Kako doživljavate sopstvenu smrtnost?

  • Začetnik teme Začetnik teme Lexa
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zali boze vremena koje si potrosio na tragediju, a mogao si raditi nesto sto ima vise smisla. Citao si, ali nista nisi razumeo. Na svu srecu, ovaj forum nije merodavan, ali ako takvih kao ti ima puno, onda zali Boze ljudi. Smisao ces naci kada te ne bude bilo, tako je mozda za tebe i bolje. Rezmisli i o ovome: taj Ajax kome se tako malodusno podsmevas te je nadziveo u svakom pogledu, pa mozda ima prava da kaze kako dozivljava sopstvenu smrtnost. Zar ne?
 
Kakvu to sreću? Koliko je samo drugih koji su ponovili njegov obrazac, bankrota, odbijenih romantika ili dispečera japanske železnice, a čemu? Sram kao opravdanje da se okonča svo ovo bivstvovanje, i to sram pred sobom kada uvidi sopstvene slabosti i moguće posledice nerazuma? Ne hvala, meni jedan crni čaj, a dama će sama sebi izabrati piće. U legendama on je, nakon suočenja sa svojim smrtnim i nesavršenim, ipak završio u odmaralištu za islužene heroje, gde je u večnost igrao klisa i posmatrao brodove. U stvarnosti, on je mrtav. Potpuno neodgovoran postupak koji predstavlja jeftino bekstvo od sebe, za nepočinjena dela (unapred se ograđujem od svakih primedbi društava za zaštitu životinja). I previše je bitnim doživljavao sebe, i time se nemarno odnosio prema sopstvenoj smrtnosti.
 
dboskan:
Kakvu to sreću? Koliko je samo drugih koji su ponovili njegov obrazac, bankrota, odbijenih romantika ili dispečera japanske železnice, a čemu? Sram kao opravdanje da se okonča svo ovo bivstvovanje, i to sram pred sobom kada uvidi sopstvene slabosti i moguće posledice nerazuma? Ne hvala, meni jedan crni čaj, a dama će sama sebi izabrati piće. U legendama on je, nakon suočenja sa svojim smrtnim i nesavršenim, ipak završio u odmaralištu za islužene heroje, gde je u večnost igrao klisa i posmatrao brodove. U stvarnosti, on je mrtav. Potpuno neodgovoran postupak koji predstavlja jeftino bekstvo od sebe, za nepočinjena dela (unapred se ograđujem od svakih primedbi društava za zaštitu životinja). I previše je bitnim doživljavao sebe, i time se nemarno odnosio prema sopstvenoj smrtnosti.
Kliknite za proširenje...

Uzdrazcu se od piskaranja sopstvenog misljenja, jer vec se pojavljuju ljudi na ovoj temi koji nista ne govore, a kukaju (valjda profilakticki, ili glumacki, ne znam ni ja). Anticka civilizacija je imala natecanja. To znaci da su se pojavljivali najcenjeniji, najtalentovaniji, itd., sa svojim najboljim delima. Od svega toga ostao je "Aias". Mozda da ti napises dramu u kojoj je Aias kabasti retardirani skot, pa da vidimo gde ce to proci, i u kojim analima ce to ostati. Ako ne shvatas dimenzije onoga sto kozumiras, zapitaj se da li je uputno, cak i pod pseudonimom, praviti od sebe idiota. Ako ti to ne smeta, ja cu jednostavno ignprisati tvoje misljenje u buducnosti. Ocekujem sa nestrpljenjem tvoje vidjenje Aiasa u knjizari.
 
Poštovani,
Nije mi bila namera da osporim dramaturški kvalitet spomenutog dela. Ali, ovo nije pdf o pozorištu. Velike, kao i one male reči pesnika koje podmeću junacima svojih dela (setićete se da su antički autori voleli da izbegavaju da iznose mišljenje kao svoje, koristeći opisan metod) ne mogu da prihvatim kao razuman argument za diskusiju.

