Jazz & Blues kutak :)

Apach:
Da, i sad treba da ccitam mp3download(jer nemam pojma ssta da radim sa torrentom :(), a nikako nema vremena ... :cry:
Ajde da neko "skine" i Ella Fitzgerald and Joe Pass!!! <smailic koji trepce okicama>
Kliknite za proširenje...


Pokusacu ja sada da pokrenem niki download, a ovo sto si napisala zvuci mnogo zanimljivo.
Ipak, da vidimo sta se moze tamo odraditi, vraca se za koji minut. ;)
 
nikodim:
@Apach
Kakav text... bravo, bas mi je super legao...
Eto, dok sam ga citao, kako bi ugodjaj bio kompletniji, tj. najbolji moguci, slusao sam ni manje ni vise, vec jedan fantastican album Duke Elington &... naravno John Coltraneeeee... ;) S´ tmi sto Coltrane svira alt sax... odlicna kombinacija dva vrhunska majstora svojih instrumenata.
Zanimljiva prica, zaista zanimljiva... jedna od onih koje se citaju u jednom dahu. Fino sam se nasmejao kod onog dela o odelima i nastupa u Nisu.
Imas li jos koju?
Ajde zalepi je ako smes... ;)
Kliknite za proširenje...
Nisam znala da li ce vam se svideti, tako da ... samo za tebe ;) i ostale zainteresovane:

Nastavak1
"Prva smotra orkestarske zabavne muzike Jugoslovenske RTV počela je 1975. u Radencima. Na tom festivalu, koji se nadalje održavao svakog proleća, učestvovali su orkestri svih jugoslovenskih TV centara. Kompozicije koje su se tu izvodile razlikovale su se od uobičajene orkestarske zabavne muzike. Koncerti su bili zanimljivi kako za publiku, tako i za nas izvođače, pre svega zbog međusobnih susreta i svakodnevnih džem sešna.

Festival je bio u hotelu "Radin" u Radencima, modernom, prve kategorije, s komfornim sobama, salama, restoranima, kafeima, velikim temperiranim bazenom i fitnes centrom s kompletnom bolnicom. Tu su najviše dolazili poslovni ljudi (stranci, a i naši) koji su hteli da se odmore, rekreiraju, očuvaju kondiciju ili da omršave. Za članove orkestra koji su tu boravili nedelju dana, a svirali samo jedan ili dva koncerta, bilo je to pravo uživanje.

Tri kilometra od hotela, na obali Mure, bila su dva gradića: sa naše strane Gornja Radgona, a s austrijske Radkersburg. Kod Austrijanaca su se mogle kupite razne stvari kojih kod nas u to vreme nije bilo ili su bile skuplje (kafa, čokolada, razno piće, parfemi, odevni predmeti, a naročito tehnička roba). Trebalo je samo preći most i eto Austrije. Slovencima, pa i Zagrepčanima, bila je blizu, ali nama iz drugih gradova Jugoslavije nije, pa smo gledali da ovu retku priliku iskoristimo.

Obično bismo se vraćali ruku punih paketa i kesa i pokazivali jedni drugima šta smo kupili. Jednog dana, dok sam sedeo za barom sa zagrebačkim trubačem Stankom Brihtom i pijuckao espreso, ušli su u hol znojavi i zadihani članovi sarajevskog orkestra, s gomilom kesa i paketa, vraćajući se iz šopinga u Austriji. Stali su pored nas i jedan od njih reče Brihti: "E, lako je vama, Slovencima i Zagrepčanima, kad vam je Austrija blizu. Mi, bogami, moramo dobro da se pomučimo." Brihta, već pomalo pripit, okrenu se i reče: "E, dečki, ko vam je kriv, zakaj ste ubili Ferdinanda?" Zaorio se smeh kroz ceo hol, je to zaista bio štos dana.

