Kad roditelji ostare..

Моји су умрли млади, али мајка је говорила да би она волела да старост проведе у дому са својим вршњацима.
Око њихових болести смо се потрошили и сагорели, дуго ми је требало да се опоравим, али надали смо се до последњег тренутка.
Ја сам исто за дом, не желим да мучим своје дете, нити да јој намећем грижу савести.
 
Pisali smo na nekom drugom mjestu o situaciji sa roditeljima koji ostare i svim problemima koje to donosi.
Bolesti,demencije,njihov težak karakter koji je s godinama sve tezi.
Kako mislite da je ispravno postupiti? Davati sebe do krajnjih granica,pri tom zapostaviti djecu i unuke ili je rješenje dom?

meni je dom grozna opcija
Za sad nas ima dvoje brat i ja , mama ima 76 godina jos je aktivna i ima svoj ritam života, inače smatram da svaki roditelj odgaja svoju djecu i uvjek se nadje toj djeci kad tu djecu stisne volja i nevolja pomažu

Svekar i svekrva se vratili na balkan i tu je već problem jer nije moguće napustiti život na zapadu i vratiti se ukoliko bas svenu, ima dve godine da moja djeca cesto odlaze kod dede i babe a najviše junior provrti jeftine avio karte i odleti do njih, vozi ih doktoru , nakupuje im na veliko svega i svašta i poradi to sto ima oko kuće!

Ako im bude trebalo više planirala sam da nadjem ženu koja će sa njima biti
 
meni je dom grozna opcija
Za sad nas ima dvoje brat i ja , mama ima 76 godina jos je aktivna i ima svoj ritam života, inače smatram da svaki roditelj odgaja svoju djecu i uvjek se nadje toj djeci kad tu djecu stisne volja i nevolja pomažu

Svekar i svekrva se vratili na balkan i tu je već problem jer nije moguće napustiti život na zapadu i vratiti se ukoliko bas svenu, ima dve godine da moja djeca cesto odlaze kod dede i babe a najviše junior provrti jeftine avio karte i odleti do njih, vozi ih doktoru , nakupuje im na veliko svega i svašta i poradi to sto ima oko kuće!

Ako im bude trebalo više planirala sam da nadjem ženu koja će sa njima biti
А ја размишљам другачије.
Ако већ не могу да бринем о себи, радије бих била у дому у коме сам са вршњацима са којима имам слична интересовања, муке и теме и где ми је здравствена нега при руци.
 
Mnogi stari zahtevaju medicinsku negu koja u kući ne može da se pruži, a pojedini domovi je imaju.
Nisu ljudi u staračkom domu zato što su "višak". Mada ima i takvih nesretnih okolnosti. Svako ima svoj razlog ako je već napravio taj korak da odvede nekoga u dom.
Ja lično sam za to da se ne odvode dokle god im je bolje u sopstvenoj kući.
A dobro valjda polazimo od toga sta oni hoce a ne da se deca kolju oko nasledstva kao moj brat ,ja je ne bih nikad ostavio a on na keca,ja vodio o njoj brigu, njega zabole
 
А ја размишљам другачије.
Ако већ не могу да бринем о себи, радије бих била у дому у коме сам са вршњацима са којима имам слична интересовања, муке и теме и где ми је здравствена нега при руци.

Svi tako mislimo sve dok starost ne pokuca i na naše zdravlje i kosti, činjenica je da svi želimo ostati u svome domu
 
Svi tako mislimo sve dok starost ne pokuca i na naše zdravlje i kosti, činjenica je da svi želimo ostati u svome domu
Не знам, ја баш нисам везана за ту кућу.
Кућа без људи ми ништа не значи.
А ако мм и детета нема у њој, то су само зидови.
 
A dobro valjda polazimo od toga sta oni hoce a ne da se deca kolju oko nasledstva kao moj brat ,ja je ne bih nikad ostavio a on na keca,ja vodio o njoj brigu, njega zabole
Zdravi i pravi matorci ne idu u dom. Oni dokle god mogu, ostaju na svom pragu. Ne možeš tako usko da gledaš. Ti polaziš od svog primera. Dosta tih bakica i dekica su ujaci, stričevi, tetke nečije. Nemaju sopstvene dece. Lako je generacijama naših roditelja da pričaju kako su oni negovali svoje stare, tad je uvek neki ukućanin bio nezaposlen i prisutan. Ko da ostavi senilnu bakicu samu koja zapali i sebe kuću ? Ili agresivnog dementnog dekicu koji preti svim komšijama ? Ili nekog ko mora da bude na aparatima itd. Znači pusti to imovina, dužnost itd. Dužnost ti je da ti roditelj bude zdrav i siguran. Ako mu možeš pružiti odgovarajuću brigu i negu, onda ostaje u kući, svakako. Ako ne, odabere se dom sa najboljim uslovima za njegovo stanje.
 
