Јасеновац - истине и лажи

  • Začetnik teme Začetnik teme Wrana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Mrkalj:
Kliknite za proširenje...
Погледао сам на прескокце 10ак минута емсије, која је срамота за српски род. Апологета ендехазије и усташког режима, нема шта тражити на српској телевизији, била то и "Хепи ТВ".
Мудри Латини јесу рекли "Audiatur et altera pars" (нека се чује и друга страна) али то важи за нормалне људе, не за дежурне кретене и погане људе који у поганлуку када морају укаљати и тај наш Јасеновац и немају мјере, попут овог Вукића.
Оно што сам успио "пофатати" колико сам у "скоковима" погледао, Шешељ (који се ипак показао добрим избором у оваквој емисији) није дао овом кретену да се размаше у својим бљувотинама, на жалост Марић је поспрдним упадицама цијелу ту причу настојао свести на један ријалити, тако нешто је апсолутно недопустиво када је тај наш Јасеновац у питању.
 
Khal Drogo:
Погледао сам на прескокце 10ак минута емсије, која је срамота за српски род. Апологета ендехазије и усташког режима, нема шта тражити на српској телевизији, била то и "Хепи ТВ".
Мудри Латини јесу рекли "Audiatur et altera pars" (нека се чује и друга страна) али то важи за нормалне људе, не за дежурне кретене и погане људе који у поганлуку када морају укаљати и тај наш Јасеновац и немају мјере, попут овог Вукића.
Оно што сам успио "пофатати" колико сам у "скоковима" погледао, Шешељ (који се ипак показао добрим избором у оваквој емисији) није дао овом кретену да се размаше у својим бљувотинама, на жалост Марић је поспрдним упадицама цијелу ту причу настојао свести на један ријалити, тако нешто је апсолутно недопустиво када је тај наш Јасеновац у питању.
Kliknite za proširenje...

Pretero je u afirmativnim pohvalama u celom prvom segmentu.
 
Vlado Singer , Jevrejin, Pavelicev veran ustasa jos iz imigracije, ubijen u Jasenovovcu 1943.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Владо_Сингер
Убиство Владе Сингера никада није разјашњено, а нити ко је за то издао налог.

Vlado_Singer.jpg
 
Владо (Владимир) Сингер рођен је 21. октобра 1908. године у Вировитици, у јеврејској породици (касније је прешао у католицизам и изјашњавао се као Хрват)

Још један истакнути Хрват који то постаје преверавањем у римокатолицизам, овај пут из јудаизма.
Отпад свих народа се стекао у тим усташама. Ал ће да настане шкргут зуба кад цареви земаљски
огологузе велику курву и растргну месо њено.
 
Морам поменути једног човјека који је помогао да се сачува сјећање на вријеме ендехазије и ужасна злодјела. Тамо 1992.године пред налетом хрватских снага из Јасеновца је кустос тадашњег музеја Симо Брдар спасио грађу од велике вриједности. Пренио ју је у Козарску Дубицу и смјестио у свој стан, а 1999. године Влада Српске донијела је одлуку да се грађа смјести у Архив.
Каснији је грађа (претходно су наравно сваки документ и фотографија копирани) одлуком владе од 27.10.2000.године предата музеју холокауста у Вашингтону. Против такве одлуке сам биои тадаи данас сам, мишљења самда ју је требало прошверцовати музеју геноцида у Београду, но знајући оно што данас знамо велико ? је колико је то била боља опција.

Како год, Музеј Холокауста у Вашингтону је испоштовао обавезу, извршена је рестаурација слика и докумената, резултат је сачуваних 3.500 слика, хиљаде докуменната око 632 микрофилма на којима се налази око 35.000 појединачних монохроматских снимака.

Иако су 95% те грађе копије гдје су се оригинали налазили у Београду, Загребу и иним архивама, важност је изузетна јер из тих архива (из Загреба свакако није, а ? је колико је и уништено) готово ништа није дигитализовано и доступно на нету.
Грађа коју је спасио Симо Брдар дигитализована је и доступна на нету, свако је на страници сајта може погледати.
Имамо ми те политичаре и новинаре, неке и који се лажно представљају Србима, проусташке провијенције који су се порадовали како је ова грађа изгубљена, на њихову жалост није, сачувана је, дигитализована и доступна на нету.
Велика захвалност Сими Брдару и упосленима у архиву Српске који су дали допринос да кроз ту грађу остане сачувано свједочанстзво о том мјесту ужаса, Јасеновцу.
1618215297389.png
1618215341455.png