Kad je moja mlađa ćerka Andrea maturirala u Americi 1991, za diplomski rad je odabrala temu "Uzroci i posledice Prvog svetskog rata". To je za Amerikance bilo nešto novo, o čemu dotad ništa nisu znali. Ja sam joj poslao dosta literature i, kao pikanteriju, jelovnik s poslednje večere Franje Ferdinanda u Sarajevu, dan pred atentat 27. juna 1914. Jelovnik je bio na francuskom jeziku, po protokolu carskog dvora. Onda sam se setio dvorca Konopište, jedne od rezidencija nadvojvode Franje Ferdinanda, u kome su, navodno, nemački kajzer Vilhelm II i on pripremali napad na Srbiju. Dugi hodnici dvorca bili su puni Ferdinandovih lovačkih trofeja. Mnogobrojne punjene glave medveda, vukova, lisica, jelena i raznih ptica delovale su mučno. Da je duže živeo, verovatno bi potamanio svu divljač srednje Evrope. "
 
@klika
registrovah se tamo, ali kada pokrenem download otvara mi neke male fajlove koje posti ih svucem, ne mogu ni sa cim da otvorim.
Ako moze malo obuka o koriscenju, bio bih ti zahvalan.

Da, nasao sam Ellu i Joea... ali ne mogu da ih skinem, nemam pojma sta je potrebno odraditi.
 
Nastavak2

"Od 1975. pa do rata 1991. svirao je DŽez orkestar RTB tokom zime svake nedelje densing-evergrin u “Metropolu”, program “Muzika moje mladosti - igranka za stari ludi svet”. Bile su to divne večeri, dolazila je publika koja tu muziku voli, a i mi smo uživali u njoj, sećajući se dana kad smo počinjali da upoznajemo džez.


Svirali smo razne plesove, od početka veka do danas, a osim nas je obično nastupao i neki poznati pevač kao gost. Najbolji plesački par bi dobio nagradnu tortu, pobednik muzičkog kviza našu ploču, a često su priređivane i modne revije poznatih kreatora. Na kraju bismo sivrali oko 30 minuta muziku Glena Milera. To nam je bila udarna tačka, gosti bi prišli bini i igrali uz nas, uživajući u muzici svoje mladosti.

Jedne večeri, dok smo svirali Milerov potpuri, video sam sedog gospodina, po oblačenju očigledno Amerikanca, kako ozarenog lica, naslonjen na stub pored orkestra, zajedno s nama peva ceo Glenov repertoar. Kad smo završili set, prišao sam mu da ga pitam ko je i otkud tako dobro poznaje Milerovu muziku. Rekao mi je da je predstavnik kompanije “Mekdonald-Daglas” za Istočnu Evropu, a tu muziku je nebrojeno puta slušao jer je bio u posadi aviona koji je vozio Milerov orkestar na svim turnejama po Americi, Engleskoj, a posle i po Evropi. Dirljivo je setiti se tih ratnih dana, reče. Zbog nas je došao čak iz Bukurešta, gde živi, jer je čuo za nas i nije mogao da veruje da se ta muzika još svira, i to tako dobro.

* * *

Kad je 1979. DŽez orkestar RTV Beograd dobio poziv da učestvuje na atinskom DŽez festivalu, tadašnji direktor “Jugokoncerta” i ja otišli smo pre orkestra da bismo se sa vlasnikom grčke agencije, gospodinom Kritasom, dogovorili o programu. NJegova agencija, sa samo tri službenika, odlično je poslovala i dovodila velike ansamble, kao što su Berlinska filharmonija, Boljšoj teatar ili Kineski cirkus.