Не знам, ја баш нисам везана за ту кућу.
Кућа без људи ми ништа не значи.
А ако мм и детета нема у њој, то су само зидови.


Ostale su uspomene na te ljude i stare ljude to itekako ispunjava

Radim u toj branši pa ti mogu reci da je ova država uspostavila sve mjere da stari mogu ostati u svom domu pa čak kad im je potrebna njega 24 sata ili je oboljenje toliko teško da je potrebna intenzivna nega uz sve aparature koje su potrebne
 
Ostale su uspomene na te ljude i stare ljude to itekako ispunjava

Radim u toj branši pa ti mogu reci da je ova država uspostavila sve mjere da stari mogu ostati u svom domu pa čak kad im je potrebna njega 24 sata ili je oboljenje toliko teško da je potrebna intenzivna nega uz sve aparature koje su potrebne
Различити смо, ја сам у родитељску кућу за ових 20 година ушла десетак пута.
Успомене су ми у глави и пријају ми, кућа ме физички онеспособи за функционисање бар 2 дана, подсећа ме да их више нема и то је то.
 
Ostale su uspomene na te ljude i stare ljude to itekako ispunjava
Stare ispunjava razgovor i tople i prijatne reči. Ali mladi nemaju strpljenja za takve razgovore koji njima ne prijaju , niti umeju da vode razgovor koji će drugu stranu da zabavi i razonodi, uteši. Ne samo mladi, pardon, greška, mnogi ne umeju razgovorom načiniti drugačiju atmosferu.

Starijima bi od svojih već viđenih zidova više prijala atmosfera razgovora, a to često u sopstvenoj kući nemaju jer su potisnuti u stranu.
Ne kažem da bi u domu imali.

A da sam ja neka vlast, svi vitalniji korisnici doma koji to žele, bi trebali da budu uključeni u program saradnje sa vrtićima, jer deci treba baba i deda, a matorcima, smeha i ljubavi. Bar dva puta nedeljno na sat, dva.
 
Различити смо, ја сам у родитељску кућу за ових 20 година ушла десетак пута.
Успомене су ми у глави и пријају ми, кућа ме физички онеспособи за функционисање бар 2 дана, подсећа ме да их више нема и то је то.
Isto. Kuća u kojoj su umrla otac,majka i brat je zaključana.Od 2013 nisam prespavala u njoj.
 

Pa ovako

Ovde osobe koje su obolele imaju mogućnost da podnesu zahtev fondu za njegu.

Naknada za negu u naturi prema članu 36 SGB Pravo na ovo imaju osobe sa stepenom nege od 2 do 5 koje se zbrinjavaju u kućnom okruženju. Naknada za negu takođe uključuje uputstva za negu za one kojima je potrebna nega i negovatelje. Sredstva za negu pokrivaju nastale troškove do maksimalnog iznosa za odgovarajući nivo nege.
 
Stare ispunjava razgovor i tople i prijatne reči. Ali mladi nemaju strpljenja za takve razgovore koji njima ne prijaju , niti umeju da vode razgovor koji će drugu stranu da zabavi i razonodi, uteši. Ne samo mladi, pardon, greška, mnogi ne umeju razgovorom načiniti drugačiju atmosferu.

Starijima bi od svojih već viđenih zidova više prijala atmosfera razgovora, a to često u sopstvenoj kući nemaju jer su potisnuti u stranu.
Ne kažem da bi u domu imali.

A da sam ja neka vlast, svi vitalniji korisnici doma koji to žele, bi trebali da budu uključeni u program saradnje sa vrtićima, jer deci treba baba i deda, a matorcima, smeha i ljubavi. Bar dva puta nedeljno na sat, dva.

