Jokoloska filozofija - podrugivanje filozofiji

NEREJ:
Tesko je kad je covek filozofski ( ja bih rekao i intelektualno ! ) neobrazovan. Ja sam navodio neke savremene izvore.

Hajde, de, navedi mi nekog savremenog filozofa ! Istina, ti to ne znas, ali ce i oni biti u istoriji filozofije.

No, glavni je problem, kada si ti u pitanju - Da li je li Sopenhauer ( ciji si ti, navodno, zastupnik ) rekao to sto je rekao ?

Ja sam, sasvim ispravno, naveo citat.

Mozas li da to demantujes ?!!!

Ispravnim citatom, naravno. A stalno, godinama, te ucim, kako se, ispravno, citira !
Kliknite za proširenje...

Немам шта да демантујем јер сам те Шопенахеурове мисли о солипсизму често наводио овде, баш као и на оном блогу чији сам линк поставио у претхдоном посту а на који ти , наравно, ниси кликнуо.

U praktičnom egoizmu čovek jedino vlastitu ličnost smatra stvarnom i prema njoj se odnosi kao takvoj, a sve ostalo za njega je opsena. Doduše, teorijski egoizam se nikad ne može dokazima opovrgnuti; pa ipak, u filozofiji on se jamačno
nijednog časa nije upotrebljavao drugačije nego kao skeptički sofizam, to jest zarad stvaranja privida. Međutim, kao ozbiljno ubeđenje, teorijski egoizam bi se mogao naći jedino u ludnici: da bi se on kao takav opovrgao, bio bi, dakle, potreban ne samo dokaz, već i medicinski postupak. Stoga, teorijski egoizam nećemo više uzimati u obzir, već ćemo ga isključivo posmatrati kao poslednje uporište skepticizma koji je svagda sklon sporenju. Dakle, ako naše saznanje - koje je uvek povezano sa individualitetom i koje upravo u toj činjenici ima svoje ograničenje - nužno znači da svako od nas može biti samo jedno, ali da može sve ostalo saznati (baš ovo ograničenje stvara zapravo potrebu za filozofijom), onda ćemo mi - koji upravo zato težimo da filozofijom proširimo granice našeg saznanja - ovaj skeptički, nama ovde suprotstavljeni argument teorijskog egoizma posmatrati kao malo granično utvrđenje koje je doduše neosvojivo, ali čija posada ni na trenutak ne može da izađe, te zato smemo kraj njega da prodјemo i da mu okrenemo leđa, ne izlažući se pri tom nikakvoj opasnosti.

Шопенахуер
Kliknite za proširenje...

Наравно да се солипсизам као чврсто убеђење може наћи само у лудници. Шта је ту спорно?

Оно што кажем и закључујем о томе, јесте да нико не може бити апсолутно сигуран у њега (такви асполутно сигурни су у лудници) али не може бити ни апсолтуно сигуран да солипсизам нема важење.

Као што каже Бергсон:
Izazivam vas da dokažete, iskustveno ili racionalnim zaključivanjem, da sam ja - osoba koja vam se ovoga trenutka obraća - svesno biće. Mogao bih da budem genijalno konstruisani automat koji je napravila priroda, da odlazim i dolazim, da raspravljam i da upravo reči s kojima se predstavljam kao svesno biće budu izgovorene nesvesno. U svakom slučaju, ukoliko stvar nije nemoguća, priznaćete da nije ni neverovatna. Između vas i mene postoji očigledna spoljašnja sličnost. I na osnovu te spoljašnje sličnosti, zaključićete, po analogiji, da postoji i unutrašnje nalikovanje. Zaključivanje po analogiji nikad ne pruža ništa drugo nego verovatnoću. "

Bergson
Kliknite za proširenje...

Зато солипсизам склањамо на страну. Али он ипак остаје као могућност. И док смо живи ништа о томе не можемо рећи а бити потпуно сигурни. О томе се ради.
 
Ti nikako ne razumes o cemu ja pricam !

Dakle, citati !

Mozes li, ikad, da se naucis kako se to radi ?

Umoran sam vise od toga , od pokusavnja da te naucim kako se pravilno citira.

U cemu je problem ?

Ja, iskreno, zakljucujem - u tvom ne-obrazovanju !

I veruj mi, da se ne varam. Narocito sto ja nisam covek koji je podlozan - verovanju !

