Ne mora da mi prosleđuješ knjigu. Dovoljno je da mi je preporučiš, ja ću se već nekako snaći. Uglavnom volim da posedujem dobre knjige, i dok ih ne nabavim, u velikom sam neizdržu...
U međuvremenu, uvek mogu da pozajmim iz biblioteke.
- - - - - - - - - -
Upravo to me i interesuje. Osim, što reče Rayela, ako se i ti, kao Drakče, ne čuvaš samo za prijatelje. Evo, budi mi prijateljica... :hvala:
Ma ti si mi već prijateljica.
Zato, jedna neformalna preporuka:
"Obojena ptica", Jerži Kosinski
Kosinski je (sada pokojni) američki pisac i scenarista poljskog porekla, vrlo burne biografije.
Bio je najbolji prijatelj Polanskog, i za dlaku izbegao masakr u kome je Mensonova sekta ubila i izmasakrirala glumicu Šeron Tejt.
Ali ono što je obeležilo njegovo stvaranje jeste traumatično detinjstvo (zbog traume nije mogao da govori godinama, sve do nesreće na skijanju) ... tako da je roman "Obojena ptica" autobiografski, iako su se silni kritičari upinjali da dokažu kako je cela priča o tom periodu njegovog odrastanja lažna. Jednostavno, izgledalo im je neverovatno šta je sve u stanju da učini dete da bi preživelo.
Kosinski kao pisac ima slabost: on stalno ispisuje knjigu o sebi, o svom životu. Čak i kada piše u trećem licu, sa naizgled hladne distance, reč je o njegovim ličnim iskustvima.
Iako mu je "Obojena ptica" najbolji roman, nagrađivan, svetsku slavu doživeo je nakon romana "Prisutnost", po kome je snimljen film "Dobro došli, mister Čens", sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi.
U "Obojenoj ptici" pratimo sudbinu malog dečaka, Jevrejina poljskog porekla, kojeg roditelji, u osvit II svetskog rata, odvode kod bake u izolovanu unutrašnjost, nadajući se da će tamo biti bezbedan. Baka nije nimalo nežna, a zatucana sredina posmatra ga kao uljeza ili - tačnije - kao đavolje seme. Oni su plavi i svetloputi, on crn i crnomanjast - i to je, naoko, polazište njihovog odbijanja da ga prihvate. Problem je, međutim, mnogo dublji: u toj zabiti dukoko su ukorenjeni sujeverje i primitivizam, i meštani žive kao divljaci - neopterećeni bilo kakvom etikom. Incest, silovanja, zlostavljanja - sve se to podrazumeva kao nešto uobičajeno.
A onda baka umire ... i priča se dodatno komplikuje.
Dalje ne bi bilo fer da otkrivam.
Reći ću još ovo: "Obojena ptica" bila je, na neki način, prekretnica u mom shvatanju književnosti. Pročitavši je, postala sam "izbiračica" i više nisam htela sebi da dozvolim luksuz gubljenja vremena u davanju šansi drugim knjigama da mi se dopadnu tek posle pedesete ili stote strane. Ova knjiga drži pažnju od prve, i postala mi je reper za ono što zovem "totalna obuzetost čitanjem".
Da, i jedna opaska za potencijalno zainteresovane:
ko od romana očekuje lirske meditacije i romantične opise - knjiga nije za njega.
Ovo je teška psihološka drama.
),ali mi ipak nije svojstvena ili mi više afirmacija nije prioritet...Tek,
),ali kako da ti dam knjigu da je čitneš ovde na elektronskoj mreži...