U prijateljskom ćaskanju uz večeru, gospodin Kritas je direktoru “Jugokoncerta”, znajući da vodi i zabavan program u hotelima “Metropol” i “Jugoslavija”, ponudio jednu grčku pevačicu sa buzukistom. “Ona vrlo lepo peva”, rekao je Kritas i pokazao fotografiju mlade, vrlo lepe žene. “Vaša publika voli grčku muziku pa će to za vas biti interesantno.” Naš direktor mu, međutim, reče da mora imati njenu ploču i kritike iz štampe, a Kritas odgovori da ona želi da peva samo u kafani, a ne na koncertu. Dodao je da bi, ukoliko se aranžman ostvari, rado došao u Beograd da čuje zemljakinju. Bilo mi je odmah jasno da je zainteresovan za nju ne samo sa umetničke i poslovne strane.

Dao sam znak direktoru nogom ispod stola da prihvati angažman. Uzeo je sliku i obećao da će ubrzo odgovoriti. Pošto smo tada svirali i u “Metropolu”, predložio sam Kritasu da iduće godine dođemo u Atinu i u nekom velikom restoranu u Pireju sviramo džez, na šta je odgovorio da će razmotriti taj vrlo dobar predlog.

U hotelu me je direktor začuđeno zapitao zašto sam ga gurao nogom. Rekao sam mu da je za lepu pevačicu Kritas verovatno i lično zainteresovan i da je angažujemo odmah, jer će nam to koristiti u daljem poslovanju sa njim, na šta mi je odgovorio: “Bubiša, šta vam je, on je ozbiljan stariji gospodin.” Uzrvatih mu: “Dragi moj, i starija gospoda vole mlade žene.” Pomislio sam da je šteta što naši direktori u nekim mnogo važnijim stvarima nisu tako čvrstog morala.

Po povratku u Beograd saznao sam da je komisija “Jugokoncerta” sa zakašnjenjem tražila kompletan propagandni materijal dotične pevačice i Kritas nam se više nikad nije javio. Najviše mi je bilo žao što je možda zato propao naš eventualni angažman u Atini narednog leta.

* * *

Na svetu postoji mnogo lepih bulevara: Jelisejska polja, Ramplas, Pod lipama, Nevski prospekt i drugi, ali jedan od najlepših i jedinstvenih je Promenade des Anglis, pored samog mora u Nici. Ime je dobila po tome što su posle pobede u Prvom svetskom ratu tuda promarširali britanski vojnici koji su učestvovali u vojnim operacijama u Francuskoj. Bio sam četiri puta u Nici i uvek bih našao vremena da prođem tim bulevarom i da sednem u čuveni hotel “Negresko”, da popijem kafu.

Po povratku iz Monte Karla 1981. iskoristio sam pauzu od tri sata pre leta za Ženevu i otišao da se prošetam bulevarom. Šetao sam se, popio kafu i seo na jednu klupu da se odmorim i gledam u more. Do mene je seo jedan stari gospodin, sed, s brkovima, u sakou od haris tvida. Ličio je na penzionisanog engleskog kolonijalnog oficira koji je upravo izašao iz korica knjiga Somerseta Moma. Počeli smo da pričamo o svemu i ja mu rekoh da obožavam ovaj bulevar.

“Znate li zašto se tako zove”, pitao me je i začudio se kad je čuo da znam. “Ja sam ovim bulevarom defilovao kao mlad britanski vojnik u novembru 1918. Bili smo srećni što smo dobili rat, a u isto vreme i tužni jer su u Francuskoj zauvek ostali neki moji drugovi. Zato gotovo svake godine dođem ovde da se prošetam. Ranije su dolazili još neki moji drugovi, ali sam sada ostao samo ja.”
NJegova priča me je jako dirnula. Od onda više nisam dolazio u Nicu, a i verovatno više ne bih sreo starog gospodina."
 
Nisam htela da vas "zatrpavam", ali ovaj mi je posebno zanimljiv ...

Nastavak3

"Za moj 15. rođendan, 1939, tata mi je kupio dve ploče Kaunta Bejzija u muzičkoj radnji na Terazijama. Bile su to ploče na 78 obrtaja, koje sam slušao na svom gramofonu na navijanje, s velikom trubom, na kojem je bio naslikan pas, a dole je pisalo: His Master’s Voice.