Ne bih se izvinjavao se na svom preteranom omalovažavanju lika i dela pomenute legende. Mogu reći da sam bio izazvan Vašim isticanjem istog, ali verujem da Vama nije bila namera da se osećam neprijatno u svom nerazumevanju smisla stihova koje tako rado spominjete, barem na način na koji Vi to činite. Budite uvereni da moj cinizam nema veze sa samim delom.

Nije mi namera da napišem nedelo u kome bih omalovažavao Sofokla ili bilo kog drugog autora; sam takav stav i postupke smatram neprikladnimi (doduše, moguće je da nekom prilikom kortistim motive kao osnovu za zbijanje šale, nazovimo to parodijom). Ipak, zamolio bih Vas da, ukoliko dođe do nekih budućih razmimoilaženja po bilo kom pitanju između nas dvoječ ne tražite od mene da svoje stavove argumentujem u štampanoj formi. Ovo nije mesto na kome se trebamo pozivati na citiranost, u stvari, anonimnost je poželjna, kao hendikep koji nam dozvoljava da pružimo sve od sebe, ne oslanjajući se preterano na prethodna dostignuća (koja ja i nemam).

Hvala na razumevanju dok ovo čitate, uz izvinjenje ostalim učesnicima u diskusiji na zloupotrebi njenog prostora, ukoliko je do toga došlo.
 
Nema potrebe za parodijom, vec si rekao sve sto se moglo reci. Ako anonimnost koristis da se ne bi drzao odrednica koje se od tebe traze u stvarnom zivotu, te da bi samo terao sprdnju, kako ti se hoce i kada ti se hoce, onda sam ti se uzalud obratio. Ostajem kod toga da sa tobom nemam o cemu da pricam, sada sam jos u tome i cvrsci. Ha-ha.......
 
Možeš li mi samo reći koje su to odrednice koje se od mene očekuju u stvarnom životu? Ovako kada to spominješ čini mi se da razgovaram sa nekim ko i dalje maše buntovničkim barjakom stojeći na barikadama adolescencije naspram surovih falangi sistema, društva, života. čega već. I nemoj mi spominjati anonimnost, nazvao sam taj broj i centrala kaže da ne postoji.

Da, ja teram sprdnju. Oprostićeš mi na tome, nije to samo zbog ovog mesta, mada sam na nekim drugim u stanju da se više suzdržim. Da li treba da žalim što nisam našao za shodno da podržim tvoje stavove, inače ovlaš iznesene, i što ne shvatam jedno delo na način na koji Ti to činiš? Da, možda nemam pravo da nipodoštavam odluku "osramoćenog" Ajaksa da učini to što je učinio, ali svejedno ne mogu da tolerišem isticanje njegovog primera kao prihvatljivog.

Zašto? Ovo je moj doživljaj života, te i sopstvene smrtnosti; možda i previše u strahu od nje, jer kako bih drugačije objasnio nemaran odnos i cinizam. Ali i u tom strahu ne nalazim u njoj odgovore, niti cilj, niti sredstvo za okončanje "patnji"; ona će doći, i neće me biti, ali do tada živim sa svim svojim greškama i ispravnim odlukama, ponosima i sramotama, ostavljajući ih za sebe samo kao staze koje su me dovde dovele, ovde gde jesam, i gde sagledavam svoj sledeći korak. Sagledavam i koračam.
 