1618215402401.png
 
Poslednja izmena:
У Србији се 22. април обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на овај дан 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
177281468_10225989261106933_1964782554293601190_n.jpg
 
Анте Бакотић – Бако (Сињ, 14. јун 1921 — логор Јасеновац, 22. април 1945) био је учесник Народноослободилачке борбе и један од организатора пробоја из Јасеновца 22. априла 1945. године.
Ante_Bakotić_Bako.jpg

Рођен је 1921. године у Сињу. Основну школу и два разреда гимназије похађао је у родном граду, али је из неразјашњених разлога прекинуо школовање и започео изучавање столарског заната. Због лоших услова рада, напустио је науковање. Године 1936, уписао је Војно-техничку школу хемијског смера у Крушевцу, коју је с успехом завршио у класи 1939. године. Затим се запослио у Сарајеву у једну од војних индустрија у својству хемијског техничара.[1]

Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Пошто је јануара 1942. рад његове партијске ћелије био откривен, био је присиљен да се склони у родни Сињ. Тамо се неко време скривао, након чега је ступио у партизане. Већ у пролеће 1942. био је ухапшен с једном групом партизана у долини Неретве и преко сарајевског затвора депортован у концентрациони логор Јасеновац.[1]

О детаљима његовог боравка у логору до априла 1945. готово да и нема никаквих података, што није необично будући да су усташе пред повлачење уништиле велик део документације. Заточеник Чедомил Хубер сећа се да је Бакотић спадао у заточенике с дугим логорашким стажом. Преживели заточеник Илија Ивановић сећа се да је Бакотић био његов добар познаник из хемијске радионице у логору. Упркос тешком стању у логору, Анте је организовао партијску организацију и илегално радио с члановима КПЈ и СКОЈ-а.[1]

Немци су с усташама у априлу 1945. у Загребу одржали састанак и тада се договорили да побију све преостале заточенике у Јасеновцу како не би остало живих сведока њихових злочина у логору. До 21. априла усташе су започели с уништавањем логора. Последња група од 80-ак жена-заточеница побијена је 21. априла, а преосталих 1073 заточеника знали су да их чека иста судбина. Анте Бакотић био је један од идејних организатора припрема пробоја из логора у „Циглани“, заједно с осталим члановима партијске организације. Договорени су састави десетина од којих је свака имала свој задатак током пробоја, а сам пробој требало је да уследи на Бакотићев знак.[1][2]

Ујутру 22. априла око 10 часова, на Бакотићев повик „Напред другови!“, десетине су разбиле капије и прозоре и појуриле према слободи. Убрзо су логораши почели да падају под мецима из усташких митраљеза, а међу њима је био и Анте Бакотић. Бакотићеве последње тренутке живота описали су преживели учесници пробоја, Миле Ристић и Чедомил Хубер. Ристић је изјавио: „Када смо изашли кроз капију смртно је погођен Анте. Застао сам да му помогнем. Наредио ми је да идем напред и да неко мора остати жив. Последњом снагом, видео сам, одвукао се до обале реке Саве и у њеним таласима се изгубио.“ С друге стране, Хубер пише: „Сећам се да сам видео Анту Бакотића како иде по путу, кораком а плућа му се надимају као ковачки мехови. Позвао сам га да сиђе к мени и да иде овим мртвим углом. Он је само одмахнуо руком и није пошао доле. Тако га је погодио метак и он се срушио у Саву.“[1]

Од последња 1073 заточеника логора, пробој је преживело њих 117 из Циглане и 11 из Кожаре.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Анте_Бакотић
 
