoji spremnost na uranjanje u vise. Ovaj svet ili "strana drzava" znaci ponajpre suocenje sa poteskocama koje treba svakodnevno savladjivati ali ne primenom tudje "literature" vec uvodjenjem leksikona kada za to dodje vreme.
Tudja znanja su jako vazna ali postaju bezvredna ako se zivi po pravilima koja su vazila za nekog drugog. Neki nisu sposobni niti zeljni da iskuse delikatese...uzivaju u brzoj hrani, i zive od toga, mozda ne zdravo ali zive.
Realno je da je neophodno raditi da bi se prezivelo...misliti da bi se razumelo...uciti da bi se usvojilo ali isto tako i da je nemoguce iodbaciti ono sto zivot cini uobicajenim i pre svega ljudskim. Svaka izolacija, makar ucinjena iz najboljih i najsvetlijih pobuda ne znaci sigurno priblizavanje pravim vrednostima. Da li je bezvredno uzimanje hrane koja odrzava psihicki i telesni zivot...sa aspekta visih bica sigurno da ali je to uslov da nize bice zna da uopste postoji.
Samoosudjivanje...pre bih upotrebila rec samosvest ali se postavlja pitanje da li filozofija daje garanciju da osudjivanje sebe znaci i izgradjivanje bolje licnosti. Da li su stari filozofi bili dovoljno samokriticni?
Napisala sam i da se jako radujem tome kada neko uspe da pronadje svoj put, kada je apsolutno siguran u to da se nalazi na stazi koju ne presecaju nedoumice iskrsle sa sporednih puteljaka prema cilju. Svaka cast!
Ipak, dometi nisu isti, razumevanje jos manje, a zivot postavlja i pogresne putokaze. Treba razumeti da je nekome drzanje za cvrsto tlo, makar i u palubi bez sunca sigurnije od izlaganja beskrajnom moru u kome plivaju ajkule...a i SOS signal nema uvek dovoljan domet.
Unsaie, da li si siguran/sigurna (ne znam koji pol je u pitanju jer jedno kaze profil a drugo reci) da imas prava na odredjivanje svog trenutka?
1 : 1 
