Како бити опуштен и контролисати бес?

Dark_hazard:
Ako hoces da budes opusten treba se osloboditi besa, postoji mnogo nacina da se oslobodis, jedan od nacina je odrastanje i prihvatanje sebe i okoline te ucenje samokontrole.
Samokontrola je bitna jer ako imas sebe u grifu to je preduslov da mozes da pokazes stabilnost prema izazovima i provokacijama iz spoljasnjeg sveta.
Ako te svaka sitnica izbaci iz takta to znaci da si nestabilan, lak za manipulaciju i nesposoban za zivot.
Kliknite za proširenje...

hypnotoad:
Postoji jedna drevna tehnika uma , davno zaboravljena . Receno je da se moze primeniti u svim situacijama , da je jaca od besa , boli , zavisti , tuge ....
Zove se samokontrola !
Ali garant je to samo mit ;)
Kliknite za proširenje...

Kako se naučiti samokontroli i kako da prihvatim okolinu oko mene, ne uspevam, a imam dosta godina?
 
Dark_hazard:
Ako hoces da budes opusten treba se osloboditi besa, postoji mnogo nacina da se oslobodis, jedan od nacina je odrastanje i prihvatanje sebe i okoline te ucenje samokontrole.
Samokontrola je bitna jer ako imas sebe u grifu to je preduslov da mozes da pokazes stabilnost prema izazovima i provokacijama iz spoljasnjeg sveta.
Ako te svaka sitnica izbaci iz takta to znaci da si nestabilan, lak za manipulaciju i nesposoban za zivot.
Kliknite za proširenje...

hypnotoad:
Postoji jedna drevna tehnika uma , davno zaboravljena . Receno je da se moze primeniti u svim situacijama , da je jaca od besa , boli , zavisti , tuge ....
Zove se samokontrola !
Ali garant je to samo mit ;)
Kliknite za proširenje...

Ja uopšte ne kasnim, to onako napisano, čak sam ranoranilica...
A u ćorci još nisam, ... , i stvarno me ljudi tako gudno gledaju, kao da me ne razumeju, kao da sam im neprijatelj...a ja normalno, sve, osmeh, kad treba, ništa veštački, znači, ponašanje normalno, a gledaju me ko R2D2..
 
Бубњар:
Можда је тема била од раније, извињавам се ако јесте.

Него. Пошто сам ја јако нервозна особа, увек сам био живчан и као клинац још, па ми је можда у генима. Рецимо мене изнервирају ситнице, неке глупости које су скроз небитне. Неко ме брзо наљути и ја се осетим увређеним и онда излијем бес на њега (не у смислу насиља ни вређања псовкама и тако, него поченм да пребацујем, да досађујем, ако је уживо вичем, ако је преко порука или друштвених мрежа онда испишем цео роман колико год могу да се изјадам и понизим неку особу). Након рецимо неколико минута ја се смирим, као да ништа није било и почиње да ме гризе савест и да осећам неку кривицу због својих поступака. Можда сам требао да искулирам или да кажем на леп начин, како каже пословица: Лепа реч и гвоздена врата отвара, да контролишем ситуацију и да покушам на разуман начин решити конфликт који ће бити користан за обе стране. Неее!! Ја све контра овога.

Онда знам да се нервирам и бринем око неких ствари, то може да буде и данима, али ретко кад, пошто сам ја експлозиван. Рецимо не волим кад није по мом, како ја замислим и хоћу и кад ме нека особа не слуша. Исто се нервирам на увреде, кад ми неко каже: дебилу, кретену, будало, глупане итд. Ја то покушавам да сузбијем и успевам, али се нађе некад нека увреда. Не волим ни вику и бука, кад неко почне да виче на мене, тад се ужасно изнервирам. Некад знам да не волим ништа, да ми све и свако смета.

У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)
Kliknite za proširenje...

Vidi iscimaj broj mobilnog od Dalaj Lame,taj ce najbolje da ti objasni...
 
