Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.812
Pogledaj sve, onda mi kazi sta je zameras.
-
- Popularno:
- Jesu li se Srbi početkom 1990-ih nadali...
- Knez Mihailo – vešt jahač na dobrom...
- Anksioznost - Ergofobija- Socijalna...
- Zašto su obojene revolucije dobra stvar?
- Smrt člana porodice - koliko vremena je...
- Cene su se vratile, mere su propale
- Psihološki test ličnosti
- 🐷 svinjska mast , da li je koristite ?
- Da li prodavati akcije NIS-a?
- Držite se za ruke
Јасеновац - истине и лажи
- Začetnik teme Wrana
- Datum pokretanja
- Poruka
- 30.400
Исти снимак од 40.30.
Droid
Legenda
- Poruka
- 51.846
Значи неевидентирани у међупописном периоду.
Па немој да се љутиш али та прича је бушна.
Још бушнија је дебилна прича о некаквом геноциду у Сребреници.
- Poruka
- 12.133
U Srebrenici nije bilo genocida. Ali u Jsenovcu da
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.436
У сврху ревизије историје у лијепој њиховој се врше константне манипулације са пописима становништва 1931 и 1948.године, занемарује се да 1941.године није обављен попис становниптва, занемарује се да се 1948.године значајан број Муслимана на попису изјаснио као Срби исламске вјероисповјести, све како би доказали мањи број страдалих Срба у ендехазији иако их и сам попис жртава именом и презименом демантује.
И овдје видимо један трол на теми, који је бануо са птф политика, преноси ту неоусташку пропаганду и манипулације обавезне у лијепиј њиховој.
Елем, ако се већ бавимо демографским кретањима, ваља тежити тачним подацима, гледати демограске промјене у ранијем (до 1931.године) и каснијем (послије 1948.године) периоду по народима засебно јер ћемо само тако доћи до објетивније слике.
У ту сврху, ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
На попису 1931.године (овдје) нисмо имали рубрику народност, ту број Срба реално одговара броју православних становника умањен за занеарљив број Руса. Када је у питању попис 1948.године (овдје) ту имамо рубрику народност тј националност, међутим на том попису су се Муслимани изјашњавали као неопредијељени, као Срби муслимани и као Хрвати муслинани. КаоСрби муслимани изјаснило се њих 246.026 и за тај број треба одбити број пописаних Срба на том попису.
Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима да се изјашњавају као Срби, но овде је битна прецизност јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимани) од оне коју пратимо.
Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године (22%), односно годишњи прираштај 2%, за 10 година упериоду 1931-41. то би било такође 22% (никако мање), односно за 7 година 1941-48.године 14,87%. Важно је знати да је и у периоду 1948--61.(значи између три пописа гдје можемо пратити демографска кретања) прираштај међу Србљем био изванредан и износио је годишње око 1,56% (између 1,53-1,59%, тачан проценат је немогуће утврдитии јер смо1961.године имали 317.000 Југослвена које раније нисмо имали, у сваком случају то бјеше изванредан прираштај, пад прираштаја почиње након 1961-е), важно је јер су неки демографи (конкретно Кочовић и Жерјавић) рачунали период 1931-41 са прираштајем 1% годишње што је једноставно речено и неодрживо и манипулација.
Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.
По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 940.000 од којих су српске жртве 700.000.
Број српских жртава у ендехазији никако није мањи од поменутог броја, камо пусте среће да је мањи, а могуће је и већи, Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео је став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали смо значајно већу популацију 1941.године, што у прорачуну води и већем броју жртава.
Од тих српских жртава огромна већина је страдала у неком од бројних стратишта у ендехазији, значајан број и у "балканском Аушвицу", Јасеновцу.
Готово сваки трећи Србин или Српкиња који су 1941-е битисали на простору ендехазије су нашли смрт у неком од бројних српских стратишта.
Јасеновац је, поред бројних других, једно од стратишта кроз које је у ендехазији над православним Србима извршен геноцид, по монструозности и бестијалности егзекуција никад забиљежен у историји човјечанства.
