ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ
Живимо у тешким временима. Сведоци смо читаве поплаве разних секти, лажних пророка, видовњака и гатара. Сви они нападно наступају и трују душу нашег народа. Међу сектама које су врло активне на нашим просторима истиче се секта позната под именом Јеховини сведоци.
Као код других, тако и код ове секте треба одмах истаћи да је њен оснивач Чарлс Тејз Расел , прогласио себе за „пророка" Божјег, а своје учење „откривеним" од Бога. Ова секта је од свог настанка више пута мењала своје име. У почетку су њени припадници носили име раселовци, према свом оснивачу Раселу, затим „Озбиљни истраживачи Библије", а од 1931. године називају се„Јеховини сведоци". Чарлс Расел је рођен 1852. годинеу Питсбургу, Пенсилванија, САД. Бавио се трговином, али се убрзо прочуо као тумач Светог писма. Од младости су га занимала есхатолошка питања и проблеми. Тумачећи их, представљао је себе као „пророка" који је откривење добио од Бога. Његове присталице су га поштовале и називале га „послаником" Божјим. Расел се бавио и писањем. Његово најпознатије дело носи назив „Библијске студије". Године 1879, Расел је покренуо полумесечни часопис „Кула стражара као весник присуства Христовог", који је уређивао до своје смрти 1916. године. ;
Његов рад су продужили његови следбеници, тако да су се Јеховини сведоци раширили и пропагирали своје учење на свим континентима. То раде врло наметљиво и на јавним местима и по приватним становима.
Јеховини сведоци одбацују хришћанску догму о Светој Тројици, јер, како они кажу, о њој се не говори у Светом писму. Међутим, врло лако можемо оспорити ту њихову тврдњу, јер је познато да се ова догма наговештава у Старом завету, а открива потпуно у Новом, јер је Стари завет био само „сен добара која ће доћи" (Јевр 10,1). У ово се може уверити свако ко познаје текст Светог писма.
Они оспоравају и православно учење о Господу Исусу Христу. За Спаситеља кажу да је Син Божји, син оца Јехове, али није Бог, већ Реч Божја, Божје прво створење. Ово своје име је имао док је живео код свог небеског оца Јехове Бога, пре него што је постао човек. Као човек је распет и сахрањен. Није васкрсао телесно него духовно. Пошто Господ Исус Христос по њима није Бог, то ни Његова мати Дјева Марија није Богородица. Јеховисти су отишли још даље, тако да су оспорили Божанство и трећем лицу Свете Тројице - Духу Светом, кога зову Божја сила.
Они оспоравају и одбацују и хришћанске символе, празнике и обичаје, јер су они, по њима, многобожачког порекла. Да би „оправдали" ово своје схватање, позивају се на разне енциклопедије, а не на доказе из Светог писма или Историје Цркве. Свете тајне називају обредима и признају само обред крштења и Господњу вечеру (причешће). По њима „крштење није ради опраштања греха, него је оно само спољашњи знак поништења греха". На Господњој вечери (причешћу) по њима хлеб и вино се не претварају у право тело и крв Христову. За разлику од адвентиста (суботара) не деле јела на „чиста" и „нечиста", али забрањују употребу крви. Чак су и против трансфузије. Тако је прошле године један младић у Неготинској крајини умро, јер његов отац није дозволио да му лекари дају трансфузију. О овом догађају је писала наша дневна штампа.
Ипак, главна тачка њиховог учења јесте хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу „резервисан" је само за 144.000 праведника који су одабрани. Док адвентисти говоре да ће други Христов долазак бити видљив, јеховисти, по тврдњи њиховог оснивача Расела, уче да ће бити невидљив. Он је „прорачунао" да је Христос невидљиво дошао на Земљу 1914. године. Тада је основао своје хиљадугодишње царство којим невидљиво влада с неба преко одабраних, изабраних „кнезова". По Раселу живот у овом царству на Земљи „биће прави Рај, без икаквих материјалних и социјалних недостатака". Ето, о свему овоме говори Расел, а из Светог писма знамо да је сам Господ Исус Христос рекао да о времену Његовог другог доласка не знају ни Његови анђели.
Покрет Јеховиних сведока је, како каже наш савремени теолог др Лазар Милин, „концентрат свих старих хришћанских јереси прожетих духом јудејства" (Л. Милин, Научно оправдање религије VI, Београд 1986, 96). Јеховисти се са јудејством слажу у томе што одбацују хришћанску догму о Светој Тројици и што поричу Божанство Господа Исуса Христа. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што за разлику од Јевреја, слободно спомињу Јеховино име.
Ми, православни хришћани, треба да се чувамо и од јеховиста и од свих осталих секти које делују на нашим просторима, јер сви они нуде затровану духовну храну и пиће. Исто тако, стално треба да имамо на уму да је једино Православна црква једини истински чувар спасоносне Христове науке.