Na pločama su bili Bejzijevi veliki hitovi “Snjinging the Blues”. Tado sam prvi put čuo Kaunta. NJegovo sviranje mi se učinilo vrlo jednostavnim, pa sam odmah “skinuo” njegov klavirski solo iz kompozicije “Topsy” i s uspehom ga svirao sa školskim orkestrom. Onda je došao rat. Nemačka bomba mi je srušila kuću i ja sam iz ruševina uspeo da izvučem album sa pločama. Kada sam ga otvorio, video sam da su sve ploče na sredini pukle. Bio sam strašno tužan i tog momenta mi je bilo više žao Bejzijevih ploča nego kuće. Više nikada nisam našao iste ploče.

Posle rata sam osnovao prvi džez orkestar “Dinamo”, ali se onda uglavnom svirala muzika za igru i ponekad Glen Milerova. Bejziju smo se vratili tek sredinom pedesetih, kad sam počeo da vodim DŽez orkestar Radio Beograda. Tad smo svirali sve češće Bejzijevu muziku, koju smo, u nedostatku nota, “skidali” sa ploča.

Gostovao je 1958. u Beogradu čuveni klarinetista Toni Skot, koji je svirao sa nama i bio oduševljen našim orkestrom do te mere da je kasnije u džez časopisu “Donjnbeat” izjavio da sviramo kao Bejzi. Rekao je: “Ako mi ne verujete, pitajte Kvinsija DŽounsa.” Kvinsi je takođe gostovao u Beogradu, svirao s nama džem sešn i snimio ploču. Posle Skotove izjave Bejzi je snimio nekoliko najboljih ploča. (“April in Paris”, “Ol’ Groove Maker”, “Atomic Mr. Basie”). Sa tih ploča naučili smo nekoliko hitova i svuda ih svirali.

Za francuski festival u Zuan le Penu 1960. napisao sam kompoziciju u Bejzijevom stilu i nazvao je “Pozdrav Kauntu Bejziju”. Dobili smo prvu nagradu, a numeru je snimila firma “Barclay” uživo sa našeg nastupa na festivalu. U jesen 1965. upoznao sam se s Bejzijem u Minhenu i tom prilikom mu predao partituru kompozicije posvećene njemu. Zahvalio mi je i obećao da će je izvesti čim bude mogao. Posle mesec dana javio mi se njegov izdavač iz Amerike, Van Aleksandar, i rekao da su štampali moju kompoziciju, javiće mi čim bude prilike da se izvede. Kao direktor festivala “Beogradsko proleće” imao sam čast da Bejziju i njegovom orkestru 1975. budem domaćin tokom gostovanja u Beogradu. Koncert je za nas bio izuzetno značajan, jer smo svirali u duhu Bejzija.

Tokom boravka u SAD 1982. otišao sam da vidim i Las Vegas. Kocka je tamo toliko važna da se čak i u aerodromskom toaletu, pored lavaboa, nalazio automat za džek pot. Bilo mi je čudno što su hoteli bili znatno jeftiniji nego u drugim gradovima, dok nisam izgubio na kocki 50 dolara i shvatio da je važno primamiti goste, koji će ionako ostaviti pare u nekom kazinu. Pored kocke, bilo je tu i drugih zabava i koncerata. Šetajući gradom, na vratima hotela “Cesar’s Palace” video sam plakat “Tonight Count Basie Orchestra & Sammdž Davis Jr.” i odmah kupio karte. Nisu bile ni mnogo skupe. Srednje mesto je koštalo oko 25 dolara, a za te pare se moglo nešto i prezalogajiti u restoranu sa samoposluživanjem i u sali popiti jedno piće.