И овдје видимо један трол на теми, који је бануо са птф политика, преноси ту неоусташку пропаганду и манипулације обавезне у лијепиј њиховој.
Елем, ако се већ бавимо демографским кретањима, ваља тежити тачним подацима, гледати демограске промјене у ранијем (до 1931.године) и каснијем (послије 1948.године) периоду по народима засебно јер ћемо само тако доћи до објетивније слике.
У ту сврху, ево табеларног прегледа демографских губитака Срба и српских жртава на простору које је заузимала ендехазија.
| БиХ | Хрватска | Срем | НДХ |
Попис 1931. (Срби) | 1.028.000 | 633.000 | 144.000 | 1.805.000 |
Прорачун 1941. (Срби) | 1.254.160 | 772.260 | 175.680 | 2.202.100 |
Прорачун 1948. (Срби) | 1.440.654 | 887.095 | 201.804 | 2.529.552 |
Попис 1948. (Срби) | 890.090 | 543.795 | 160.406 | 1.594.291 |
Демографски губици (Срби) | 550.564 | 343.300 | 41.398 | 935.261 |
Демографски губици по другим основама | 144.065 | 88.710 | 8.072 | 240.847 |
Жртве (Срби) | 406.498 | 254.591 | 33.325 | 694.414 |
Попис жртава именом и презименом (Срби) | 156.374 | 112.582 | 13.804 | 282.760 |
Проценат жртава у односу на број Срба 1941.године | 32,4 % | 33,0 % | 19,0 % | 31,5 % |
Да не би било забуне, нико не оспорава право тадашњим становницима БиХ муслиманима да се изјашњавају као Срби, но овде је битна прецизност јер су ти на попису 1931,.године уписани у другу рубрику (муслимани) од оне коју пратимо.
Код методологије прорачуна броја Срба 1941.године и 1948.године сам као основ узео демографски прираштај (имамо и у публикацији овдје) по којем је број Срба у периоду 1921.године са 4.791.000 порастао на 5.848.000 1931.године (22%), односно годишњи прираштај 2%, за 10 година упериоду 1931-41. то би било такође 22% (никако мање), односно за 7 година 1941-48.године 14,87%. Важно је знати да је и у периоду 1948--61.(значи између три пописа гдје можемо пратити демографска кретања) прираштај међу Србљем био изванредан и износио је годишње око 1,56% (између 1,53-1,59%, тачан проценат је немогуће утврдитии јер смо1961.године имали 317.000 Југослвена које раније нисмо имали, у сваком случају то бјеше изванредан прираштај, пад прираштаја почиње након 1961-е), важно је јер су неки демографи (конкретно Кочовић и Жерјавић) рачунали период 1931-41 са прираштајем 1% годишње што је једноставно речено и неодрживо и манипулација.
Када су у питању демографски губици по другим основама (увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности те миграције) и који нису жртве, они иду на ратом захваћеном ростору од 5-8%, зависи од околности. Да би имали добар примјер за равнање, сви водећу демографи су узимали као реалан број демографских губитака по тим другим основама на простору читаве Југославије око милион (+/-, сви су у том оквиру) што у односу на око 18 милиона колико је пројектовано да је требало бити 1948.године чини 5,5%.
Ту сам за простор Хрватске и БиХ узео да су ти демографски губици Срба по тим другим основама 10%, јако, јако висок проценат, међутим узео сам у обзир чињеницу да је већ почела колонизација и пресељење из тих крајева на простор Војводине. Код Срема сам узео 4% (само повећана смртност и умањени фертилитет) јер смо ту имали обрнут процес, колониацију и пресељење Срба из других крајева на простор Срема.
По овом по мени реалном прорачуну уз коректну методологију обраде података демографски губици Срба на простору ендехазије су били око 940.000 од којих су српске жртве 700.000.
Број српских жртава у ендехазији никако није мањи од поменутог броја, камо пусте среће да је мањи, а могуће је и већи, Долфе Вогелник, један од водећих демографа 1950их, заузео је став да се крајем 1930их када су генерације рођене након великог рата достигле фертилну зрелост, десио демографски бум, у том случају имали смо значајно већу популацију 1941.године, што у прорачуну води и већем броју жртава.