A ova poslednja recenica je napisana u skladu sa ovom mojom temom.:)
 
oziman:
Немам шта да демантујем јер сам те Шопенахеурове мисли о солипсизму често наводио овде, баш као и на оном блогу чији сам линк поставио у претхдоном посту а на који ти , наравно, ниси кликнуо.



Наравно да се солипсизам као чврсто убеђење може наћи само у лудници. Шта је ту спорно?

Оно што кажем и закључујем о томе, јесте да нико не може бити апсолутно сигуран у њега (такви асполутно сигурни су у лудници) али не може бити ни апсолтуно сигуран да солипсизам нема важење.

Као што каже Бергсон:


Зато солипсизам склањамо на страну. Али он ипак остаје као могућност. И док смо живи ништа о томе не можемо рећи а бити потпуно сигурни. О томе се ради.
Kliknite za proširenje...
Bergson je mislio na malu verovatnoću,a ta verovatnoća,analiza pokazuje ,je veoma velika,čak da možeš zanemariti razlike...
Na tom se i zasniva naučna pouzdanost!
Svakako subjekat kao posmatrač ostaje problem jer samo posmatranje je dejstvo na dešavanje...Korelacija ,naravno...
 
Dragoljub69:
Bergson je mislio na malu verovatnoću,a ta verovatnoća,analiza pokazuje ,je veoma velika,čak da možeš zanemariti razlike...
Na tom se i zasniva naučna pouzdanost!
Kliknite za proširenje...

Где је вероватноће, па била она мала или велика, ту нема и апсолутне сигурности.
Дакле, остаје ти да верујеш. Да кажеш: "Вероватно је тако"...... али, не мора да значи да јесте.

А научна поузданост је такође заснована на вери. На вери да оно што се јуче дешавало на одређени начин, па смо из тога индукцијом извели природни закон, да ће се то дешавати на исти начин и сутра. А како је давно показао Дејвид Хјум ради се веровању, о претпоставци а не о апсолутној сигурности коју нам ниједан научни закључак не може дати.

Док у случају солипсизма немамо чак ни индукцију за мерило, него аналогију. Аналогију да то што између мене и тебе постоји спољашња сличност, да постоји и унутрашња. А у то ја не могу бити потпуно сигуран, што важи и за тебе у односу на мене и све остале.
 
Lesek Kolakovski , pisuci o samoizrugivanju filozofije, na jednom mestu primecuje :

" Vise od sto godina, veliki dio akademske filozofije je bio posvecen objasnjavanju da je filozofija ili nemoguca ili beskorisna, ili i jedno i drugo.

Time filozofija dokazuje da moze bezbjedno i sretno prezivjeti svoju vlastitu smrt, tako sto ce se zaokupiti dokazivanjem da je zaista umrla " zakljucuje, u duhu jokoloske filozofije, bebrizno Kolakovski.
( L. Kolakovski, Uzas metafizike , BIGZ, Beograd, 1992, str. 9 )


U istom delu, na drugom mestu, tumaceci Dekarta ( tacnije kartezijanske snove ) , on ce zakljuciti :

" Uzas lezi u ovome : ako odista nista ne postoji sem Apsoluta, Apsolut je nista ; ako nista odista ne postoji izuzev mene, ja nisam nista. " ( Isto, str. 20 )


Neki bi sitnicarili, pa mozda zamerili Kolakovskom da je on ovde prvo postavio tezu pa je opravdavao Dekartom ( logicki, da je prvo naveo konkluziju, pa izveo premise ). Drugi bi mu, mozda, zamerili da je kod drugih filozofa pre mogao da pronadje utemeljenje za takve teze, i slicno.

No, mislim da takva razmisljanja mogu obogatiti tzv. jokolosku filozofiju, narocito sto Kolakovski, poput, recimo, Zizeka, ne oskudeva u takvim razmisljanja i nacinima prilaza problemima u filozofiji. :)
 
Dragoljub69:
Kad smo kod Leščaka Kolakovskog,nešto iz Ključa Nebeskog...:per:
http://www.prometej.ba/clanak/leszek-ko-akowski/hereticki-spisi-5-leszek-ko-akowski-s
Kliknite za proširenje...

Ne znam, Drakce, odakle ti ta " vidovitost " ?

Ja sam inace zamislio da iz te knjige Kolakovskog ovde napisem njegovo vidjenje o tome kako " idealizam nije neprijatelj trgovine ".