Бубњар:
Можда је тема била од раније, извињавам се ако јесте.

Него. Пошто сам ја јако нервозна особа, увек сам био живчан и као клинац још, па ми је можда у генима. Рецимо мене изнервирају ситнице, неке глупости које су скроз небитне. Неко ме брзо наљути и ја се осетим увређеним и онда излијем бес на њега (не у смислу насиља ни вређања псовкама и тако, него поченм да пребацујем, да досађујем, ако је уживо вичем, ако је преко порука или друштвених мрежа онда испишем цео роман колико год могу да се изјадам и понизим неку особу). Након рецимо неколико минута ја се смирим, као да ништа није било и почиње да ме гризе савест и да осећам неку кривицу због својих поступака. Можда сам требао да искулирам или да кажем на леп начин, како каже пословица: Лепа реч и гвоздена врата отвара, да контролишем ситуацију и да покушам на разуман начин решити конфликт који ће бити користан за обе стране. Неее!! Ја све контра овога.

Онда знам да се нервирам и бринем око неких ствари, то може да буде и данима, али ретко кад, пошто сам ја експлозиван. Рецимо не волим кад није по мом, како ја замислим и хоћу и кад ме нека особа не слуша. Исто се нервирам на увреде, кад ми неко каже: дебилу, кретену, будало, глупане итд. Ја то покушавам да сузбијем и успевам, али се нађе некад нека увреда. Не волим ни вику и бука, кад неко почне да виче на мене, тад се ужасно изнервирам. Некад знам да не волим ништа, да ми све и свако смета.

У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)
Kliknite za proširenje...

izbaci taj visak energije
Training-Sandbag-Sand-Bag-Boxing-Bag.jpg
 
pa već ga izbacuje, trebalo bi kanalisati...
to udaranje u džak ne vredi. mora u glavi da se sredi, da odvoji bitno od nebitnog.

imam sličan problem, hiperaktivna od kad znam za sebe, možda je to neka vrsta bezobrazluka pa nalazim opravdanja, pojma nemam. uglavnom ima dana kada rušim sve pred sobom, ko se nađe na putu sam je kriv.
sve kontra i sve iz inata.
i onda griža savesti, kaznim sebe tako što zaserem do kraja, iz inata. i onda rešim da se menjam. budem dosledna koji dan, pa se opet nakupi koješta i opet udri. i tako u krug.
bez obzira na sve, ne zavidim ljudima koji su uspeli da se programiraju i uspostave neku retard ravnotežu u sebi. moralo bi baš svejedno da mi bude da bi proizvela mlake reakcije.
to o čemu je reč u uvodnom postu je stvar karaktera, temperamenta... može on od sebe da napravi nešto veštačko, ali to nije više ista osoba.
i sve to o čemu priča je neprihvatanje sebe. 'ne volim kada nije po mom' vapi za kontrolom. ma koliko zvučalo kontradiktorno.
samo ja nisam sigurna da želim da budem sinonim za savršenstvo. kome se sviđa, sviđe, kome ne, slobodan je da ide. u toj meri moramo da se uskladimo u relacijama sa drugim ljudima tek toliko da ne bude povređivanja. drugih.
inat ionako ide na štetu onoga koji ga pravi.
s tim što mene ne vređa kada mi neko kaže debilu i kretenu... znam ko sam i šta sam. znam kad jesam kreten, kad nisam.
svesna sam i svega toga, uvoda u anarhiju, mazohizam, ne znam ni sama kako to da definišem, ali se ne zaustavljam. tačnije, retko. jer je poraz stati.
što je pozitivno u nekim stvarima u životu, ponekad je negativno, destruktivno... samo budi pametan i nauči kada ćeš stati na loptu.
ne znam nijednog čoveka koji sebe ume da iskontroliše, a da to nije negativno uticalo na neki segment života. postaneš pasivan. ne reaguješ, ne menjaš, stagniraš.
možda sam otišla u krajnost, ali svakako draži su mi svi ti očigledni ludaci nego hodajuće tempirane bombe. bar znaš sa kim imaš posla. zato nisam pristalica suzbijanja osećanja... a kada umeš da kontrolišeš situaciju i manipulišeš u svoju korist onda si proračunat. ili pametan, nisam načisto. uglavnom, takvima ne verujem. dok ne vidim reakciju ne poznajem čoveka. ako nema reakcije, ne želim ni da ga upoznam.