Од тих српских жртава огромна већина је страдала у неком од бројних стратишта у ендехазији, значајан број и у "балканском Аушвицу", Јасеновцу.
Готово сваки трећи Србин или Српкиња који су 1941-е битисали на простору ендехазије су нашли смрт у неком од бројних српских стратишта.
Јасеновац је, поред бројних других, једно од стратишта кроз које је у ендехазији над православним Србима извршен геноцид, по монструозности и бестијалности егзекуција никад забиљежен у историји човјечанства.
Poslednja izmena:
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.812
Styria prodavala čelik za izradu i popravak oružja u Jasenovcu
U jasenovačkom logoru postojala je radionica za proizvodnju i popravak oružja. Uz ostalo, zatočenici su izrađivali i strojnice po modelu Steyr-Solothurn (vjerojatno prema modelu Solothurn MP 34). Stoga im je bio potreban i dodatni čelik za proizvodnju. Nabavljali su ga preko zagrebačkog poduzeća Styria-čelik, podružnice austrijske tvrtke Steirische Gusstahlwerke A. G. iz Beča.
Sadašnje austrijske vlasti željele bi sakriti suradnju Austrijanaca s NDH tog vremena, ali dokumenti govore sami za sebe.
Fond Ministarstva unutarnjih poslova ND Hrvatske, Hrvatski državni arhiv,
U jasenovačkom logoru postojala je radionica za proizvodnju i popravak oružja. Uz ostalo, zatočenici su izrađivali i strojnice po modelu Steyr-Solothurn (vjerojatno prema modelu Solothurn MP 34). Stoga im je bio potreban i dodatni čelik za proizvodnju. Nabavljali su ga preko zagrebačkog poduzeća Styria-čelik, podružnice austrijske tvrtke Steirische Gusstahlwerke A. G. iz Beča.
Sadašnje austrijske vlasti željele bi sakriti suradnju Austrijanaca s NDH tog vremena, ali dokumenti govore sami za sebe.
Fond Ministarstva unutarnjih poslova ND Hrvatske, Hrvatski državni arhiv,
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.812
Da li je ovo uopste neko i pogledao, ili se kaci bez gledanja ?
Samardzic kaze : ''Jasenovac je plod sledece jednacine :Katolicka inkvizicija iz 12.veka plus nacizam jednako Jasenovac''...
Samardzic ne zna ni sta je inkvizicja....nego lupeta kao i obicno. Inkvizicija ne nije postojala u 20.veku, u NDH Stepinac nije organizovao nikave sudove da trazi vestice i da ih spaljuje, niti je bilo ko spaljen u logoru Jasenovac zato sto odrzava veze sa djavolom.
» inkvizicija • ženski rod Istraživanje, istraga, samovoljna istraga; u rimokatoličkoj crkvi: duhovni sud za pronalaženje i kažnjavanje otstupnika od pravog učenja vere (jeretika),. Kazne su se sastojale u mučenju, oduzimanju imanja, javnom bičevanju i spaljivanju na lomači. Inkvizicija je kao naročita ustanova papina vladala u svim zemljama Zapadne Evrope skoro kroz ceo Srednji vek; naročito je po zlu poznata inkvizicija u Španiji, gde je auto da fe progutao hiljade nevinih žrtava; fig. mučenje, zlostavljanje, kinjenje.
Nastavlja Samardzic da lupeta Dara iz Jasenovac je prvi film o logoru Jasenovac, kaze pre se nigde nije spominjao u filmovima. Da uzmemo za primer samo seriju Kuda idu divlje svinje 1972, gde se vise puta spominje sam logor Jasenovac i Ljubo Milos, gde ustasa na skeli preti skeledziji da ce zaklati i da ce otici Dunavom za Beograd, za majcicu Srbiji. Takodje scena gde Sojka i vozac Ljubo odlaze u logor Jasenovac , gde dovode svoju prijateljicu Hrvaticu da uzme nesto od jevrejske robe....Znaci opet slagao Samardzic.