No, problem mi je kako da " spakujem " tu njegovu opsirnu temu ovde. Verovatno, u vise postova. Pa, tako....:)

P.S. Ovaj ti link ne radi, bar kod mene. No, dobro, vecinu knjiga njegovih imam.
 
Poslednja izmena:
Dobro, Drakce, hajde da probam.

Ovo prica Kolakovski, a ja sam sasvim razdvojio njegovu filozofiju - pre i posle. Dakle, onu pre nego sto se prodao engleskoj funti.:)

DEO PRVI .

Lesek Kolakovski ( Kolakowski ), koji u svom poigravanju sa biblijskim pricama ( poput svog zemljaka Kosidovskog ), navodi u svom delu Kljuc nebeski i jedno interesantno, recimo za ovu temu, naravoucenije - " Idealizam nije neprijatelj trgovine ".


U svojoj sedmoj prici, " Isav ili Odnos filozofije prema trgovini ", Kolakovski navodi pricu o dva brata blizanaca - " rutavog i snaznog ( Isav ) " i " glatkog ( gladak, lep, uvek ocesljan... ) Jakova ".

Isav je bio ocev ljubimac, Jakov majcin, sto nije nevazno za pricu.

Jednog dana, ide prica, Jakov je spremio veceru, a sa posla se vratio oznojen i umoran Isav, zatrazivsi mu od njegovog jela.

Jakov predlozi trgovinu - delice sa Isavom veceru, ako mu ovaj ustupi pravo prvenstva ( prvorodjenog, kome je tada po obicajima pripadalo nasledstvo i slicno ).

Isav, koji je, kako navodi Kolakovski, imao izvesnih filozofskih sklonosti , poce da razmislja ovako :

" Sta je prvenastvo ? Cinjenica da sam se rodio prvi - doduse, samo minut ranije, ali prvi.

Ta cinjenica spada u proslost. Prema tome, ustupiti prvenastvo znaci - izmeniti proslost.
A, eto, to je nemoguce : koji bi glupak hteo da plati za obecanje da ce se izmeniti proslost ?

... Za zdrav razum, stvar je ocigledna : ako mogu nesto da dobijem, za to sto ce se proslost izmeniti u necijoj svesti , vredi uzeti cak i canak sociva.
Ali istinski nece biti tako, pokazace se da se ono sto se fakticki dogodilo, nije fakticki dogodilo usled kasnije odluke zasnovane na snazi nase transakcije . " ( L. Kolakovski, Kljuc nebeski; Razgovori sa djavolom, BIGZ, Beograd, 1990, str. 26-27 )

Nastavlja se....
 
DEO DRUGI.

Kolakovski komentarise da je Isav zastupnik epistemoloskog realizma ( ?! ) koji je odlucno verovao u nepovratnost odnosa vremenskog kontinuiteta, sto znaci u jednosmernost vremena i neizbeznost proslosti.

Zato je Isav, nastavlja Kolakovski, razmisljao u ovom smeru : " Prema tome, cinjenica moga prvenastva ostace neizmenjena stvarnost, a cela promena pocivace na tome sto ce Jakov govoriti da je prvorodjeni sin. Placajuci mi, znaci, za fiktivnu, cisto birokratsku promenu, koja, dakle, ne seze do sustine stvari. Filozofa ipak zanima sustina, a ne naziv, ergo - mogu mirno da izvrsim razmenu " ( Isto, str. 27 )

Jakov, koji je takodje bio filozof, kako navodi Kolakovski, koji je usled neradnistva postao idealist ( ! ) , je rezonovao drugacije.

" Ako proslost igde postoji, onda je to samo u mojoj ili necijoj svesti... proslost je ralativna u odnosu prema svesti i van nje nema samostalnog bitisanja.
Prema tome - proslost moze da se menja - dovoljno je izmeniti svest o proslosti i proslost ce podleci promeni.
Dovoljno je da ja i izvestan broj ljudi poverujemo u moje prvenastvo i ja cu odista postati prvorodjeni sin...ja ne kupujem naziv, ja postajem prvorodjeni sin i to po neuporedivo niskoj ceni.

Posto su, polazeci od suprotnih premisa, oba brata dosla do saglesnih zakljucaka i posto je svaki od njih smatrao da sklapa dobar posao, transakcija je obavljena. " ( Isto, str. 27-28 )

Nastavlja se...:)
 
DEO TRECI.

