Kafić "ATLANTIDA"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
bikilix:
Sama si lepo objasnila..reaguje na teturanje pri prolasku racunaru :zcepanje:
Kliknite za proširenje...

taj ima mana !... ako mi se slučajno pleše bojim se da će to senzori krivo shvatiit :lol:

Odlučila sam osvježiti dom s par zidnih naljepnica/tetovaže... Tražim neko stablo za hodnik, svi mi kažu da će to biti očajno...a meni se baš sviđa :rumenko:


3414f40800843630d97a152517045795.jpg
 
teserakt:
:D :D :D

A na kojem principu radi taj senzor ? Kako on skuži količinu alkohola...pušeš ? preko kože ? :think: gleda jel teturaš prilikom ulaska ? :lol:


glede ovog odlaska na mostove: Povedi i mene, molim te ! :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Bile su dve varijante.
Jedna je hvatala frekvenciju treptanja očiju vozača, ali to je otpalo jer je bilo jako skupo i nije radilo kod svakoga.
Recimo, kad sedne žena, našminka očne kapke i izvuče trepavice, sprava se zaglupi
Druga je analizirala alkoholne pare u atmosferi kabine. Senzor je bio odličan, mada zbog svoje pozicije malo spor i nikako nije mogao da razlikuje vozača, od putnika, a svojski smo se trudili.
 
MPMcB:
Bile su dve varijante.
Jedna je hvatala frekvenciju treptanja očiju vozača, ali to je otpalo jer je bilo jako skupo i nije radilo kod svakoga.
Recimo, kad sedne žena, našminka očne kapke i izvuče trepavice, sprava se zaglupi
Druga je analizirala alkoholne pare u atmosferi kabine. Senzor je bio odličan, mada zbog svoje pozicije malo spor i nikako nije mogao da razlikuje vozača, od putnika, a svojski smo se trudili.
Kliknite za proširenje...
:rotf:...."ne,ne,ne...decko,tako se ne prave aeroplani..,sta je ovo a uz to i ne radi..":zcepanje:
 
Kako sam posedeo.


Bio sam danas na terenu. Posao kao i obicno: neko napravi nesto lose, digne se frka, investitor preti, nosilac posla moli, Brzi resava.
Gledam onu skalameriju koja treba da spusta i dize skupocene automobile gospodina T. u i iz podzemne garaze, i razmisljam kako sam lud sto uopste pristajem da vadim kestenje iz vatre, kada to niko ne ceni onoliko koliko to vredi, kad mi zazvoni telefon.
Ja se javim.
Sa druge strane zice moja cerkica od osam godina.
Urla! Place!Jeca!
Isprekidano mi prica :" Nani je pao...","razbio je glavu...","mnogo krvari!". Moj sin ima samo dve godine i kada se makar i ogrebe, urla do nebesa...a sada ga ne cujem!
Pitam je gde je mama? Zoka kaze da ne zna. Pauza, koju prekida samo njen bespomocni jecaj. Nani se ne cuje.
"Zoko , sine, gde se udario?"
"Na zidicu..."
"Jel' mnogo krvari?"
"Mnogo, tata, brzo dodji!" (prekida se veza)
Ja, kao bez duse, sedam u kola i ukljucujem hands-free i dok krsim sve moguce propise novog zakona o bezbednosti u saobracaju, pozivam zenu...niko se ne javlja!
Pogledam izmedju dve raskrsnice, sa kog broja su me zvali - sa zeninog.
Ponovo okrecem.Odbacen poziv!
"Ma sta se to tamo desava???!" - pomislim i dodam gas prolazeci na trece crveno svetlo...
Negde oko autokomande, ponovo pokusavam da dobijem zenu. Javlja se Zorana:
"Da, tata?"
"kako je Nani? sta se desava? ne prekidaj vezu i samo mi pricaj!"
"Krvari jos uvek i place!"
"Dobro je! - place - ziv je!" - pomislih.
"Uzmi mokru krpu, najbolje pelenu, i prisloni mu na ranu i ne pomeraj ga!...da li si me razumela?"
"jesam" - prekida vezu.
"jadna moja deca, ne znam kome je gore: Zoki ili Naniju!?" - prolete mi kroz glavu...
Negde dok sam preletao preko trosarine, ponovo dobih vezu:
" Zoko kakvo je stanje?"
" Nani place" (ovaj put ga cujem i ja i svi vozaci koji su mi se sklanjali sa puta, dok sam jurio bulevarom JNA sa upaljenim trepcucim svetlima i pritisnutom sirenom)"mama ga brise"
"Ok, tata stize za manje od minut.Nemoj da brines!"
"dobro tata..." (klik)
"nema veze, evo me stizem..." sa olaksanjem smotah u moju ulicu i nagazih kocnicu.Pre nego li se auto zaustavio, ja izlecem i upadam u kucu...

