Da obnovimo ovu antisrpsku temu
........................................
Шумадијска транзиција из парка „Јура”
Производна хала јужнокорејске „Јура корпорације”, до прекјуче српске „Застава електро”, сабласно је празна – свих 284 запослених одлучили су да напусте фирму и узму отпремнину
Рача Крагујевачка – Годину дана су ратовали против државе, захтевајући да поново раде. Блокирали су аутопут, пробијали кордоне жандармерије, демонстрирали су и у Београду, преговарали с министрима, претећи да ће колективно да се иселе у Америку. Спавали су месецима по холовима општине Рача Крагујевачка, падали у несвест, добијали инфузију, разбољевали се, живећи на минималцу. Кад су коначно победили и приморали владу да им доведе новог власника и то озбиљну компанију из Јужне Кореје, која снабдева погоне „Хјундаија” и „Кије” у централној Европи, радници „Заставе електро” сада – одбијају да раде. Производна хала јужнокорејске „Јура корпорације”, до прекјуче српске „Застава електро”, сабласно је празна. Уместо да засучу рукаве и убеде Јужнокорејце да су дошли на право место свих 284 запослених је одлучило да напусти фирму и узме отпремнине!
– Радници се с правом плаше да ће остати без хлеба и 300 евра по години стажа. Када су фабрику купили претходни власници, били смо шиканирани и понижавани, радећи за 11 хиљада динара месечно. Радници су сада обавили разговоре с новим послодавцем из Јужне Кореје. Он нам је рекао да од нас тражи да будемо пожртвовани и одани компанији. Али, сви ћемо бити на пробном раду, па ко задовољи – остаје. Држава, међутим, треба да предложи послодавцу – ко не прође пробни рад, нека бар узме отпремнину. У производњи готово да нема запосленог са мање од 22 године стажа. У просеку, то је сума од седам, осам хиљада евра по човеку. Дакле, зашто да ризикујемо? Боље врабац у руци, него голуб на грани.
Говорећи о детаљима преговора с директором „Јура корпорације Србија” Лукасом Џангву Намом, остали радници који нису желели да се представе, напомињу да се у Рачи одвија права игра нерава око отпремнина. Корејац, наиме, захтеве за отпремнином схвата издајом компаније и не може да пређе преко тога. Радници, већ прекаљени у борби са владом, хоће да извуку највише што могу, верујући да ће послодавац схватити да ипак није дошао у Немачку, него у Србију.
Иако за сада то нико званично не потврђује, стратегија радника је следећа: с обзиром на то да нови власник што пре жели да обнови производњу, за сада с две производне траке у делу магацинског простора, а да при том нема уговорну обавезу према запосленима, искусни шумадијски преговарачи желе да најпре узму отпремнине, оду на биро, а затим се – поново врате у фабрику.
То је прећутни договор између свих учесника у овом пословном дилу, с тим да, каже нам један од учесника, Јужнокорејац још не може да поверује у то. Човек сматра да је то неморално, да се коси с његовом пословном праксом и животном филозофијом, док радници наводе своју школу мишљења: „Шта је ту проблем, ако се може?”
......
Стварно је ствар у менталитету. Машински инжењер Бранко Аврамовић у пустој хали не може да верује у јеретичку реченицу коју је изговорио менаџер из Јужне Кореје: „Радићеш и суботом”.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/SHumadijska-tranzicija-iz-parka-Jura.sr.html
....................................
I opet je Srba nasankao radne narode sveta, ali poslednja rečenica je genijalna

Gde ćeš bolji opis svesti našeg radnika