Na tome se, veli Kolakovski, zavrsava teorijski ( ! ) aspekt celog dogadjaja.

Ali je dogadjaj imao prakticne posledice.

Jakov je prigrabio ocevo imanje, postao veliki vodja i pod izmenjenim imenom Izrailja, postao je otac celog naroda.

Naivni realist, Isav, se pokazao kao nerazumni sanjar, a idealist Jakov, kao veoma praktican covek. :)

Tako, eto, zivotne situacije cudno formiraju filozofske poglede, zakljucuje Kolakovski i navodi nekoliko naravoucenija koja mogu da ( bar neka od njih ) budu pripadna tzv. jokoloskoj filozofiji :

" Naravoucenije prvo :

ima mnogo preterivanja u gledistu da udubljujuci se u sustinu stvari , dobro ne prolazimo.

Narovoucenije drugo : iz male izmene proslosti, moguce je izvuci veliki profit.

Naravoucenije trece : ne odredjuje proslost buducnost, nego obrnuto.

I, na kraju, naravoucenije, cetvrto : idealizam nije neprijatelj trgovine." :) ( Kolakovski, isto, str. 29 )
 
Pijanstvo i sala, narocito podrugivanje nekom ili necemu, cesto idu zajedno i " podupiru se ". :)

Diogen Laertije ( Laercanin ), u svom ovde vec spomenutom delu, posvecuje jednu glavu ( osmu ) prve knjige, misliocu Anaharsisu , koga on svrstava u filozofe i ovu svoju knjigu, posvecenu filozofima.

To je onaj " čova " koji je na glupo pitanje koji su brodovi najbezbedniji, hladno, drzeci se logike, odgovorio - Oni koji su izvuceni na obalu. :)

Anaharsis nije imao lepo misljenje o picu i pijanstvu ( gle ! ), koje je u Grckoj u njegovo doba bas " negovano ".

Kada su ga, jednom prilikom, upitali, svedoci Diogen, kako je mogao da tu ne postane pijanac, on je odgovorio : " Tako sto sam pred ocima imao neprestano ponasanje pijanaca. "

Drugom prilikom je izjavio da se cudi tome kako Grci kad pocnu da piju, piju iz malih casa, a kad se napiju, onda iz velikih. Vidi se, bas nije imao nikavih iskustva sa picem i pijanstvom .:)

Kad ga je neko pijano dete vredjalo ( podsmevalo se, podrugivalo :) ) , on je rekao : " Dete, ako ne mozes da podneses vino dok si mlad, nosices vodu kad ostaris " ( tj. sluzices drugima ).

Kada su ga neki Grci, koji su drzali za sebe da su iznad drugih, upitali, njega Skita, da li kod Skita ima frula, on je odgovorio : " Ne, ali nema ni loze . "

( Diogen Laertije, Zivoti i misljenja istaknutih filozofa, BIGZ, Beograd, 1979, str. 35, ili - Isto, I, 103, 104, 105 )

Naravno da je ovde rec i o samokritici, ako ne vec o samo-podrugivanju. Tako da...Ziveli !:)

No, ipak stoji naravoucenije - ne kritkuj i ne podsmevaj se pijan ni pijanima, a kamoli filozofiji i filozofima.
 
Ideolosko misljenje se cesto podrugivalo filozofiji. Ali ono je znalo i (pre)cesto da bude i glavni, ostasceni protivnik filozofije.

Ideologija nije samo " iskrivljena svest ", nije samo podrugivanje filozofiji i nekim dostignutim ljudskim vrednostima, ona zna da bude i nemoral, stremeci u svojoj jurisnoj ostascenosti ka ludilu.

No cesto su zastupnici i glasnogovornici tog misljenja ( koje nikada nije svoje, ne potice iz " sopstvene glave " ) to radili iz iz vidljivog sopstvenog interesa, iz koristi. Da bi zaradili koju paru, koju nisi u stanju da na drugi, zasluzeni nacin ostvare, da bi nezasluzeno napredovali u struci ili politici, i ponekad u nezgodnim vremenima da bi cak sacuvali i sopstvenu glavu.

Vazna odlika tog ideoloskog misljenja je da ono uvek - optuzuje ! Uvek drugog, naravno.

Podrugivajuci se Niceovoj filozofiji, Djerdj Lukac i optuzuje Nicea za fasizam ( G. Lukac - Nice i fasizam, Kultura, Beograd, 1956 ). Verujem da je tu ideoloski intoniranu knjigu pisao i da bi u onim mutnim staljinistickim vremenima spasio sopstvenu glavu.

