Јасеновац - истине и лажи

[Лекизан]

Holocaust Era in Croatia: History, Politics, & Nat'l Memory

 

[Khal Drogo]

Гидеон Грајф о Јасеновцу;

 

[Verkakaludjerka]

Graif: "... 40.000 Jevreja, većinom iz Srbije i Hrvatske".Stvarno je poznavaoc teme. Zadivljena sam.

 

[Khal Drogo]

Graif: "... 40.000 Jevreja, većinom iz Srbije i Hrvatske".....

Грајф је своје излагање прилагодио карактеру емисије и гледаоцима који немају појма да је уопште постојао неки логор Јасеновац, ту робовањем детаљима или прецизости (а слажем се да је наведено неспретно срочена, гледајући из угла оних који познају материју) нећете успјети афирмисати причу коју сте наумили, напротив.

Када смо се дотакли страдања Јевреја у другом свјетском рату и у времеу ендехазије, ту се Србији подмеће кукавичје јаје по питању кривице за страдање Јевреја са простора тадашње (Недићеве) Србије. Не само што Србија у том процесу није имала готово никакву улогу, јер је и транспорт и егзекуција Јевреја спровођена у организацији окупатора, него је и број убијеих Јевреја из тадашње Србије кудикамо мањи од оног са других простпра.

Ако погледамо ажуриани поименични табеларни попис жртава (овдје), на читавом простору Југославије убијено је 52.511 Јевреја, од тога из Хрватске 16.501, из БиХ 11.076 (од чега само из Сарајева 8.330), са простора Бачке, Баната и Срема (значи простор који није припадао Недићевој Србији) 10.801 и са простора (Недићеве) Србије 4.640. У питању је преглед поименичних жртава, сама пописна комисија се оградила да до имена многих жртава Јевреја и Рома није могла доћи, но може бити добар показатељ да разбије кварно подваљену мантру о страдању Јевреја из Србије јер су и бројчано страдали неупоредиво мање него ли је случај са другим просторима.
Такође, огромна већина Јевреја из (Недићеве) Србије те са простора данашње Војводине је убијена у логору Сајмиште, а са простора БиХ и Хрватске у Јасеновцу.

Што се тиче Грајфа и типова који га оспоравају, оспоравају га неоусташки агитатори (или они који итекако флертују са неоусташством попут Иве Голдштајна) из разлога разумљивих и "строги конформисти", од којих имамо неке који опасно нагињу аутошовинизму, у роду српском и који деценијама нису писнули ријеч о Јасеновцу а ако их и питају увијек је то снисходљиво шлихтање (типа неодређених порука "није у реду помињати ни 2.000 жртава ни 1,4 милиона.....", чиме заправо све релативизују на чему управо истрајава неоусташка пропаганда) мало западнији адресама.
И сада када имамо неког из бијела свијета ко афирмише ту нашу преболну причу, имамо оспоравања тих типова који се нису удостојили написати један текст о Јасеновцу. Помало јадно.

 

[paketije]

Када смо се дотакли страдања Јевреја у другом свјетском рату и у времеу ендехазије, ту се Србији подмеће кукавичје јаје по питању кривице за страдање Јевреја са простора тадашње (Недићеве) Србије. Не само што Србија у том процесу није имала готово никакву улогу, јер је и транспорт и егзекуција Јевреја спровођена у организацији окупатора, него је и број убијеих Јевреја из тадашње Србије кудикамо мањи од оног са других простпра.

.

Na teritoriji Srbije pod nemačkim vojnim zapovedništvom živelo je, prema podacima jevrejskih verskih opština iz 1940.godine, 14.320 Jevreja, od toga u Beogradu 10.388. Premadrugim podacima.od 11. jaunara 1941, u Beogradu je bilo 11.780 Jevreja. A prema novijim istraživanjima na pomenutoj teritoriji, pred okupaciju, bilo je ukupno 16.600 stalno nastanjenih Jevreja i oko 1.200 jevrejskih izbeglica. Policijski izvori govore da je početkom okupacije registrovano oko 9.500 u Beogradu, a na čitavoj teritoriji okupirane Srbije oko 15.000 Jevreja, tako da si suvise smanji broj Jevreja ( po tebi 4640)

Jevrejska (specijalna) policija koja je bila deo Nedicevog aparata je bila zaduzena za popis, i hapsenje Jevreja

 

[Khal Drogo]

Na teritoriji Srbije pod nemačkim vojnim zapovedništvom živelo je, prema podacima jevrejskih verskih opština iz 1940.godine, 14.320 Jevreja, od toga u Beogradu 10.388. Premadrugim podacima.od 11. jaunara 1941, u Beogradu je bilo 11.780 Jevreja. A prema novijim istraživanjima na pomenutoj teritoriji, pred okupaciju, bilo je ukupno 16.600 stalno nastanjenih Jevreja i oko 1.200 jevrejskih izbeglica. Policijski izvori govore da je početkom okupacije registrovano oko 9.500 u Beogradu, a na čitavoj teritoriji okupirane Srbije oko 15.000 Jevreja, tako da si suvise smanji broj Jevreja ( po tebi 4640)

Прво, ако реплицираш коментару, било би пожељно да прочиташ тај коментар (или имаш проблема са ћирилицом, у том случају набави ваљан програм за пресловљавање), прилично је смарајуће одговарати неком ко у реакцији износи тврдње које немају везе са написаним, а у посту се нисам бавио бројем Јевреја већ подацима са пописа жртава.

Друго, није обавезно али јесте пожељно ако износиш тврдње то поткријепити изворима (осим ако нису у питању опште познати подаци или који су већ на теми приложени) који то потврђују.