Samardzic laze da su komuisti rekli da je ubijeno milion ljudi u Jasenovcu, partizanska istrazivanja posle rata su bili izmedju 600.000 i 700.000 ubijenih
Samardzic prica o Jasenovcu, i onda spominje kraske jame po Hercegovini, koje nema veze sa Jasenovcu.
Samardic spominje da je Stepinac bio ''nadbiskup genocida'' ko da je on odlucivao nesto i da se pitao za pokolje i Jasenovac.
Samardzic - Ja imam iskustva u popisu koministickih zrtava...dosao je 200.000 hiljada, a komsija gde se neke imena ponavljaju pet puta, gde su imena svih ratnih zlocina ima pet puta manji broj
Samardzic kaze da drzava odbija kada vrsi popis stanovnika da popise i sve zrtve komunizma,,,,,,aaaaaaaaa Samardzicu,
Pazi ''hrvatski genocid'', a ne ustaski....kakav falsifikat...
Samardzic pusta slike sa decom iz Jastebarskog, i kaze to je Jasenovac.....
Samardzic misli da su scene iz filma Dara u Jasenovcu sve scene predstavlja logor Jasenovac, a ne Jastrebarsko....
Pre nego sto nego kaci nesto od Samardzica neka prvo pogleda, a ne da kaci ovakve nebuloze.
- Poruka
- 30.400
Ево да поновим једну моју објаву коју сам написао доста давно везано за број српских жртава у НДХ, коју свакако треба обогатити новим сазнањима јер неки подаци тада нису били познати.
Број Срба те 1931 године је био око 1,8 милиона и то без Срема који је ушао у састав НДХ касније, око 1,1 у БиХ и око 700 000 у Хрватској, Далмацији( без Задра) и Славонији.
У Срему је било око 200 000 Срба православаца тада што чини око 2 милиона православаца већ 1931 године. Тридесетих година прошлог века Срби су имали изузетно висок наталитет, највећи у том веку, не знам само да ли је био већи у првој деценији тог века због великог броја досељеника.
Такође највећи број њих је живео на селу, само 7% Срба Босне је тада живело у граду тако да је наталитет за ту деценију био између 22% и 25% а можда и већи, нарочито у Босни, и врло лако долази се до цифре од око 2,5-2,7 милиона Срба у НДХ на почетку рата.После рата имамо попис из 1948 године који каже да је Срба остало 1,7 милиона тамо.Ако избацимо 250-300 000 муслимана који су на том попису убројани у Србе (остали муслимани до 500 000 колико их је пописано нису из Босне и Херцеговине) остаје око 1,4 милиона Срба.Дакле разлика је отприлике 1,1-1,3 милиона.
Наталитет у току рата је био врло мали што се да претпоставити због ратних дејстава али је и морталитет такође био мали јер су усташе убијале све без обзира на године, око 200 000 људи су убили на кућном прагу, тако је страдало и доста старијих људи.Зато је наталитет после рата био у повећању услед бејби бума али је и требало времена да се ствари врате у нормалу.Дакле ова разлика је сада нешто већа могуће око 1,4 милиона.
Имамо затим страдања Срба у грађанском рату на страни партизана и четника и у борбама против усташа и муслиманских милиција а она су мања од 50 000, а одређени број Срба са тих простора је завршио у заробљеништву после априлском рата, сад немам информацију колико би то могло да буде, добар део се никада није вратио у земљу.Било је такође погинулих и против Немаца и Италијана.
Затим иду демографска померања јер је око 200 000 особа завршило у Недићевој Србији, међу њима и одређен број Словенаца, али се добар део вратио после рата на своја огњишта.После рата следило је познато пресељење становништва из Лике и Босне у Војводину, сад питање колики је то број био, могуће 150 000 и више, али нису сви пресељени до пописа 1948 године већ се исељавање наставило и касније.Имамо и одређен број избеглих пре свега припадника четничког покрета испред комунистичке опасности који се више никада нису вратили у земљу.