U prvom delu je orkestar svirao samo poznate hitove, a u drugom je s orkestrom nastupao Semi Dejvis, koji je pevao i zabavljao publiku. Bejzi je tada svirao sa svojim najboljim sastavom. Bilo je to nezaboravno veče. Do mene su sedele neke američke provincijalke, koje dotad nisu čule za Bejzija. Nisam mogao da poverujem da u Americi neko ne zna za njega. Posle koncerta zaželeo sam da kao Bejzijev stari poznanik i obožavalac odem da ga vidim i pozdravim. Na ulazu prvo nisu hteli da me puste, ali kad sam rekao ko sam i da lično poznajem Bejzija, njegov sin mi reče: “Molim vas, ostanite samo kratko, on je vrlo star i bolestan.”

Ušao sam u garderobu i zaprepastio se. U invalidskoj stolici sedeo je iznemogli starac sa malo iskrivljenim okom koje luta. Zamolio sam ga za autogram i on je jedva nekako potpisao sliku drhtavom rukom. Nisam mogao da verujem da je to isti čovek koji je malopre svirao na bini. A onda mi je postalo jasno: na bini, za klavirom, s orkestrom, kad svira, to je pravi Bejzi, Bejzi iz 1938, jer ga džez vraća u život. Kad nije na bini i ne svira, on je samo iznureni starac. Godinu dana posle toga Bejzi je umro i mi smo priredili koncert “Bejziju u znak sećanja” Posle Bejzijeve smrti orkestar je nastavio da radi pod njegovim imenom, a pod muzičkim vođstvom saksofoniste i aranžera Frenka Fostera. Orkestar je postao institucija, pa je Bejzijeva porodica kasnije zamenila Fostera, jer je počeo da uvodi neke inovacije, a oni su želeli da orkestar svira onako kao kad je bio na vrhuncu popularnosti. Nakon Fostera, trombonista Grover Mičel je preuzeo orkestar, koji i danas svira pod Bejzijevim imenom. Na pločama su i nove kompozicije i aranžmani, ali se na koncertima više sviraju stari hitovi iz šezdesetih, po kojima svet prepoznaje, voli i pamti Bejzija."
 
Evo me, stizem........znam da ne mozete bez mene kada je Torrent i ostala piratska skalamerija u pitanju :-), ali moram i ja bre ljudi da spavam......ja sam -6 u odnosu na vas, tek sam se probudio i ukljucio spravu da nastavim sa skidanjem neke muzike od juce kada mi se komp usijao od download-a, mislim da sam juce skinuo preko 1GB muzike, i to odlicne.

Nikodime, ne razumem kakvo registrovanje, nema potrebe za time, samo ukucas u pretrazivac gore na vrhu strane sta te zanima , uradis na "search" i to je to.

Apachice, je si li skinula jedan od onih programa , BitComet ili Utorrent, preko kojih radis download preko Torrent servera. Objasnjavao sam to ranije, kada nadjes ono sto te zanima, konkretno na ovom novom sajtu, otvoris stranicu od datog izvodjaca i gore na vrhu ima link da skines mali fajl koji se otvara u jednom od ovih pomenutih programa i onda u njima zapocinjes download. Znaci na Torrentovim sajtovima samo skidate te male fajlove a otvarate ih posle u , nije bitno, BitComet-u ili Utorrent-u, ili bilo kojem drugom Torrnet programu, ima ih vise.

E sad sto se tice ovoga sto ne mozs da skines, to bas i ne ide uvek glatko, ako pogledas onaj krug sa desne strane kada otvoris recimo Ellu & Joe Pass, to si pitala, imas Seeds i Leechers, ovo prvo imas i u tabeli sa leve strane, na zalost ako je mali broj Seeds pa jos crvenom bojom oznacen male su sanse da ce se nesto i skinuti, a Leechers smo mi pijavice koje se nakacimo i besumucno skidamo........, Torrent je pomalo tricky i treba biti uporan i pokusavati s vremena na vreme, nekad ne ide kako bismo mi to zeleli.
U ovom slucaju Ella & Joe Pass, cini mi se da od toga nema nista, desavalo se i meni ranije da skinem recimo 90% nekog albuma i onda nista , pa poludis.......