Ватикански монструми не посустају

„Брадати свештеници опасних намера“:
25.04.2021​

Патер Доминик Гербиц изазвао је бурне реакције служивши мису у Загребачкој жупанији, која је емитована на ХРТ-у. Између осталог, навео је да су се „неки тамо брадати свештеници опасних намера (усудили) говорити нама ко су наши свеци, ко су наше светиње, ко су наши великани, те да су свештеници један сабор који је већи и јачи од државног“.
Говорећи на почетку проповеди о пастирима којима је „духовна добробит њиховог стада важнија од физичке добробити самога пастира“, велечасни се присетио, како је рекао, „блаженог а светог Алојзија Степинца, који је дао своју крв и положио свој живот штитећи своје стадо од комунистичке немани“.
Наставио је затим да разматра на коју реч или изјаву би се усредсредио кад би једном постао бискуп, те издвојио следећу Степинчеву изјаву: „Прави мужеви не сагибљу кољена пред лажним духом времена“, преноси Јутарњи лист.
Након исцрпне проповеди о пандемијској кризи, он је наставио о Степинцу, тзв. Домовинском рату и „брадатим свештеницима“.
„Нећемо се, браћо и сестре, извући из овога стања ако не узмемо блаженог Алојзија за свој пример. Јер не ради се само о овој кризи у којој живимо, ту је пуно сегмената кризе. Свесни сте тога: од тужилаштва, од тога да млади одлазе, од економије, од обезвређивања или одбацивања и бранитеља и Домовинскога рата... Толико је злочинаца још увек међу нама, а нису процесуирани. И онда у једном тренутку нађу се још и неки тамо брадати свештеници опасних намера говорити нама ко су наши свеци, ко су наше светиње, ко су наши великани. Па време је, хрватски народе, да се пробудиш!“, казао је Гербиц.
Kliknite za proširenje...
Говор је завршио осврнувши се на актуелну политичку ситуацију у Хрватској, рекавши да је Црква сабор јачи од државног.
На крају мисе на ХТВ-у је емитовано упозорење како ставови патера Доминика Гербица везани делом уз политички говор у проповеди нису ставови Хрватске радио-телевизије.
 
На подсјећању на Јасеновац, Зоран Милановић се поред у лијепој њиховој обавезне лицитације и оспоравања броја жртава, осврнуо и на филм "Дара из Јасеновца" за који је, а како је то и обавезно улијепој њиховој, рекао да је лош, јефтин, али врхунац је (од заустављеног дијела)
Када каже да приступ филму и како је приказано казује управо супротно од оног што су аутори хтјели рећи, а аутори су хтјели рећи да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи, његове ријечи.
И одакле Зоки зна да су аутори баш то хтјели рећи? Нигдје се у филму, ни у завршној шпици (што је обичај у оваквим филмовима) не помињу било какве бројке, никад у изјавама аутори нису помињали бројке, уосталом филм није документарац па да се бави тим сегментом, него играни, а Зоки зна шта су аутори хтјели рећи.
Мислим, у реду је, оцрни филм, попљуј, разумијемо да је то задат калуп, али не мораш бити кретен.
А и та оптерећеност, да чак и знају шта је аутор хтио филмом рећи, говори да их је филм колико год хорски вриштали да је лош, засврбио. Ако, ако.
 

2:24:42 Now playing
INTERVJU: Marko Francišković - Vladarima iz senke odgovara da ceo svet bude nestabilan! (21.5.2019)
120K views 1 year ago

Gost emisije "Intervju" bio je Marko Francišković, stručnjak za geopolitičke odnose, putopisac i autor kojeg mnogi etiketiraju kao "teoretičara zavere" - što je demantovao time što su...



1:25:59 Now playing
INTERVJU: Marko Francišković - Živimo u svetu laži, demokratija je samo velika prevara! (13.8.2019)
106K views 1 year ago

Gost emisije "Intervju" bio je Marko Francišković, stručnjak za geopolitičke odnose, putopisac i autor kojeg mnogi etiketiraju kao "teoretičara zavere" - što je demantovao time što su...
 
Mrkalj:
Kliknite za proširenje...
За Голдштајна је (од заустављеног дијела) Марко, односно Голдштајнов ментор чије виђење је Марко исправно прихватио, у праву.
То сам примијетио више пута, поменуо сам то у једном посту који ми је избрисан (или ме је Slaven777 цинкарио из неког неразумног разлога или је модератор грешком избрисао), Голдштајнов приступ је примјер онога што бих назвао "харвардском методом", не прочита комплетне списе, рукописе, књиге, већ осврте, расправе или чланке о тим дјелима других аутора, направи неки свој сажетак, мало прилагоди актуелном мејнстриму или пожељнијем (у лијепој њиховој) виђењу проблематике и то прикаже као свој чланак или расправу све како би "болдовао" број објављених чланака.
За ову тему је важно да је управо таквим приступом и користећи те "пречице" изнио неке тврдње везане за ову тему које су недостојне историчара а које су и флертовање са неоусташтвом.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
402
leki1
leki1
P
Miroslav Krleža i Prvi svetski rat
Odgovora
2
Pregleda
337
Zagor92
Zagor92
AleksaJ
Злонамерни и тендециозни наративи у писању 'ново историје'
Odgovora
5
Pregleda
333
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top