znači nije problem samo višak energije... on je samo pokretač za takve karaktere.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Generalno, ja se najviše bojim, onih koji mi vrhunski ćute, oni koji su mi stalno nasmejani (da ne kažem, da se keze) i oni što ih ja zovem, "programatori" (tipovi ljudi - ništa en može da me izbaci iz takta, ništa ne boli, ništa me ne dotiče, oujea, da) . Generalno, više volim i tu neku impulsivnost, onda barem znam sa kim, sa čim imam posla. Ovi drugi me skoro na "smrt" plaše, jer niti smrde, niti mirišu, i ne znaš na čemu si u komunikaciji s njima. Deluju mi "namazano", proračunato, kalkulantski, jer po prirodi smatram da niko en može da je stalno "zavezana vreća", dobro znači ne mora ni da melje kao mlin, ali ono...znaći nije prirodno ni stalno ćutati, znači, drugi koji se stalno cerekaju, kao da smehom pokriju tugu, i taj lajt motiv, koje bzv fore i fazoni, i ovi "kamenjari" koje ništa en dotiče, ledeni ljudi, koje ništa u srce ne dira - što me jače dira, to jače neću za to da znam. Generalno, izgubim živce na nepravdu, nervira me kada neko demonstrira silu, i tada u meni proključa. Nisam nedokazana, znam kada je uzaludan trud, znam kada je neko nenormalan, pa neće da shvati ni sa objašnjenjima. Uvrede me bole, samo od ljudi, koji su mi značili u životu, i jednom sam u životu pokazala lošu dozu samokontrole, jer su me neka dela, reči, nečije ponašanje i sve to...nečiji izrazi lica, svi gestovi, do bola i nenormalno boleli. Nisam umela da ne pokažem, bes, ljutnju, gnev. I to ej svakako bila dodatna hrana i poslastica za druge, jer sam pokazala, šta se en pokazuje - jel te...Prava osećanja, kakva god da su. Mislim da čovek mora da rad na sebi, jer u biti takav si kakav si, kakva si..reaguješ kako reaguješ. Treba biti pametan i racionalno koristiti za one kojima smo stvarno bitni, čak i kada smo na njih ljuti, kada nas bole od dileja, koje ne zaslužuju ni gram sebe, da "potrošimo". Što se kaže, pokaži šta si, pokaži prava osećanja. Ne verujem u prikrivenost, lažnu spontanost, šrafiti se...To su sve ljudi kratkog fitilja, koji "pucaju", kada se najmanje nadaju. A, da toga nisu ni svesni. Koliko su u svojoj "jačini" - slabi.
 
To je zato sto mislis da si Bogom dan, najvazniji na svetu, najveci i da si samo ti u pravu, ali nisi. Prestani da mislis tako. Isti si kao i svi. A svi smo ustvari nista.

Pre nego sto (u afektu) odgovoris na ovo, odmah cu da ti kazem da samo razmislis o tome sta sam rekla.
Ne reagujem na uvrede i afektivna stanja drugih ljudi ni u realnom zivotu, a pogotovo ovde si za mene samo jos jedna vise osoba kojoj se obracam tek onako zato sto zelim. Aj uzdravlje :)
 
***Saint***:
To je zato sto mislis da si Bogom dan, najvazniji na svetu, najveci i da si samo ti u pravu, ali nisi. Prestani da mislis tako. Isti si kao i svi. A svi smo ustvari nista.