A sto se tice pomenutog albuma, imam ga i nije mi se nesto svideo , pomalo je dosadnjikav, mada ....verujem da ce se svideti ovim nasim jazz damama sa foruma, one vole te lagane srceparajuce kompAzicije (sto bi rekla moja pokojna baba, naglasak na A).

Nadam se da sam bio jasan u ovom objasnjavanju, i samo napred pirati.......ima mnogo toga zanimljivog da se skine na Torrent-u......

E juce samo zaboravih da napomenem, sto se tice McFerrin-a i albuma Simple Pleasures, to su uglavnom sve obrade poznatih rock standarda kao recimo Suzie Q, pa maestralno uradjena Sunshine of your love (Cream), Drive my car, itd.........
 
@klika
Bravo azdajo... evo po ispisanom uputstvu se snadjoh bez ikakvih problema, bice da si odlican ucitelj. ;)
Upravo skidam Billy Cobham-a jer sam ha jako slabo slusao...
Koliko muzike ne jednom mestu... auuuuuuuu... pa to je da poludis od downloada.

Mada, nekim albumima ne mogu ni da prismrdim, a za neke mi kaze da URl nije validan, sve jedno... ima da skidam sve sto se skinuti moze, smalicu ih sa ovim svojim mrsavim downloadom.

Hvala... ovo je pravi rudnik zlata.
 
nikodim:
Da, to sam zaboravio... u slucaju da se veza "usmrdi" uTorrent nece nastaviti tamo gde je stao, krenuce od pocetka ili cuva onaj skinuti deo kako bi se kasnije moglo nastaviti sa skidanjem?
Kliknite za proširenje...

Nastavlja tamo gde je stao, ne brini se za to, problem moze da bude samo ako je link trajno mrtav, desava se to, zato kazem treba skinuti odmah ono sto ti se svidja jer ne znas sutra da li ce ti biti dostupno. Evo ja u poslednjih par nedelja skinuh nekoliko albuma do 90% i vise ni makac.
 
ne znam da li sam vec preporucio ovde! da li je neko slusao 'Blue Largo'? album se zove 'Still in love with you'. ljudi sviraju fantasticno! klavir je nesto posebno! gitara isto fantasticna! ma sve je skroz super! mislim da nisu preterano popularni (ili gresim?) ako mozete da skinete, preporucujem od srca. stvarno ne treba propustiti...
 
batka_mija:
ne znam da li sam vec preporucio ovde! da li je neko slusao 'Blue Largo'? album se zove 'Still in love with you'. ljudi sviraju fantasticno! klavir je nesto posebno! gitara isto fantasticna! ma sve je skroz super! mislim da nisu preterano popularni (ili gresim?) ako mozete da skinete, preporucujem od srca. stvarno ne treba propustiti...
Kliknite za proširenje...

Nisam cuo za njih, pronadjoh neke podatke, kaze .....sviraju neki hard swing (sto obecava) i jump blues, zanimljivo zvuci........pokusacu da nedjem nesto od njih......
 
nikodim:
Potrazi klub Ptica na Dorcolu.
Kliknite za proširenje...
Bio sam i suvise je "fancy" za moj ukus i cini mi se da su svirci tu cisto da ne puste neki izvor zvuka tj. mesto nije okrenuto samoj svirci /mozda je sad drugacija situacija/.
Svake subote Jovan Maljokovic i Balcan Salsa Band.
Kliknite za proširenje...
Slusao jednom prilikom dve kompozicije u Kolarcu i ljudi dobro sviraju ali su malo smorili jer su svirali jednu temu 5 puta u roku od 15 minuta...
Ostalim danima dolaze "ljudozderi" iz Big Banda RTB-a... dakle jam sesion i ti fazoni.
Kliknite za proširenje...
Mozda je sad drugacije nego prosle godine kad sam ja bio...
Ne znam tacnu adresu na kojoj se klub nalazi a nisam uspeo ni na netu da ih nadjem. Uglavnom, u pitanju je kuca od koje je napravljen klub... dakle ludnica. Cak mozes i diskove (originalne) da nabavis na istom mestu.
Kliknite za proširenje...
Mogao bih da se snadjem ali adresu ne znam.
 
