Zavisi, to je sve individualno. Za neku osobu moze biti nesto stresno, a takva ista situacija za drugu osobu ne mora uopste biti stresna.
Recimo za ljude koji su nizeg materijalnog statusa nije u toj meri stresno ako ostanu koji dan bez dinara, dok bi bogatasi umrli iz same cinjenice da im ponestaje novca... Mozda je bezvezan primer ali nadam se da kontas poentu. Tako i Dzem, on je imao sve, ziveo je skladno i lepo sa svojom porodicom, nije znao za probleme dok u njegov zivot nije upolovila porodica Tekin...
Pa, dobro, sve ima svoje, bilo bi strašno da ponesu i taj deo tereta, čini mi se da bi priča o sklonosti ka srčanim oboljenjima ublažila tragičnost koja raste iz epizode u epizodu...
Tashin mi je izuzetan. Nisam primetila da smo ga puno pominjali i analizirali ovde.
Verujem da su Oguz i Lejla iskreno potrešeni zbog Džema. Mislim da nema više mesta priči da Oguz i dalje voli Nedžlu, da sve radi da bi nju povredio i slično.
Videla sam da neki komentarišu kako je Nedžla bezosećajna za sve druge, osim za sebe (o tome sam već pisala), i kako je ona mogla da spreči Džemov infarkt, da je bila pored njega, a ne crtala u sobi... Mislim, optužujemo je za sve i svašta, ali ovo mi je bila glupost. Pa odreagovala je krajnje normalno, mislila je da ga boli stomak i da je legao da odmori. Ko posumnja, ko predoseti kad neko njegov ima infarkt... Niko...
Prikazali su dobro jednu opštu ljudsku reakciju: kad neko odjednom umre, ovi što ostanu se preispituju kako su se prema njemu ponašali poslednjih dana života, i uvek se strašno osećaju krivim ako su se kojim slučajem zamerili... ili čak bili obični...
To je u ljudskoj podsvesti, želja da se oprostimo na poseban način od posebnih ljudi, pa i mi sami, od ovog sveta, kada dođe vreme za to... Smrt je izvesna, ali je neizvesno kada će tačno doći po nas, a mi bismo voleli, koliko da ništa ne znamo, toliko i da znamo kada... i naravno, zašto...
menjam temu. 
