Kad roditelji ostare..

Meni su jednom prilikom djeca pokušala reći da me ne bi nikad u dom dali. Nisam dozvolila da to kažu,da poslije osjećaju obavezu ili griznju savjesti zbog toga.Ko zna u kakvom cu stanju biti ..
Postujem i svaka cast.Ako mi stariji mozemo da zivimo normalno i da seodrzavamo sami,sto i ne biti sa decom,ako nista pomoci ce im penzija,a ako dodje do neke bolesti,u dom bez pogovora.
 
Kad je covjek samo star i može da vodi računa o sebi sve je drugačije. Postoje situacije u kojima cijela porodica ispašta zbog starog roditelja.
Sad kad sam bila kod dece povedemo priču bas o tome da bi bilo dobro da malo popričamo o domu, jer ja vise puno toga više ne mogu sama. Nešto bi i mogla ali ovako čisto i ovako raznovrsno što se hrane tice ne bi bilo ni blizu.
One su se samo pogledale i dogovor je bio završen što se njih tiče. Hvala im beskrajno, mada se one ljute i iznerviraju kad ja to kažem. Duše moje, mada sam ja u glavi spremna i za dom.
 
Teško pitanje. Sve dotle dok ne bi došlo do situacije kada bi "kap prelila čašu", nisam sigurna šta bih uradila.
Ovako, kad mi je mama, iako u godinama, sposobna da brine o sebi, kažem nema šanse da bih je stavila ikad u dom,
al, ko zna da li bi isto mislila kada bi (ne daj Bože)o a ovisila potpuno o meni i porodici.
 
Udome psa s ulice a roditeje posalju u dom,to nisu deca
Mnogi stari zahtevaju medicinsku negu koja u kući ne može da se pruži, a pojedini domovi je imaju.
Nisu ljudi u staračkom domu zato što su "višak". Mada ima i takvih nesretnih okolnosti. Svako ima svoj razlog ako je već napravio taj korak da odvede nekoga u dom.
Ja lično sam za to da se ne odvode dokle god im je bolje u sopstvenoj kući.
 

Back
Top