To sto ti radis zove se selekcija, na kraju ispada da ljudi mogu da zive samo ono sto ih odrzava u zivotu, jer sve vise od toga, ili manje od toga, ce rezultirati necim sto ce spreciti razvoj te iste prosecnosti. Ja bih pre rekao za tebe da si u buntovnickom fazoni, posto je tvoj dozivljaj Aiasa van domasaja pameti, a ne moj. Ono sto nekog dovede do toga da se sam pita o svojoj smrtnosti je zelja za smrtnoscu, a ne neminovnost smrtnosti. Neminovnosti se mogu obraditi pamecu, a zelje ne, stoga, koriscenje pameti za ostvarenje neminovnosti je paradoks koji se zove glupost. Glupost koci,a ponekad spasava, kada je idealna, naravno, i bas zato sto koci ponekad i spasava. Moja je greska sto sam mislio da je ovo forum filiozofija, ovo pre lici na "filozofiranje" uz crn caj, pa cu biti sada glup i prestati sa diskusijom. Stigao sam negde, i koracam dalje ne gubeci iz vida buducnost, ali zaboravljajuci kako sam uopste stigao dotle gde sam, je takodje paradni primer gluposti i neurastenije, izjava nekog kome ni najprincipijelniji zakoni logike nisu poznati, ali verujem da si se na tvom putu odrekao i logike, inace ne bi lupetao. Ne moras se suzdrzavati, to je suvise civilizovano za tebe, mozda bi i trbalo da se prikljcuis borcima za prava zivotinja, kada za druge stvari nisi sposoban.
 
Selekcija? Lepše je reći izbor, koji svako od nas ima, pa i tvoj uzor; ali kao što je on učinio, tako se i ja nosim mišlju da nisam dužan da odobravam i bezrezervno poštujem tuđe izbore, mada im se pokoravam koliko mogu ili moram. Reći: Ajd zdravo, ko vas 'ebe kad ste glupi i ispod mog nivoa (varijanta O surovi svete, napuštam tvoje hodnike mračne i predajem se večnosti slavnoj) zaista nije moj stil.

Pa tra, la, la... spominješ zakone logike, koje sam prekršio kako? Ne bih da raščlanjavam sada svaki sofizam kojima se koristiš, i previše bi smo se udaljili od teme. I poradi malo na svom nastupu, shvati to kao molbu.
 
Lexa:
Ne strah od smrti, užas od smrti. Valjda svi ponekad imamo osećaj da smo obavili što smo trebali pa je vreme da se pozdravimo... Ma koliko mladi ili stari bili.
Ostaje užas u saznanju da to što smo obavili, ostavili iza sebe, uopšte više nije bitno.
Ustvari ništa nije bitno.
Da li je išta bitno?
Kliknite za proširenje...
Ako se vidi samo užas, onda ne može ništa biti bitno. Bitno je ne biti u očaju.
 
021123456789:
Kakav ego? To sto sam napisao je citat, a ne moja misao. Aias (ili Ajax) u Sofokolovoj tragediji, zavrsava pozdrav ovom svetu recima "A ostatak cu reci onima u Hadu." Posle tih reci ubija se. A ja na tebe vise necu trositi reci posto to nisi citala, i uopste sumnjam da imas blage veze sa filozofijom (i taj avatar ti dobro stoji). Ne znam samo odakle ti ideja o smislu i nesmislu. Imas neke moralne dileme?
Kliknite za proširenje...
Ako ne možeš da kontrolišeš svoj ego, zamoliću te da se udaljiš sa teme. Nažalost, mogu samo da te zamolim. Citati mi nisu potrebni, ne verujem da su ikome, kao ni rečenice koje "objašnjavaju sve".
Nema potrebe da budeš grub, niko ti ovde ne želi zlo.
 
Zao mi je ako moj nastup izgleda kao ego trip, izazvan je podsmevanjima, i odstupanjem od teme. Tema je dozvljaj smrtnosti, a to sem divlje i mene ovde niko nije izneo. Da li ista ima smisao je vise za temu svrha zivota. Ja sam citatom na vrlo suptilan nacin hteo da skrenem paznju na to da je ovde tema dozivljaj, a ne svrha.
 
