Licemerje je oduvek bilo prisutno u Svetu ...cak se i neke Nobelove nagrede dovode u pitanje...sta onda reci za populisticke romane u 100 strana.. i za 100 dinara
popularisticke ili populisticke?
Sta je ispravnije ?
Javna tajna je da se pozitivna kritika na RTS-u kupuje za 300EU.
Nobel je odavno postao politička nagrada, Sartr je prvi na to skrenuo pažnju,
a Kami moralno posrnuo na ispitu.
Kod nas je sve žalosnije. Postali smo društvo bez moralnih vrednosti, a društvo
bez moralnih vrednosti ne može da ima ni estetske vrednosti. Država u kojoj
je "intelektualna elita" u službi vlasti ne može da donese kvalitet.
Skorašnji izlet našteg "književnog vrha" je pokazao svu svoju bedu, tražeći stipendije
od države za svoje pisanje. Svi su hteli kapitalizam, svi su hteli da su glavni, i pisci i književnici
i slikari i glumci. Svi su u sebi videli lučonoše novog društva. Kad se pokazalo da kapitalizam
nema milosti, da ne mogu napuniti predsoblje gledaocima, da ne mogu prodati sliku, da ne mogu
prodati više od, u najboljem slučaju 100 knjiga, zavisno kolika je čija rodbina ili krug prijatelja, e onda
su počeli da kukaju i traže pomoć države. Ništa od Brodveja u Beogradu koji posluje strogo po komer
cijalnim principima; nađeš sponozora, napraviš predstavu, ako nema gledaoca bankrot. Lako se igrati
sa tuđim parama. Otuda i ovo zapomaganje, svest o nevrednosti, o nepotizmu, negativnoj selekciji. Nije
dovoljno da dete želi da bude glumac ili pisac. Neka bude, ali ne uništavaj kvalitet, snosi posledice, imaj odgovornost.
Pisci, književnici, oni trenutno "zaseli", aktualni klanovi u sprezi sa izdavačima (mada sad većina pisaca ima
svoje izdavačke kuće), hoće ljudi stipendiju na osnovu sinopsisa. Zamislite, hoću stipendiju na osnovu sinopsisa,
baš tako - sinopsisa. Kao da će da snimaju film. Nikako da se oslobode terminologije naučene u raznim "manuelima"
iz kojih su učili kako se piše, kako roman može da se napiše za jedno popodne i sl. Očigledno da su namerno preskakali
obavezan deo ovakvih manuela - kako se izdržavati dok ne objavite knjigu. To poglavlje očigledno ne prija kapitalizmu po meri
naših umetnika. Oni bi kapitalizam ali po njihovoj meri.
Jedan sinopsis, samo ova ideja, otvara toliko prostora za razne manipulacije, a komisije u umetnosti su uvek ono vrhunsko, najbolje i presudno.
Svako, malo upućeniji, zna kakvo dobro komisije donose umetnosti.
Ne bi me ovo čudilo da među potpisnicima ove peticije ne videh neke "viđenije" pisce, za koje uzgred znam da
su članovi raznih komisija, žirija i sl. Para nikad dosta, posebno ako su državne. U toj peticiji naravno nigde reči o posledicama.
Šta ako sinopsis bude prevara, ako rezultat bude loša knjiga, ako se knjiga ne proda u više od pet primeraka i sl.
Katastrofa, a dna nema. Darmolatovi opet na sceni.
Nadam se da će ti se želja ispuniti.
oznato je da su književnici ovejane lažovčine i prevejanci koji nas navlače na sentimentalnost