Nani lezi na krevetu i urla, zena pokusava da ga utesi, krvi do kolena!
Prilazim, pogledam: na celu rana. Dubine oko santimetar, rekao bih, u precniku oko dva, vidi se da je pocepana koza od udarca u rogalj zidica, pa podseca na "mercedesov " znak.
Cim me je ugledao, skocio mi je u zagrljaj i prestao da place.
Ozbiljna rana za tako malenu glavu. Moram sto pre do urgentnog!
Krvarenje je stalo, ali mi niko ne garantuje da nema i unutrasnjih povreda, ne daj Boze - frakture!
Zena uzima knjizicu, i noseci Nanija koji vec , smiren, mase i vice:" Ide tatom pa-pa..."

Izlazimo prema VMA, i setim se da postoji raspored dezurstva po danima: jednom radi UC, a drugi put VMA...zovem sestru koja je radila na UC i kazem da mi obezbedi nekoga ko ce nas primiti bez pogovora, neka se pozove na usluge koje je cinila ili bilo sta, samo da me ne setaju po BG.
Usput preticem policiju i masem im kroz siber da mi treba rotacija i pratnja. Vide Nanija , svog krvavog kako im se smeje sa njegovog "direktorskog" sedista, shvataju situaciju i pale rotaciju rasciscavajuci guzvu oko "Pinka" i na dalje do UC.
Stizemo na prijem (naravno uz skripu kocnica koje su vec spaljene i smrde) izlecem iz auta, neki tehnicar me pita:"Sta imamo?"...meni prodjose kroz glavu scene iz raznoraznih sitkoma i smireno izdeklamovah kao da to radim celog zivota:
"dvogodisnje dete, kontuzija sa krvarenjem, svestan, stabilan"
Uzese ga i sa mojom zenom odose unutra.
Meni se noge oduzese i svi zglobovi postadose gumeni i neupotrebljivi.

Epilog:
Osim oziljka koji ce izgledati i "cool" i "ljakse" u isto vreme, nema frakture, nema hemoragije.
Samo gomila zavoja i kopcica ispod.
Zivi smo.
Zdravi smo.
A ja sam dobio jos pregrst sedih....
 
Brzi Bravari Srbije:
Kako sam posedeo.