Kako se moze drugacije doziveti sopstvena smrtnost, nego sa gomilom uzasa, koji ti oduzima snagu da bilo sta drugo mislis, jer sve ostalo u zivotu moze i ne mora da ti se desi, ali smrt mora. Svoje strahove, tipa, jao mene vise nece biti, imam otkad znam za sebe. I kad god se nadem u poziciji starca koji nema sta da radi sem da razmislja o smrti, zelim samo da prestane. To su valjda procesi u mozgu, koji se javljaju prirodno, da bi se covek pokrenuo i delao. I kad krenem da delam, onda me vise smrt ne okupira. I nema dela, knjizevnog, naucnog, ili ma kog drugog, koje me je u stanju tad da utesi. Ustvari, nema smisla ni citanje, ni pisanje, ni ljubav ni disanje. Sad ne mogu ni da kazem kako dozivljavam svoju smrtnost, jer kad naidje ta faza, ne vidim poentu ni mnogo smislenijih stvari od foruma, tako da necu biti tu da citiram. Moja smrtnost je vaznija od svih ikad napisanih drama, od svih civilizacija, od svega sto je bilo i sto ce biti. Eto, takva ti je moja smrtnost, pa mi ti reci da si bio u Hadu i da cu imati s kim da popricam o smrti, kad dodjem tamo.
Jel' ti dovoljno licno?
 
love4ever:
Kako se moze drugacije doziveti sopstvena smrtnost, nego sa gomilom uzasa, koji ti oduzima snagu da bilo sta drugo mislis, jer sve ostalo u zivotu moze i ne mora da ti se desi, ali smrt mora. Svoje strahove, tipa, jao mene vise nece biti, imam otkad znam za sebe. I kad god se nadem u poziciji starca koji nema sta da radi sem da razmislja o smrti, zelim samo da prestane. To su valjda procesi u mozgu, koji se javljaju prirodno, da bi se covek pokrenuo i delao. I kad krenem da delam, onda me vise smrt ne okupira. I nema dela, knjizevnog, naucnog, ili ma kog drugog, koje me je u stanju tad da utesi. Ustvari, nema smisla ni citanje, ni pisanje, ni ljubav ni disanje. Sad ne mogu ni da kazem kako dozivljavam svoju smrtnost, jer kad naidje ta faza, ne vidim poentu ni mnogo smislenijih stvari od foruma, tako da necu biti tu da citiram. Moja smrtnost je vaznija od svih ikad napisanih drama, od svih civilizacija, od svega sto je bilo i sto ce biti. Eto, takva ti je moja smrtnost, pa mi ti reci da si bio u Hadu i da cu imati s kim da popricam o smrti, kad dodjem tamo.
Jel' ti dovoljno licno?
Kliknite za proširenje...

Popricaces sa onima koji isto tako nikada nisu nasli utehu, jer nema ko da pruzi utehu, jer je sve smrtno. Ono sto covek moze da uradi, to je da prozivi pomalo nesvesno, jer to je ono sto uglavnom i radimo, buduci da koristimo samo 4% skalamerije. Kada nadjes formulaciju, ona ce nestati, jer je i ona smrtna. Nemoj toliko da se opterecujes time, postaces egoista, i uklopices se super u post-hriscanski, post-pismeni, post-ljubavni svet gde su svi roboti, i veruju samo u ono sto vide, ili cuju, i ono sto osete. Drzi se sebe, to mi jednom rekao profesor, i to mi zvuci super. Kada budemo koristili 80% mozga, i kada zemljom budu vladali pesnici, bice bolje.
 
Suvise si iskljuciva za moj ukus. Ja postujem svakog, jer u svakome ima neceg sto je vredno postovanja, i svako od nas je pretrpeo neku vrste nepravde, i ostao zaglavljen u nekom prostoru i vremenu, ali zasto sebi kvariti zivot tako jednom tricom kao sto je smrtnost? To nije vredno pomena naspram onoga sto se medju ljudima moze desiti.
 