Знамо да је према писању самог Степинца папи он покатоличио 240 000 Срба, али како су многи побијени без обзира што су се покатоличили, а после рата се ови остали када је престала хрватска тиранија вратили у православну веру, онда ово нисам узимао у рачуницу.
Када се сви ови одузму од 1-3-1,4 милиона остаје да нам зјапи празнина од 900-1000 000 Срба.
Како даље знамо да је Јасеновац радио практично цео рат дакле око 45 месеци, а први следећи логор је био логор Јадовно у коме је до сада установљено око 40 000 жртава и Срба и Јевреја, а радио је свега 4 месеца, а остали логори су били далеко мањег капацитета и многи само транзитни, прво према Јадовном па после према Јасеновцу, и не чуди да је највећи број логораша убијен управо у Јасеновцу.Уз то у Јасеновцу су убијени и Срби и Јевреји које су Немци из Србије преко Старог Сајмишта испоручили Хрватима, а ови их тамо ликвидирали, око 3 000 особа (треба проверити цифру).
Све то цифру од 600 000 убијених чини итекако реалном. И то би значило да је тренутно од целокупног броја пописано тек 90 000 дакле око 15%.С обзиром на дуг временски период као и на чињеницу да је архива Јасеновца два пута уништавана, а да су и црквене и остале матичне књиге уништаване широм НДХ ја бих био задовољан ако временом дођу до 50% пописаних жртава, то би био успех.
Треба овоме додати и наводе са немачке, комунистичке и усташке стране а већина се врти од 500 до 700 000.И то су такође извори из прве руке.Одбацити наравно сведочења самих логораша као непоуздана и тенденциозна јер углавном говоре о дупло већим цифрама убијених.
Стога би број побијених Срба за које су одговорни Хрвати током НДХ био око милион, то је горња цифра, док би у самом Јасеновцу страдало од тога између 600 и 650000.
Број Срба те 1931 године је био око 1,8 милиона и то без Срема који је ушао у састав НДХ касније, око 1,1 у БиХ и око 700 000 у Хрватској, Далмацији( без Задра) и Славонији.
У Срему је било око 200 000 Срба православаца тада што чини око 2 милиона православаца већ 1931 године. Тридесетих година прошлог века Срби су имали изузетно висок наталитет, највећи у том веку, не знам само да ли је био већи у првој деценији тог века због великог броја досељеника.
Такође највећи број њих је живео на селу, само 7% Срба Босне је тада живело у граду тако да је наталитет за ту деценију био између 22% и 25% а можда и већи, нарочито у Босни, и врло лако долази се до цифре од око 2,5-2,7 милиона Срба у НДХ на почетку рата.После рата имамо попис из 1948 године који каже да је Срба остало 1,7 милиона тамо.Ако избацимо 250-300 000 муслимана који су на том попису убројани у Србе (остали муслимани до 500 000 колико их је пописано нису из Босне и Херцеговине) остаје око 1,4 милиона Срба.Дакле разлика је отприлике 1,1-1,3 милиона.
Наталитет у току рата је био врло мали што се да претпоставити због ратних дејстава али је и морталитет такође био мали јер су усташе убијале све без обзира на године, око 200 000 људи су убили на кућном прагу, тако је страдало и доста старијих људи.Зато је наталитет после рата био у повећању услед бејби бума али је и требало времена да се ствари врате у нормалу.Дакле ова разлика је сада нешто већа могуће око 1,4 милиона.
Имамо затим страдања Срба у грађанском рату на страни партизана и четника и у борбама против усташа и муслиманских милиција а она су мања од 50 000, а одређени број Срба са тих простора је завршио у заробљеништву после априлском рата, сад немам информацију колико би то могло да буде, добар део се никада није вратио у земљу.Било је такође погинулих и против Немаца и Италијана.
