Dragi Moji Forumasi
Nekoliko razmisljanja u ovom mom depresivnom raspoolozenjuMesec dana pred odlazak.......
Da li je iko od vas zivot iz korena prilagodjavao famoznoj vizi, toj magicnoj sansi koju svi ocekujemo, a posle prosto ne znamo sta sa tim......
U mom slucaju, stigli su me novi uslovi 2010 godine na rodjendan koji sam proveo u bedaku jer sam zakasnio sa dokumentacijom. Ipak, Bog je rekao - Kvebek, nekako sam savladao osnove francuskog i dobio CSQ i vizu za oko godinu dana. Sada me jako dugo vremena muci , kao i sve vas pa reko da vam se pridruzim u ocaju, vredi li to sve, vredi li ostaviti (pauzirati) sa poslom godinu dana , relativno je siguran ( citaj: moze da pukne ako grad bankrotira) , dodira i osmeha dragih ljudi, secanja, jezika, komfora..... Ne mogu ipak da izrazim osecaj u dusi .
Zahvalan sam. Mogli su i da me odbiju za vizu. Ipak kako citam na forumima njima je bitno da samo pare donosis , podstakni njihovu ekonomiju, potrosi ih tamo. Dakle pukni ali tamo..... I sta onda , da li se iko od vas mozda vratio ili imao slicno iskustvo? U svakom slucaju spreman sam na dokazivanje i znam da nije sve idealno daleko od toga. Ali , pravi poslovi se dodeljuju njima, dok imigrantima slede najbanalniji. Godinama se vrte u zacaranom krugu. http://www.theglobeandmail.com/repo...nadians-struggle-to-find-jobs/article2333942/
http://thethunderbird.ca/2009/10/29/well-educated-immigrants-struggle-to-find-good-jobs/
Ne zelim nikoga da obeshrabrim, sve je individualno samo da cujemo i drugu stranu medalje.
A sada na cokoladu
Tebi je bolje da ne dolazis
ne mozes od drugih da cujes sta je najbolej za tebe
super je sto si nasao informacije da nisu svi u Kanadi srecni
mnogi dodju u Kanadu trazeci bolju verziju Srbije, a onda kada dodju doceka ih hladna stvarnost da Kanada nije Srbija i da je jako daleko od Srbije
, mislim da cu poludeti od srece 