Kolakovski nije imao takvu pretnju, kada se, presavsi u UK, sa lakocom odrekao sopstvenih ideja i od kriticara ideologije presao na zastupnika iste. Nije ni primetio da se podruguje sopstvenom misljenju. Ili, jeste, ali je lagodnost zivota kog je donela engleska funta, to lako nadomestila.

U besu pisem ovaj post, jer je ideolosko misljenje, za koje sam mislio da pripada proslosti - i sada na delu !

Ono - optuzujem !

Kada su nasi oficiri i vojnici izasli na protest ( ne strajk ! ), sluge i zastupnici ideologije i ideoloskog misljenja ( uglavnom neki " novinari " ) su kriknuli, u horu, kao pod dirigentskom palicom - optuzujemo !

Optuzujemo vojsku, vele oni, da su strani placenici ! Protest je organizovala CIA ! Strane sluzbe preko vojske ruse stabilnost Srbije ! ... i sve tako i u tom tonu.

A to vise nije samo podrugivanje.

Obicna, neideoloska svest ce se zapitati, sta ce se desiti ako se pobunite na poslu zbog male plate, losih uslova rada i slicno ? Samo pobunite, ne daj boze da jos i strajkujete !

Jer, onda se postavlja pitanje, za koga i u cijem interesu radite, ko vas finansira da se zbog nemastine bunite i slicno. A to nisu bezopasne teze.

Ludilo ideoloske svesti se sastoji bas u tome sto ona ne moze da razume da se vi ( ili ja :) ) bunite zbog sopstvene nemastine, reagujuci sopstvenom glavom , bas zato sto niste placeni . A istovremeno vas optuzuju da to radite zato sto ste placeni!

No ta obicna, neideoloska svest moze da ( " iz sopstvene glave " ) postavi pitanje - nisu li placenici bas oni koji takve optuzbe izricu ?!

Zarad cijeg interesa oni to rade ?

Licnog, zarad sopstvene koristi, zakljucuje obicna svest.:)
 
U podrugivanje filozofiji spada i netacno navodjenje citata, jos gore, netacno navodjenje misli nekog filozofa. Neki to rade iz neznanja, neki iz interesa.

Moram da priznam da se i meni desava da se svrstam u tu " vrstu " podrugivaca filozofiji, a uzrok tome je cisto neznanje, pa je onda na delu i podrugivanje samom sebi. Neznanje, potpomognuto sujetom. Ubistvena kombinacija, koja cesto ide tako, zajedno. :(

Tako sam negde procitao ( na internetu ? ) , a ne-kriticki prihvatio " cuvenu Platonovu misao " o demokratiji :

" Vidis li, prijatelju, ona tri cobanina na livadi ? Dokle god oni mogu da nadglasaju Sokrata i mene, ja u demokratiju ne verujem. "

Ipak, na kraju, pokusavajuci da se oslobodim te sujete, i zablude da sve znam, postavio sam kriticko pitanje - a gde je to Platon napisao ?

Pogledah, vec po savremenoj navici ( ne samo mojoj ), sta se kaze na internetu.

Svi navode da je to Platonova misao. Najcesce svi ponavljaju da je to Platon izrekao u " glavi osam svoje Drzave ".

Vec se ovde javila moja sumnja. Svako ko je citao Platonovu Drzavu , rekao bi - Drzava, knjiga osam.

Glave osam ima i u drugim od 10 knjiga tog dela ( mada se one nuzno ne nazivaju glavama ), tako da bi prakticnije i preciznije ( ! ) bilo prvo uputiti na knjigu ( knjigu osam, recimo ).

No, dobro. Pogledah ( tacnije, " pretrčah ", na brzinu citajuci ) knjigu osam Platonove Drzave , ali u njoj ne nadjoh ovu Platonovu misao. Iako se u ovoj knjizi raspravlja o oblicima drzave i kritikuje demokratsko uredjenje, pored ostalih.

Ovako na brzinu, pogledah i knjigu sest Platonove Drzave, u kojoj se nalazi cuvena Platonova analogija sa upravljanjem drzavom i brodom. Ni tu ne nadjoh ovu Platonovu misao. :(

Pretrcavsi sve " glave " osam u ovom delu, opet ne nadjoh tu misao.:(

Dakle, kod mene se javlja velika sumnja da je Platon u svojoj Drzavi to izrekao.