Затим иду демографска померања јер је око 200 000 особа завршило у Недићевој Србији, међу њима и одређен број Словенаца, али се добар део вратио после рата на своја огњишта.После рата следило је познато пресељење становништва из Лике и Босне у Војводину, сад питање колики је то број био, могуће 150 000 и више, али нису сви пресељени до пописа 1948 године већ се исељавање наставило и касније.Имамо и одређен број избеглих пре свега припадника четничког покрета испред комунистичке опасности који се више никада нису вратили у земљу.
Знамо да је према писању самог Степинца папи он покатоличио 240 000 Срба, али како су многи побијени без обзира што су се покатоличили, а после рата се ови остали када је престала хрватска тиранија вратили у православну веру, онда ово нисам узимао у рачуницу.
Када се сви ови одузму од 1-3-1,4 милиона остаје да нам зјапи празнина од 900-1000 000 Срба.
Како даље знамо да је Јасеновац радио практично цео рат дакле око 45 месеци, а први следећи логор је био логор Јадовно у коме је до сада установљено око 40 000 жртава и Срба и Јевреја, а радио је свега 4 месеца, а остали логори су били далеко мањег капацитета и многи само транзитни, прво према Јадовном па после према Јасеновцу, и не чуди да је највећи број логораша убијен управо у Јасеновцу.Уз то у Јасеновцу су убијени и Срби и Јевреји које су Немци из Србије преко Старог Сајмишта испоручили Хрватима, а ови их тамо ликвидирали, око 3 000 особа (треба проверити цифру).
Све то цифру од 600 000 убијених чини итекако реалном. И то би значило да је тренутно од целокупног броја пописано тек 90 000 дакле око 15%.С обзиром на дуг временски период као и на чињеницу да је архива Јасеновца два пута уништавана, а да су и црквене и остале матичне књиге уништаване широм НДХ ја бих био задовољан ако временом дођу до 50% пописаних жртава, то би био успех.
Треба овоме додати и наводе са немачке, комунистичке и усташке стране а већина се врти од 500 до 700 000.И то су такође извори из прве руке.Одбацити наравно сведочења самих логораша као непоуздана и тенденциозна јер углавном говоре о дупло већим цифрама убијених.
Стога би број побијених Срба за које су одговорни Хрвати током НДХ био око милион, то је горња цифра, док би у самом Јасеновцу страдало од тога између 600 и 650000.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 34.930
Stopa prirodnog prirasta podliježe matematičkim zakonitostima i usporediva je. Bilo bi jako neobično da su u međupopisnom razdoblju samo Srbi ostvarili iznadprosječni prirodni prirast kakav nije zabilježen nikada ranije i nikada kasnije.
- Poruka
- 30.400
Па вероватно и нису само Срби. Оно што је такође чињеница јесте да су Срби углавном живели по селима, нарочито у Босни, а становништво тамо има увек виши наталитет од оног у градовима.
Свакако је био већи од оног који им је Владимир Жерјавић зарачунао 1.1%.
- Poruka
- 12.133
Srbija he oduvek imala prirodni prirastaj veci nego Albanci na kosovu. Bilo je normalno imati po 6, 7 i vise dece
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.436
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.812
- Poruka
- 30.400
„МНОГО ВАС ЈЕ ОСТАЛО!“: Отварање споменика у Јасеновцу и чувено обраћање Србима од Титове десне руке
Рано ујутру сви смо се окупили у сали Културног дома у Јасеновцу, сећа се Раја Недељковић, тада први човек СУБНОР Србије. Уочи почетка свечаности приметили смо да нема ни Владимира Бакарића, ни Стеве Крајачића. Иван Стево Крајичић је иначе био комуниста и члан АВНОЈ-А, својевремено председник Сабора Народне Републике Хрватске и Титова десна рука.
Иван Стево Крајичић
Иначе је проглашен за почасног грађанина Загреба и одликован је од Тита народним херојем. Свечаност је каснила пола сата јер је председник Новске отишао на аутопут да сачека Стеву Крајачића, рекли су нам да званичници не могу да се пробију до Јасеновца. Када смо питали народ који је пролазио где је закрчен пут. Они нас зачуђено погледаше и кажу: “Нигде.” Коначно се појављује председник Новске, али без Стеве Крајачића. На брзину подели плакате четрдесеторици бивших логораша, који су у побуни, 1944. године, побегли из логора.