Ja ti kažem kako jeste ovde gde živim

sad sam dobila novu klijenti u koji je sin posle dve godine doma vratio u svoju kuću

Razlog je vrlo brzo oprican baka je svaki mjesec plaćala 3500 eura za dom
Kako je u domu takodje teška situacija jer nemaju radnika niti profesionalnih niti pomoćnika baka je dakle plaćala 3500 svaki mjesec a njega je bila grozna znalo je po mjesec dana proći da nije tusirana a prala se kao slepa osoba bez vida ,sama

Sin je vratio sebi a mi sad dolazimo svaki dan ujutro i uveče i spremamo je, 3 x sedmicno je sin odveze na dnevno druženje sa njenom generacijom od 9 ujutro do 16 posle podne tamo baka ima doručak, rucak i kafu +kolac
 
Veruje li neko da u domovima, osim onim najskupljim, nema izgladnjivanja, zanemarivanja, ponižavanja i maltretiranja? Kakve su nam bolnice, duševne bolnice, stacionari za teške psihotičare i duševno zaostale? Kakvi su nam zatvori i kazneno-popravni domovi? Sve su ovo totalne ustanove (u kojima čovek provodi svo vreme). Misli li neko da su starački domovi drugačiji?
Pre desetak godina videh štićenike privatnog doma, dementne i zdrave, kako ih lepo međusobno istim pajvanom vezane vode u šetnju. Da ne bi neko odlutao ili pod auto pao.
 
Ja ti kažem kako jeste ovde gde živim

sad sam dobila novu klijenti u koji je sin posle dve godine doma vratio u svoju kuću

Razlog je vrlo brzo oprican baka je svaki mjesec plaćala 3500 eura za dom
Kako je u domu takodje teška situacija jer nemaju radnika niti profesionalnih niti pomoćnika baka je dakle plaćala 3500 svaki mjesec a njega je bila grozna znalo je po mjesec dana proći da nije tusirana a prala se kao slepa osoba bez vida ,sama

Sin je vratio sebi a mi sad dolazimo svaki dan ujutro i uveče i spremamo je, 3 x sedmicno je sin odveze na dnevno druženje sa njenom generacijom od 9 ujutro do 16 posle podne tamo baka ima doručak, rucak i kafu +kolac
I on za to plati za jednu sedmicu kolika je penzija kod nas. Ne može se to porediti s nosim zemljama. Njima drzava dodaje ako ne mogu sami da plate,a nosim penzionerima nije dovoljno ni za hljeb i mlijeko.
 
Ko bi reko da je takva situacija tamo po domovima. :(

To je još bilo i u moje vreme dok sam radila u domu , nema osoblja nema kupanja već se pere Bermudski trougao lice, ispod pazuha i intimna regija to mi je mnogo smetalo i jedan od razloga da se osamostalim i nudim profesionalnu njegu i medicinske usluge

Sto klijent želi i sto mu je potrebno to zakaze i kroz ugovor se potpisuje, to i dobije
 
Ovo je tako teška rečenica,stvorena da kod covjeka probudi grizu savjesti.
koliko god da je teska, toliko je i istinita
na zalost
domovi kod nas su mozda dobri za one koji ne mogu vise da se bave obavezom kuvanja i odrzavanja domacinstva, ali za ljude kojima je zaista potrebna pomoc nije
oni dane uglavnom provode sedirani
da li mi je tesko sa dementnom majkom - jeste
ali moj stav je da za nju dom nije opcija, jer bih se osecala kao da sam je izdala
da sam fizicki nesposobna da o njoj vodim racuna sa sestrom, to bi bila neka druga prica i drugi stav
postoje periodi kad nas iscrpi do poslednje celije u telu, jer po svaku cenu hoce da radi nesto za sta vise nije sposobna, pa na kraju to ide preko sestrine i moje kicme
i onda je pitamo da li je svesna da ovo sto nas dve radimo za nju, nas dve necemo da dobijemo od svoje dece, niti to ocekujemo
ali da mora da nas postedi da bismo mi mogle da vodimo racuna o sebi
i tad se malo trgne, kaze - znam
prihvatile smo to kao zivotni izazov koji je na nasem putu zacrtan bez previse razmisljanja o drugim opcijama
ono sto mi isto ne dozvoljava je sto u njoj pocinjem da vidim dete zbog nekih njenih reakcija
na neke naivne stvari se toliko smeje, da sam zatecena
npr gleda pink pantera i onaj najneviniji geg humor u njemu njoj izaziva najglasniji smeh do suza
kad se ja sapletem, hoce da umre od smeha
i nekako, osecala bih se kao da izdajem dete
kad bi je smestili u dom, bilo bi mi sigurno fizicki i nervno mnogo lakse, ali dusevno ne bi..to sebi ne bih mogla da oprostim
ali isto ne bih svom detetu nikad zelela da budem takav teret i u takvoj situaciji bih sigurno sama inicirala da odem u dom
 

Back
Top