Da li je Platon tu misao napisao u nekim drugim dijalozima ? Oslobodjen, bar u ovom slucaju, sujete, mogu mirno da kazem - ne znam. :)

Procitati sve Platonove dijaloge da bi se otklonila ova sumnja je mukotrpan posao.

Ako neko zna gde je Platon izneo ovu misao, molio bih da to saopsti.

Sto se mene tice, dok to ne utvrdim, iz opasnosti da se ne podrugujem sebi i filozofiji ( zbog moguceg prikrivenog neznanja ), pametnije mi je i postenije da ostanem pri tvrdnji da ne znam gde je i da li je Platon izrekao takvu misao.

Bar dok ne utvrdim drugacije.

Znanjem, naravno, koje, u ovom slucaju, trenutno ne posedujem. :)
 
Pridružujem se tvom neznanju s primedbom da mi to i ne liči na Platona baš...
Naravno da je znao mane demokratije,ali to da je mana što i čobanska vredi koliko i filozofska
nije u skladu s njegovim shvatanjima.Naime,siguran sam da nije stavljao jagnjetinu iza filozofije,
te interes čobana ispred svog interesa!
Jer,demokratijom se rešavaju interesi građana,a ne filozofska pitanja u kojima se ,svakako,čobani
ne pitaju...:manikir:
 
Dragoljub69:
Pridružujem se tvom neznanju s primedbom da mi to i ne liči na Platona baš...
Naravno da je znao mane demokratije,ali to da je mana što i čobanska vredi koliko i filozofska
nije u skladu s njegovim shvatanjima.Naime,siguran sam da nije stavljao jagnjetinu iza filozofije,
te interes čobana ispred svog interesa!
Jer,demokratijom se rešavaju interesi građana,a ne filozofska pitanja u kojima se ,svakako,čobani
ne pitaju...:manikir:
Kliknite za proširenje...

Retko se, Drakce, ti i ja slazemo.

Ali ovde - jesmo se slozili. Makar i mozda delimicno. :)

No, ode to sto sam ja ovde hteo ( zahvaljujuci i tebi ), u skladu sa temom, da zabacim mamac ( onako, ribolovacki ). :)

Ali, pitanje i dalje opstaje - gde je to Platon rekao ?
 
Poslednja izmena:
oziman:
Наравно да се солипсизам као чврсто убеђење може наћи само у лудници. Шта је ту спорно?

Оно што кажем и закључујем о томе, јесте да нико не може бити апсолутно сигуран у њега (такви асполутно сигурни су у лудници) али не може бити ни апсолтуно сигуран да солипсизам нема важење.


Зато солипсизам склањамо на страну. Али он ипак остаје као могућност. И док смо живи ништа о томе не можемо рећи а бити потпуно сигурни. О томе се ради.
Kliknite za proširenje...

Sta je tu sporno?
Pa sporno je to sto ne pravis razliku izmedju prakticnog i teorijskog.
Naime...kada govoris o granicama mogucnosti saznanja (i to onog saznanja, koje jos nije stiglo do stepena ciste dijalektike) bavis se samo tom granicom i nicim vise....Iz toga se ne moze izvlaciti sud o onom apriornom.
Ako to pokusas iz saznajno-teorijske pozicije dobijas samo prazne apstrakcije...ako pokusas iz iskustveno-prakticne pozicije dobijas dijalektiku..
Prvo ispravno zakljucujes da je analitickom metodom (analogijom) nemoguce opovrgnuti solipsizam, a onda iz toga (neosnovano) nemogucnost opovrgavanja prebacujes na praksu...u kojoj nema vise staticnog subjekta...vec medjusobnog prozimanja svega...
Tvoj zakljucak je zakljucak teorijskog uma i kao takav je potpuno irelevantan. Iz te pozicije vise nema osnova govoriti,.. jer iskustvo jeste ono sto opovrgava solipsizam.
Stavise,..pojmovi...svest, relacija, saznanje, interakcija, pobuda osecanja,...moguci su tek negacijom solipsizma,,,odnosno to su pojmovi izvuceni neposrednim iskustvom...ne teorijskim umom.
 