Pre nego sto (u afektu) odgovoris na ovo, odmah cu da ti kazem da samo razmislis o tome sta sam rekla.
Ne reagujem na uvrede i afektivna stanja drugih ljudi ni u realnom zivotu, a pogotovo ovde si za mene samo jos jedna vise osoba kojoj se obracam tek onako zato sto zelim. Aj uzdravlje :)
Kliknite za proširenje...

s obzirom da mogu da povučem određene paralele sa pojedinim stvarima u uvodnom postu i svom primeru na istu temu, evo ja kao afektivna ličnost ću da ti odgovorim. :lol:
iako ovako nešto najradije ignorišem, jer ne zaslužuje mrvicu pažnje, tebi hoću.

analiza njegovog karaktera ti je skroz naopaka. on da misli da se svet vrti oko njega i da je uvek u pravu ne bi ga savest grizla ič.
čak mislim da ti imaš mnogo manji nivo samopoštovanja, kada tvrdiš da smo svi ništa. a možeš samo u svoje ime da govoriš.
jer i on ima problem sa samopoštovanjem i prihvatanjem sebe, otuda i konflikt sa okolinom.

uzdravlje... :)
 
Бубњар:
Можда је тема била од раније, извињавам се ако јесте.

Него. Пошто сам ја јако нервозна особа, увек сам био живчан и као клинац још, па ми је можда у генима. Рецимо мене изнервирају ситнице, неке глупости које су скроз небитне. Неко ме брзо наљути и ја се осетим увређеним и онда излијем бес на њега (не у смислу насиља ни вређања псовкама и тако, него поченм да пребацујем, да досађујем, ако је уживо вичем, ако је преко порука или друштвених мрежа онда испишем цео роман колико год могу да се изјадам и понизим неку особу). Након рецимо неколико минута ја се смирим, као да ништа није било и почиње да ме гризе савест и да осећам неку кривицу због својих поступака. Можда сам требао да искулирам или да кажем на леп начин, како каже пословица: Лепа реч и гвоздена врата отвара, да контролишем ситуацију и да покушам на разуман начин решити конфликт који ће бити користан за обе стране. Неее!! Ја све контра овога.

Онда знам да се нервирам и бринем око неких ствари, то може да буде и данима, али ретко кад, пошто сам ја експлозиван. Рецимо не волим кад није по мом, како ја замислим и хоћу и кад ме нека особа не слуша. Исто се нервирам на увреде, кад ми неко каже: дебилу, кретену, будало, глупане итд. Ја то покушавам да сузбијем и успевам, али се нађе некад нека увреда. Не волим ни вику и бука, кад неко почне да виче на мене, тад се ужасно изнервирам. Некад знам да не волим ништа, да ми све и свако смета.

У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)
Kliknite za proširenje...

ma jes' geni su krivi za sve :roll: ako si bio hiperaktivan kao klinac, pa tome nije posveceno dovoljno paznje, shto je moguce jer je teshko proceniti razliku izmedju istinske hiperaktivnosti i 'dechijeg nestashluka' , pa je to dalje krenulo da se manifestuje na pitajbogakojenachine :lol: koje sam najbolje mozesh da prepoznash , ali verovatno ne i da protumachish dok i dalje toliko razmishljash o tome i mislish da je reshenje da istresesh shizz kroz drndanje bubnjeva isl... , shto i moze biti trenutan prijatan cef za guranje problema negde u dubinu podsvesti...
u zavisnosti od toga u kojem si uzrastu, shto bioloshkom, shto samospoznajnom, doci ce i do smirivanja problema u manjoj ili vecoj meri... u svakom sl. dok te dotiche nechija reakcija, znachi da postoji i izvesna nesigurnost u pogledu sebe, zelish da se menjash... e sad, josh da spoznash zashto ... da bi se prilagodio? zashto te dotichu uvrede ili uosphte nechije mishljenje? izgradi svoje i onda ce sve ostalo biti manje vazno, manje besa... a ovako brzinski chitajuci tvoj post rekla bih da je bes reakcija na preosetljivost... shto vrlo chesto i jeste...
sedni negde udobno sa sobom samim i prichaj... ne razmishljajuci o tome da li ce pijanista preko puta da misli da si lujka :lol:
 