klika:
Nastavlja tamo gde je stao, ne brini se za to, problem moze da bude samo ako je link trajno mrtav, desava se to, zato kazem treba skinuti odmah ono sto ti se svidja jer ne znas sutra da li ce ti biti dostupno. Evo ja u poslednjih par nedelja skinuh nekoliko albuma do 90% i vise ni makac.
Kliknite za proširenje...


To je vidis radosna vest za mene... dakle ostaje negde sacuvano to sto je skinuo.
Ima brdo stvari... veceras cu da ostavim comp ukljucen pa neka pegla cele noci, ima da napakujem brdo stvari samo ce da zvizdi... ;)
Cobham-a sam skinu kao rar sa sve omotom... i odlicnom kompresijom od 256kbps.
Veceras cu definitivno morati ponovo da uzjasem.
 
introitus:
Bio sam i suvise je "fancy" za moj ukus i cini mi se da su svirci tu cisto da ne puste neki izvor zvuka tj. mesto nije okrenuto samoj svirci /mozda je sad drugacija situacija/.
Kliknite za proširenje...

Nisam bio tamo... cuo sam samo pricu od jednog prijatelja koji je bio. Mada bio je poprilicno razvaljen tako da nema pojma ni kako je stigao tamo, ali rece da mu je bilo OK.

introitus:
Slusao jednom prilikom dve kompozicije u Kolarcu i ljudi dobro sviraju ali su malo smorili jer su svirali jednu temu 5 puta u roku od 15 minuta...
Kliknite za proširenje...

Imam par njihovih albuma, dva-tri puta sam ih gledao live... meni se dopada to sto rade. :|


introitus:
Mogao bih da se snadjem ali adresu ne znam.
Kliknite za proširenje...


Ova prijatelj o kom sam pisao nema sanse da bi se snasao... toga se ne seca.... seca se da je bilo odlicno. :lol:
 
Au cega sve tamo ima... upravo sam skinuo Billy Chobam-a, jeste trebalo malo vise vremena ali se trud svakako isplatio. Rekao bih da je za skidanje muzike, tj. celih albuma (sto se meni daleko vise dopada od skidanja samo nekih naslova) uTorrent, koji sam u te svrhe pribavio, daleko bolji od LimeWire-a... Smesno mala instalaciona velicina softvera, a vrlo funkcionalan i jednostavan za upotrebu.
Kako cu podivljati ovih ovih dana... a trebalo bi nesto uciti.... Moram se drzati u normali.
Sto se Chobama tice... za ovo prvo slusanje... odlicno... ali bas odlicno. Da, radi se o albumu Spectrum...
Slusa li ko ovog ciku?
 
nikodim:
Au cega sve tamo ima... upravo sam skinuo Billy Chobam-a, jeste trebalo malo vise vremena ali se trud svakako isplatio. Rekao bih da je za skidanje muzike, tj. celih albuma (sto se meni daleko vise dopada od skidanja samo nekih naslova) uTorrent, koji sam u te svrhe pribavio, daleko bolji od LimeWire-a... Smesno mala instalaciona velicina softvera, a vrlo funkcionalan i jednostavan za upotrebu.
Kako cu podivljati ovih ovih dana... a trebalo bi nesto uciti.... Moram se drzati u normali.
Sto se Chobama tice... za ovo prvo slusanje... odlicno... ali bas odlicno. Da, radi se o albumu Spectrum...
Slusa li ko ovog ciku?
Kliknite za proširenje...
Jos ces poceti da bluziras na pun mesec <smesak i zabrinut pogled> Spektrum, kako dobar naziv! Volela bih da ga imam...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top