Bio sam danas na terenu. Posao kao i obicno: neko napravi nesto lose, digne se frka, investitor preti, nosilac posla moli, Brzi resava.
Gledam onu skalameriju koja treba da spusta i dize skupocene automobile gospodina T. u i iz podzemne garaze, i razmisljam kako sam lud sto uopste pristajem da vadim kestenje iz vatre, kada to niko ne ceni onoliko koliko to vredi, kad mi zazvoni telefon.
Ja se javim.
Sa druge strane zice moja cerkica od osam godina.
Urla! Place!Jeca!
Isprekidano mi prica :" Nani je pao...","razbio je glavu...","mnogo krvari!". Moj sin ima samo dve godine i kada se makar i ogrebe, urla do nebesa...a sada ga ne cujem!
Pitam je gde je mama? Zoka kaze da ne zna. Pauza, koju prekida samo njen bespomocni jecaj. Nani se ne cuje.
"Zoko , sine, gde se udario?"
"Na zidicu..."
"Jel' mnogo krvari?"
"Mnogo, tata, brzo dodji!" (prekida se veza)
Ja, kao bez duse, sedam u kola i ukljucujem hands-free i dok krsim sve moguce propise novog zakona o bezbednosti u saobracaju, pozivam zenu...niko se ne javlja!
Pogledam izmedju dve raskrsnice, sa kog broja su me zvali - sa zeninog.
Ponovo okrecem.Odbacen poziv!
"Ma sta se to tamo desava???!" - pomislim i dodam gas prolazeci na trece crveno svetlo...
Negde oko autokomande, ponovo pokusavam da dobijem zenu. Javlja se Zorana:
"Da, tata?"
"kako je Nani? sta se desava? ne prekidaj vezu i samo mi pricaj!"
"Krvari jos uvek i place!"
"Dobro je! - place - ziv je!" - pomislih.
"Uzmi mokru krpu, najbolje pelenu, i prisloni mu na ranu i ne pomeraj ga!...da li si me razumela?"
"jesam" - prekida vezu.
"jadna moja deca, ne znam kome je gore: Zoki ili Naniju!?" - prolete mi kroz glavu...
Negde dok sam preletao preko trosarine, ponovo dobih vezu:
" Zoko kakvo je stanje?"
" Nani place" (ovaj put ga cujem i ja i svi vozaci koji su mi se sklanjali sa puta, dok sam jurio bulevarom JNA sa upaljenim trepcucim svetlima i pritisnutom sirenom)"mama ga brise"
"Ok, tata stize za manje od minut.Nemoj da brines!"
"dobro tata..." (klik)
"nema veze, evo me stizem..." sa olaksanjem smotah u moju ulicu i nagazih kocnicu.Pre nego li se auto zaustavio, ja izlecem i upadam u kucu...

Nani lezi na krevetu i urla, zena pokusava da ga utesi, krvi do kolena!
Prilazim, pogledam: na celu rana. Dubine oko santimetar, rekao bih, u precniku oko dva, vidi se da je pocepana koza od udarca u rogalj zidica, pa podseca na "mercedesov " znak.
Cim me je ugledao, skocio mi je u zagrljaj i prestao da place.
Ozbiljna rana za tako malenu glavu. Moram sto pre do urgentnog!
Krvarenje je stalo, ali mi niko ne garantuje da nema i unutrasnjih povreda, ne daj Boze - frakture!
Zena uzima knjizicu, i noseci Nanija koji vec , smiren, mase i vice:" Ide tatom pa-pa..."

Izlazimo prema VMA, i setim se da postoji raspored dezurstva po danima: jednom radi UC, a drugi put VMA...zovem sestru koja je radila na UC i kazem da mi obezbedi nekoga ko ce nas primiti bez pogovora, neka se pozove na usluge koje je cinila ili bilo sta, samo da me ne setaju po BG.
Usput preticem policiju i masem im kroz siber da mi treba rotacija i pratnja. Vide Nanija , svog krvavog kako im se smeje sa njegovog "direktorskog" sedista, shvataju situaciju i pale rotaciju rasciscavajuci guzvu oko "Pinka" i na dalje do UC.
Stizemo na prijem (naravno uz skripu kocnica koje su vec spaljene i smrde) izlecem iz auta, neki tehnicar me pita:"Sta imamo?"...meni prodjose kroz glavu scene iz raznoraznih sitkoma i smireno izdeklamovah kao da to radim celog zivota:
"dvogodisnje dete, kontuzija sa krvarenjem, svestan, stabilan"
Uzese ga i sa mojom zenom odose unutra.
Meni se noge oduzese i svi zglobovi postadose gumeni i neupotrebljivi.

Epilog:
Osim oziljka koji ce izgledati i "cool" i "ljakse" u isto vreme, nema frakture, nema hemoragije.
Samo gomila zavoja i kopcica ispod.
Zivi smo.
Zdravi smo.
A ja sam dobio jos pregrst sedih....
Kliknite za proširenje...
Jel dobro mali sada?
Kako ste vi,jeste li se smirili malo?
A sede ce se nizati s godinama ,neces im vise pridavati vaznosti.....
Joj sta nam rade,a nasi su brate moramo konjske zivce da imamo ....
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top