Домаћин Стево Крајачић није се појавио ни кад је почела свечаност код споменика. На позорницу се попео Марко Белинић. “Другови и другарице“, рекао је он, „овај логор овде где данас откривамо споменик подигли су немачки фашисти да би уништили хрватске комунисте и родољубе.” На те речи настаде жамор. Члан делегације Србије Лаза Дачић, из Срема, каже ми: “Чујеш ли ти ово?” „Чујем“, велим, „али ћути“. “Како да ћутим”, буни се Дачић, „па знаш ли да су једне августовске ноћи у зору усташе упале у моје село, у моју кућу. У кошуљи сам побегао кроз прозор и остао жив. Ја једини. Усташе су ми поклале оца, мајку, брата и сестру.” Народ се, ускоро, после говора и потиштено разишао.
У једном тренутку, Крајачић се повишеним гласом обрати Марку Белинићу: “Је ли ти, Марко, јесам ли ја теби наредио да ти гласаш за овог нашег Ђуру Пуцара, који је остао без посла, да он постане председник Савеза бораца Југославије? А ти гласао за Александра Ранковића.” Марко се врпољи и ћути, а Стево се обрати Джемалу Биједићу и прекори га зашто они тврде да су подигли хусинске рударе на устанак, а требало би да знају да је то урадио он, Стево Крајачић, и други другови из Хрватске. Своје отровне стреле Крајачић упери према мени:
“А ви, гегуле и репоње? Сељачине, Срби? Хоћете да подижете рафинерије у Новом Саду и Панчеву? Шта ви знате шта су рафинерије? У то се ми разумемо, а ви знате само свиње да товите. И много вас је остало, да знаш!”
У Београду сам сматрао да ми је дужност да о свему обавестим Жарка Веселинова и Шанета Петровића. Почео сам да им излажем како нас је напао Иван Стево Крајачић и како је рекао да нас је много остало. Шане ме у пола излагања прекиде: „Твој приједлог да се нешто предузме, одбацујемо“. Узалуд сам му објашњавао да Иван Стево Крајачић није увредио мене него жртве Јасеновца и читав српски народ.
Десет дана после упалим телевизор и видим свечани дочек неког страног шефа државе. Мислим да је то био фински председник Кеконен. На аеродрому у Пули постројени гардисти, црвени тепих, а на тепиху испред авиона стоји председник Јосип Броз Тито. Поред њега – Иван Стево Крајачић!“
Извор: НАЦИОНАЛИСТ
https://jadovno.com/mnogo-vas-je-os...A4LyaDTW0KUKT7ztewbe5RwVhCIfNhW0#.YdYBUUldeM9
Рано ујутру сви смо се окупили у сали Културног дома у Јасеновцу, сећа се Раја Недељковић, тада први човек СУБНОР Србије. Уочи почетка свечаности приметили смо да нема ни Владимира Бакарића, ни Стеве Крајачића. Иван Стево Крајичић је иначе био комуниста и члан АВНОЈ-А, својевремено председник Сабора Народне Републике Хрватске и Титова десна рука.
Иван Стево Крајичић
Иначе је проглашен за почасног грађанина Загреба и одликован је од Тита народним херојем. Свечаност је каснила пола сата јер је председник Новске отишао на аутопут да сачека Стеву Крајачића, рекли су нам да званичници не могу да се пробију до Јасеновца. Када смо питали народ који је пролазио где је закрчен пут. Они нас зачуђено погледаше и кажу: “Нигде.” Коначно се појављује председник Новске, али без Стеве Крајачића. На брзину подели плакате четрдесеторици бивших логораша, који су у побуни, 1944. године, побегли из логора.
