Kako doživljavate sopstvenu smrtnost?

  • Začetnik teme Začetnik teme Lexa
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
021123456789:
Biti star nije univerzalni hepening koji se desi odjednom zato sto su dizajneri univerzuma odlucili da naprave pir na kome ne mozemo ostati zauvek. Postajes star, postajes mrtav. Postajes glupan, postajes pametan. Postajanje takodje nije univerzalni hepening zbog koga bi trebao da se organizuje zur.
Kliknite za proširenje...
Fantasticno receno, osim poslednjeg. Trebalo bi :wink:
 
Smrt je sveprisutnost koja postaje trenutak, jer bi i ona da bude lepa, i da se vidi, zasto da se sakriva. Zivot je sveprisutnost koja ima istu duzinu kao i smrt (ako univerzum zna za velicinu), ali drugaciju teksturu. I sve to je deo Shive koja u centru zemlje sa mnostvom ruku pritiska poluge i gumbe. Robovi zivota smo mi svi, pravi fetisisti.
 
Ambivalentno. Pricala sam vec o strahu, ali ima trenutaka kad me obuzme misao da je bas taj trenutak idealan da me smrt odnese. Nekako, toliko si spokojan, da te ni sopstvena smrt ne bi uznemirila.To je taj momenat kad mogu da je prihvatim i da joj se predam. I sve mi to padne na pamet iz cista mira, ne bira ni mesto, ni vreme.
 
021123456789:
Kako, ne slavimo smrt?! A sta su ratovi? Toliko oslobodjenih, trebalo bi da se vrate svi iz sveta mrtvih, kao Jesus Hristi, i da cestitaju svojim oslobodiocima na dobro obavljenom poslu.
Kliknite za proširenje...
Nema povratka za njih. Ni za one iz rata, ni za one iz mira. Mislila sam na osecaj oslobodjenosti, na taj trenutak kad svoju smrtnost prihvatas bez ogorcenosti ili straha. To su prozaicne stvari, ljubav i vera, a dobijaju pravu formu, tek kad ih utkas u sopstveni zivot. Onda se strah od smrti raspadne na bezbroj malih strahova, koje lakse savladas.
 
Ne strah od smrti, užas od smrti. Valjda svi ponekad imamo osećaj da smo obavili što smo trebali pa je vreme da se pozdravimo... Ma koliko mladi ili stari bili.
Ostaje užas u saznanju da to što smo obavili, ostavili iza sebe, uopšte više nije bitno.
Ustvari ništa nije bitno.
Da li je išta bitno?
 
Paradoks.
Zašto bih to radila ako ništa nije bitno, a pitanje koje nije bitno me direktno dovodi u situaciju da sumnjam u mogućnost spoznaje u tom tvom Hadu, dakle, mogućnost uopšte dobijanja odgovora na pitanje o njegovoj bitnosti..... tako da tvoja rečenica, ma kako pribrano zvučala, ustvari uopšte nema smisla.
 
Kakav ego? To sto sam napisao je citat, a ne moja misao. Aias (ili Ajax) u Sofokolovoj tragediji, zavrsava pozdrav ovom svetu recima "A ostatak cu reci onima u Hadu." Posle tih reci ubija se. A ja na tebe vise necu trositi reci posto to nisi citala, i uopste sumnjam da imas blage veze sa filozofijom (i taj avatar ti dobro stoji). Ne znam samo odakle ti ideja o smislu i nesmislu. Imas neke moralne dileme?
 
Ne zaboravimo da do tog samoubistva dolazi nakon shvatanja da je preklao višak prasića i sitne stoke, videvši u njima glavene među Ahajcima, za koje je našao da su ga smrtno uvredili uskrativši mu vlasništco nad jednim poliranim valovom, u vremenu rata upotrebljivim i kao oklop. Svestan svoje nesvesti, kao i da je ceo život bio klada koja je umela samo da oduzima tuđe živote, odluči se da ode, ali poput svih dokonih samobica to nije mogao da učini u tišini, e eto dožive da ga u vekovima koji su usledili i opevaju, i na scenu metnu, a i da se njegovo ime provlači kroz diskusije na forumu. Tome se zasigurno nije nadao.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top