E, vidis po tom pitanju jesam iskljuciva. Ali necemo se rasplinjavati. Tema je dozivljaj smrtnosti, i mislim da bi kulturno bilo procitati post i ispod njega napisati, ili slazem se, i ja isto tako dozivljavam, ili napisati svoj dozivljaj smrtnosti. Ako je moj dozivljaj smrtnosti, spregnut sa mojom verom, nemoj huliti, ako je moj dozivljaj smrtnosti taboo za moj mozak, nemoj me forsirati da razmisljam o njoj, ako mi je smrtnost i njen dozivljaj, organska pojava, fini mehanizam nastao kao produkt evolucije, zasto me pitati o zagrobnom zivotu...
Mene na ovoj temi zanima iskreno misljenje, a ne razradjivanje lekcija iz filozofije.
 
plasim se...i pitanje je da li cu uopste doziveti tu starost

jer morao bi neko da me izdrzava u periodu kad nema roditelja (hm ili mozda prekinu ranije) pa dok dodjem do starosti... znaci moju starost bi odredio period..kako bih radila...a to ne vidim

ali kao ajde... izandjala prostitutka... one ne zhive dugo?

ili srecna prostitutka uh to je teshko

ajde izandjala prostitutka imam 65 godina i josh se sminkam kao da imam 30 i zhilava sam i naborana mrsava sam i smrcem neki kokain...gledam se u ogledalo i pushim i imam crni ajlajner i mislim da sam najjacha a niko nece vise ni moje usluge ali tu su neki dobri ljudi koji mi donose pare daju mi pare kao ali ne ostaju dugo..imam minic crveni
i nadrndana sam i svesna svega kao ali propala i ne radim nista ceo dan samo masturbiram

prva asocijacija...nadzak baba sigurno
 
love4ever:
Kako se moze drugacije doziveti sopstvena smrtnost, nego sa gomilom uzasa, koji ti oduzima snagu da bilo sta drugo mislis, jer sve ostalo u zivotu moze i ne mora da ti se desi, ali smrt mora. Svoje strahove, tipa, jao mene vise nece biti, imam otkad znam za sebe. I kad god se nadem u poziciji starca koji nema sta da radi sem da razmislja o smrti, zelim samo da prestane. To su valjda procesi u mozgu, koji se javljaju prirodno, da bi se covek pokrenuo i delao. I kad krenem da delam, onda me vise smrt ne okupira. I nema dela, knjizevnog, naucnog, ili ma kog drugog, koje me je u stanju tad da utesi. Ustvari, nema smisla ni citanje, ni pisanje, ni ljubav ni disanje. Sad ne mogu ni da kazem kako dozivljavam svoju smrtnost, jer kad naidje ta faza, ne vidim poentu ni mnogo smislenijih stvari od foruma, tako da necu biti tu da citiram. Moja smrtnost je vaznija od svih ikad napisanih drama, od svih civilizacija, od svega sto je bilo i sto ce biti. Eto, takva ti je moja smrtnost, pa mi ti reci da si bio u Hadu i da cu imati s kim da popricam o smrti, kad dodjem tamo.
Jel' ti dovoljno licno?
Kliknite za proširenje...
Dovoljno lično i ne zameri za dobronameran čas anatomije.
Život je dat da se živi. Može li se živeti u stalnoj panici, strahu, užasu... ?
Ništa ne mora da se desi, pa ni smrt! Smrt ne mora postojati!
Odkuda čoveku strahovi od smrti?
Da, strah od smrti se ne javlja slučajno, nego je čoveku opomena.
Uteha postoji! U stvari, neprkidno je prisutna kod svakog čoveka. (Sledi nagoveštaj.) Favorizovanjem pitanja vlastite smrtnosti, uzimajući ga važnijim od svega postojećeg, predstavlja najveći stepen egoizma. Odricanjem od (svakog) egoizma rešavaju se svi životni problemi, pa i problemi vezani za panični strah od smrti. To što stoji na suprot egoizma donosi čoveku spas (od smrti).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top