Kako je Šopi došao do shvatanja da je svet njegova predstava?
Prvo ga rodila majka...
Zatim ga učila da ručka kašikicom,da piški na nonu,da kaže mama...
Kad je malo porastao išao je školu,posle u licej i na studije...itd...
Tek kad je svašta saznao,uporedio je Kantovo shvatanje apriornih sintetskih sudova s delovima
Upanišade koji govore šta i Kant:da je prvo misao o svetu,pa svet...:manikir:
Kasnije je opasno bio ljubosmoran na Hegela jer mu izvor bio Heraklit čega se on nije uspeo setiti...:hahaha:
 
Kada sam ovde kritikovao ideolosku svest, braneci, pritom, vojsku, nisam ni znao da ce se desiti voz.

No, eto, sada nam vojska treba. z:)

Da ne bih rizikovao da mi se ovde poruka obrise, krenucu na kritiku jedne druge svesti .

U tzv. teoloskoj filozofiji se cesto navodi Paskalov argument da postoji Bog. O cemu je ovde rec ? O :


Paskalovoj opkadi.


Blez Paskal je u svojim Mislima izlozio ovaj argument u III-cem odeljku, pod nazivom " O nuznosti opklade ", u § 233 ( " Beskonacno nista " ).

Teoloski filozofi su tu nasli da je Paskal potpuno dokazao postojanje Boga.

Takvo " tumacenje " Paskala nije samo podrugivanje filozofiji , vec i neshvatanje i nerazumevanje onog do cega je Paskalu ovde stalo.

Ja sam, inace, ovde navodio da pod podrugivanje filozofiji spada i to namerno falsifikovanje, lose tumacenje i slicno, zarad potvrde onih misli koje namaju osnova u takvim tumacenjima.

Elem, o cemu se ovde radi ?

Paskal je verovao da je otkrio ubedljiv razlog koji ce svakog racionalnog coveka uciniti religioznim.

Osnova za ovaj njegov argument je da ko veruje ( u Boga ) , ide u raj, ko ne veruje, ide u pakao.

Paskal govori da se svakom racionalnom coveku isplati verovati zbog svog licnog interesa.

Da li Bog postoji, ne mozemo biti sigurni. Ali ulog je preveliki - vecni zivot, pa nam se svakako ( veli Paskal ) isplati da verujemo.
Zbog toga ce racionalan covek, iz prakticne koristi, biti religiozan, jer time samo moze da dobije ( vecni zivot u raju ).

Nije tesko uvideti da tzv. Paskalova opklada nije dokaz da Bog postoji, vec je to dokaz ( bolje, argument ) da je racionalno verovati da Bog postoji, odnosno, da nam se vise " isplati " da verujemo, nego da ne verujemo, jer je u nasem interesu da verujemo da Bog postoji.

To znaci da kladiti se na Boga donosi beskrajnu nagradu.

Boran Berčić, jedan savremeni filozof ( profesor na Rijeckom FF , koji ima drugaciji, savremeni prilaz filozofiji, pa je na svojim seminarima uvrstio i problematiku serijala Star Trek, kao filozofofski problem ) je u svojoj Filozofiji ( Zagreb, 2012 ) , raspravljao ( pored drugih filozofa ) o tom problemu, pa tu postavlja i poucno pitanje :

" Mozemo li poceti verovati u nesto samo zato sto nam se isplati ? "

Ili se mozemo ( u duhu , rekao bih, jokoloske filozofije ) iduci sa Bercicem, i dalje poigravati sa ovim Paskalovim argumentom ?

Kalvinisti, na primer, smatraju da nista sto cine u svom zivotu ne moze uticati na njihov polozaj u zagrobnom zivotu. I to je jedna od logickih mogucih opcija, koje treba uzeti u obzir u ovom Paskalovom argumentu, zakljucuje Bercic.

Ono sto on ( Bercic ) nije rekao, a ja dodajem - moze li se Paskal smatrati idejnim tvorcem danasnjeg kapitalizma ? S obzirom na prakticno, licno intesno, itd.

Pritom, mislim samo na ovaj Paskalov argument.z:)
 
Čovek zaista teži utilitarnoj filozofiji od pamtiveka...Korist od filozofije nije velika,ali za nauke je itekako i velika i jedinstvena.
Filozofija koja teži da zadovolji sujetu pojedinca,nema tu utilitarnu karakternu osobinu...z:lol:
Takva filozofija je beskompromisna i svoje ideale i po cenu života gura ispred drugih filozofskih učenja!:zelenko3:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
282
suave
suave

Back
Top