Ne, varas se, zedj, glad, zelja za osvetom nikako nisu ceznja
Ceznja je neka tiha patnja za nekom osobom, mirisom, predelom. Simbol ceznje kod romanticara bio je plavi cvet.
I nostalgija je ceznja.
Ovaj Ducicev opis Mostara bio bi za mene jedan od primera ceznje.
Celog zivota osecamo potrebu da se iz daleka vracamo ovamo i trazimo ponesto
od samog sebe.. Kada nam je dvadeset godina nijedna stvar ne izgleda
starija od nas niti mislimo da nas moze nadziveti Lepota mladosti je zapravo carobna
zbog svojih zabluda.Sreca mladosti se sastoji u tome sto verujemo u neverovatno
i sto ne znamo za nemoguce..
A kada ostarimo nas grad nam izgleda kao mladi ljubavnik koji nas je ostavio,
pobegao sa drugom zenom, iz ludosti promenio religiju i zbog koje je iz inata
zaboravio i svoj maternji jezik..
Lutam ulicama u nadi da cu bar za momenat da cujem smeh one mladosti
koja je verovala u vecnost..
Nista teze nego realno govoriti o gradu u kome je protekla nasa prva mladost
ili govoriti o devojci kojoj smo dali svoj prvi poljubac.. I nas grad prve mladosti
i svi ti ludi poljupci prvih ljubavnih ushicenja, nemaju niceg sa realnim svetom,
niti icega zajednickog sa ostalim dobima zivota.. Taj grad je tvrdjava u oblacima
u kojoj zive fantazije , ali nam se upravo tu dogodila i prva sreca i prva nesreca
i prva zabluda..
Uostalom i smrt je vrlo cesto predmet ceznje.
Pokušacu kasnije da te razuverim da čeznja,
žedj, želja...nemaju nikakve veze sa osvetom, ne znam gde da se pišemo, ovu smo temu zloupotrebili- pre sviju ja, pa neka moderator izbrise, pre toga 0staviću jednu svoju pesmu ili bar deo...
VILE RUSALKE NE TKAJTE…
Gde to bele se neugazeni snegovi, gde postoje neistrazene staze,
gde nicije oko osim moga pristupa nema? Gde belinu tame ne gaze,
gde samo smo moja dusa i ja, dve jasike plahe, treperave, vitke
s vetrovima i olujama ne biju svoje stvarne, i neke zamisljene bitke?
Samo u takvoj jednoj noci beloj, proci ce sanke sa konjem belim
i senka na njima nejasna, draga! Odmaglice bojim se, a samo zelim
da slutnje rastera moje, snagom umilnom da digne mene do zvezde,
da vidim koja Citadela ga krije, ceka li gosta? Da zauvek mi ne odjezde.
Vile Rusalke, ne tkajte, da vasim nitima tkanim vreme ne otece…
Nek stane. Umaram se, spanosnoj zori ni traga zamrzlo je vece.
Kostajniche mraze,sto ledom kao vatrom palis, mrzni mi ociju zene
i u svom ledenom zagrljaju vecno zarobi, sakrij i uspavaj mene,
ako Citadelu ne pronajem ovu, i stanara sto ceznje budi mi stare
sto nocas projezdi kraj mene. Da samo za me, slika predele i sare -
duge pune sunca i ledene vode, i prasumu cveca i vukove gladne
i sve sto pozelim, tim pogledom divnim, zasticena zidom Citadele stare.
(Biljana)
Zar ovo nije
pesma čežnje? Za tvoje boldovano, moje boldovano, i smrt čak ako....
......> 