Домаћин Стево Крајачић није се појавио ни кад је почела свечаност код споменика. На позорницу се попео Марко Белинић. “Другови и другарице“, рекао је он, „овај логор овде где данас откривамо споменик подигли су немачки фашисти да би уништили хрватске комунисте и родољубе.” На те речи настаде жамор. Члан делегације Србије Лаза Дачић, из Срема, каже ми: “Чујеш ли ти ово?” „Чујем“, велим, „али ћути“. “Како да ћутим”, буни се Дачић, „па знаш ли да су једне августовске ноћи у зору усташе упале у моје село, у моју кућу. У кошуљи сам побегао кроз прозор и остао жив. Ја једини. Усташе су ми поклале оца, мајку, брата и сестру.” Народ се, ускоро, после говора и потиштено разишао.
Заказани ручак је био отказан јер је Иван Стево Крајичић који није дошао на време, заказао ручак на другом месту у бањи Липик. О његовој бахатости између осталог најбоље говори и чињеница да је будио директора хотела у сред ноћи траживши му да му нађе и испржи жабље батаке за ручак, тако да је десет радника хотеле те ноћи уместо спавања морало да услишава његове жеље. Коначно, смо стигли у бању на ручак и за столом сам биотачно преко пута Стеве Крајачића.
У једном тренутку, Крајачић се повишеним гласом обрати Марку Белинићу: “Је ли ти, Марко, јесам ли ја теби наредио да ти гласаш за овог нашег Ђуру Пуцара, који је остао без посла, да он постане председник Савеза бораца Југославије? А ти гласао за Александра Ранковића.” Марко се врпољи и ћути, а Стево се обрати Джемалу Биједићу и прекори га зашто они тврде да су подигли хусинске рударе на устанак, а требало би да знају да је то урадио он, Стево Крајачић, и други другови из Хрватске. Своје отровне стреле Крајачић упери према мени:
“А ви, гегуле и репоње? Сељачине, Срби? Хоћете да подижете рафинерије у Новом Саду и Панчеву? Шта ви знате шта су рафинерије? У то се ми разумемо, а ви знате само свиње да товите. И много вас је остало, да знаш!”
У Београду сам сматрао да ми је дужност да о свему обавестим Жарка Веселинова и Шанета Петровића. Почео сам да им излажем како нас је напао Иван Стево Крајачић и како је рекао да нас је много остало. Шане ме у пола излагања прекиде: „Твој приједлог да се нешто предузме, одбацујемо“. Узалуд сам му објашњавао да Иван Стево Крајачић није увредио мене него жртве Јасеновца и читав српски народ.
Десет дана после упалим телевизор и видим свечани дочек неког страног шефа државе. Мислим да је то био фински председник Кеконен. На аеродрому у Пули постројени гардисти, црвени тепих, а на тепиху испред авиона стоји председник Јосип Броз Тито. Поред њега – Иван Стево Крајачић!“
Извор: НАЦИОНАЛИСТ
https://jadovno.com/mnogo-vas-je-os...A4LyaDTW0KUKT7ztewbe5RwVhCIfNhW0#.YdYBUUldeM9
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.436
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.436
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.812
- Poruka
- 30.400
Јасеновац нису држали Немци него усташе.
Операција Урлих је операција у којој су Немци напали партизане на подручју Баније и Козаре а не обратно.
Овом смећу није место на овој теми.
Операција Урлих је операција у којој су Немци напали партизане на подручју Баније и Козаре а не обратно.
Овом смећу није место на овој теми.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.040
Napali ali sa kime? Odgovor pocinje na slovo c.
- Poruka
- 30.400
Одговор је да ово није напад на Јасеновац.
Није га ни било током целог рата.
Искасапљени немачки извештаји то не показују.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.040
Bitno da su bradonje sa svabama i ustasama saterivali narod u Jasenovac.
- Poruka
- 30.400
Нова млатарања по моделу причала ми баба.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.040
Pricala svapska, italijanska i ustaska dokumenta, a i slikice pride.
- Poruka
- 30.400
Показивао ти деда у сликовницама.Pricala svapska, italijanska i ustaska dokumenta, a i slikice pride.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 74.040
Neces tvrditi da su ovo zapravo zarobljene svabe od strane velikih cetnickih antifasista. Koje razocarenje.