Đavolja nevesta:
s obzirom da mogu da povučem određene paralele sa pojedinim stvarima u uvodnom postu i svom primeru na istu temu, evo ja kao afektivna ličnost ću da ti odgovorim. :lol:
iako ovako nešto najradije ignorišem, jer ne zaslužuje mrvicu pažnje, tebi hoću.

analiza njegovog karaktera ti je skroz naopaka. on da misli da se svet vrti oko njega i da je uvek u pravu ne bi ga savest grizla ič.
čak mislim da ti imaš mnogo manji nivo samopoštovanja, kada tvrdiš da smo svi ništa. a možeš samo u svoje ime da govoriš.
jer i on ima problem sa samopoštovanjem i prihvatanjem sebe, otuda i konflikt sa okolinom.

uzdravlje... :)
Kliknite za proširenje...

ne, moj nivo samopostovanja je zapravo visok, samo se ne zamlacujem cinjenicom da postoje ikakve 'velicine' na ovom svetu. sve je to jedna ogromna izmisljotina ljudi za hranjenje ega, ali ok, to je moje vidjenje.
ne mislim da sam mnogo omasila jer to sto je on osoba koja misli da je uvek u pravu ne znaci da nema savest jer jedno ne iskljucuje drugo.
ni ne ocekujem u sustini da shvatis jer si se mozda i pronasla u tome sta sam rekla, sta je on pisao, nebitno skroz, ali i ja kao osoba koja je dosta ranije reagovala u afektu smatram da jesam donekle u pravu kad kazem da takvi ljudi imaju problem sa poimanjem sopstvene velicine, tj. vide sebe kao nesto vece nego sto zapravo jesu.

nema potrebe da budes snishodljiva i uostalom ako ti imas drugacije poimanje to automatski ne iskljucuje ispravnost tudjeg vidjenja, ali ti nemas problem s tim da si uvek u pravu zar ne? ;)
 
***Saint***:
ne, moj nivo samopostovanja je zapravo visok, samo se ne zamlacujem cinjenicom da postoje ikakve 'velicine' na ovom svetu. sve je to jedna ogromna izmisljotina ljudi za hranjenje ega, ali ok, to je moje vidjenje.
ne mislim da sam mnogo omasila jer to sto je on osoba koja misli da je uvek u pravu ne znaci da nema savest jer jedno ne iskljucuje drugo.
ni ne ocekujem u sustini da shvatis jer si se mozda i pronasla u tome sta sam rekla, sta je on pisao, nebitno skroz, ali i ja kao osoba koja je dosta ranije reagovala u afektu smatram da jesam donekle u pravu kad kazem da takvi ljudi imaju problem sa poimanjem sopstvene velicine, tj. vide sebe kao nesto vece nego sto zapravo jesu.

nema potrebe da budes snishodljiva i uostalom ako ti imas drugacije poimanje to automatski ne iskljucuje ispravnost tudjeg vidjenja, ali ti nemas problem s tim da si uvek u pravu zar ne? ;)
Kliknite za proširenje...

bold... on je rekao da ne voli kada nije po njegovom.
ne, takvi ljudi vide sebe manjim nego što zaista jesu. troše se na mizerne stvari, ljude, rasipaju potencijal... kažeš da sam se pronašla, prihvati to onda na ovaj način.

jel to neka insinuacija? :lol:
nema potreba da budeš snishodljiva. :p

p.s. ako nešto ne možeš da razumeš, nemoj ni pokušavati da ga analiziraš. pogrešićeš.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Biti potreban - biti vrednovan
Odgovora
3
Pregleda
246
Џорџи
Џорџи
Urwald
Biti muškarac
3 4 5
Odgovora
107
Pregleda
1.935
Mystic+
Mystic+
Urwald
Šta znači biti uspešan?
2 3 4
Odgovora
92
Pregleda
1.747
Џорџи
Џорџи

Back
Top