Треће, нисам ја смањио број Јевреја, нити сам се, како написах, уопште у посту осврнуо на број Јевреја, него сам пренио податке са табеларног прегледа ажурираног пописа жртава рата (овдје). У питању је поименични попис жртава, свако име је провјерљиво (рецимо за териториј Србије овдје)
Уз то сам се у посту оградио да то није коначан број убијених Јевреја

..... и са простора (Недићеве) Србије 4.640. У питању је преглед поименичних жртава, сама пописна комисија се оградила да до имена многих жртава Јевреја и Рома није могла доћи, но може бити добар показатељ да разбије кварно подваљену мантру о страдању Јевреја из Србије јер су и бројчано страдали неупоредиво мање него ли је случај са другим просторима.

и да се и пописна комисија оградила у извјештају (овдје стр.7)

да до имена око 40.000 убијених Јевреја и Рома није могла доћи и да су они необухваћени овим пописом.
Без обзира што попис жртава није и коначан број жртава, смисао мог поста управо јесте био да и такав може послужити да разбије подваљен наратив кроз који је маргинализује сррадање Јевреја на другим просторима и упорно афирмише прича о сррадању Јевреја Србији, и да је права истина прилично другачија.

 

[rv12aval]

Iz knjige "Sjećanja Jevreja na logor Jasenovac " u izdanju Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, svedočenje zagrebačkog Jevrejina:

"Od maja 1942 počeli su dolaziti ogromni transporti žena, djece, staraca i drugih muškaraca sa Kozare, na desetine hiljada su bili dotjerani, svaki dan po 2-3 hiljade, a dovozili su i plijen od nedužnih seljaka: svu marvu, svinje, kukuruz, brašno, žito, kola i sve što se moglo dovući. Blago se raznijelo brzo raznim ustaškim bojnama i ekonomijama. A onda su na red došla djeca od novorođenčeta do 15 godina koja su oduzeta majkama i prebačena u poseban dio logora. Scene i nastale tragedije kada su djecu oduzimali majkama sa grudi su neopisive i ostaju nezaboravne za cijeli život. Majkama su govorili da vode djecu samo na liječnički pregled da vide da li su zdrava da idu s njima u Njemačku na rad. Zatim su ih posebno zatvorili i ostavili ih 4 dana bez vode i hrane. Jedne noći su svu stariju djecu odveli i pobili maljevima i željeznim šipkama. Grobari su cijelu noć morali odvoziti mrtvu djecu van logora gdje su ih pokapali. O tome mi je pričao jedan grobar očevidac tih strašnih događaja. Poslije 10 dana pobili su i grobare. Kada su završili sa starijom djecom došao je red i na mlađu do 6 godina starosti. Ovih oko 600 su pobacali u veću prostoriju pošto su dobro zatvorili sva vrata i prozore pustili su u prostoriju plin ciklon. Tako su ih sve pogušili. Zatim su na red došli i starci. Preko 1500 staraca i starica su odvojili od mlađih i jednog dana ih dovedoše prema Jablancu, da se idućeg dana ti koljači vrate onako krvavi, zasukanih rukava i pijani. Po cijeli dan su se vucarali po logoru, smijali se pred zatočenicima, pjevali i hvalili se kako su jučer imali mnogo posla. Oko 200 djece nisu pobili, od 6-12 godina, nego su im obukli ustaška odijela, davali im nešto bolju hranu, podučavali ih u baratanju oružjem i učili ih pjevati razne ustaške pjesme. Poslije dva mjeseca je došlo nekoliko autobusa kojim su ih odvezli nekamo iz logora. Jedan dan poslije onoga kad su ugušili 600 djece plinom je došla jedna njemačka komisija i izabrala je sve ljepše i mlađe djevojke i jače muškarce, pa ih u nekoliko transporata odvezoše, navodno na rad u Njemačku."

 

[Verkakaludjerka]

Прво, ако реплицираш коментару, било би пожељно да прочиташ тај коментар (или имаш проблема са ћирилицом, у том случају набави ваљан програм за пресловљавање), прилично је смарајуће одговарати неком ко у реакцији износи тврдње које немају везе са написаним, а у посту се нисам бавио бројем Јевреја већ подацима са пописа жртава.

Друго, није обавезно али јесте пожељно ако износиш тврдње то поткријепити изворима (осим ако нису у питању опште познати подаци или који су већ на теми приложени) који то потврђују.

Треће, нисам ја смањио број Јевреја, нити сам се, како написах, уопште у посту осврнуо на број Јевреја, него сам пренио податке са табеларног прегледа ажурираног пописа жртава рата (овдје). У питању је поименични попис жртава, свако име је провјерљиво (рецимо за териториј Србије овдје)
Уз то сам се у посту оградио да то није коначан број убијених Јевреја и да се и пописна комисија оградила у извјештају (овдје стр.7)
Pogledajte prilog 826417
да до имена око 40.000 убијених Јевреја и Рома није могла доћи и да су они необухваћени овим пописом.
Без обзира што попис жртава није и коначан број жртава, смисао мог поста управо јесте био да и такав може послужити да разбије подваљен наратив кроз који је маргинализује сррадање Јевреја на другим просторима и упорно афирмише прича о сррадању Јевреја Србији, и да је права истина прилично другачија.

Kvarimo osnovnu temu, ali ovo su nova izdanja na temu holokausta u okupiranoj Srbiji:
https://www.muzejgenocida.rs/2/images/2020-izdanja/D-Nikodijevic.pdf
https://www.muzejgenocida.rs/2/images/2020-izdanja/Dragan Cvetkovic.pdf

 

[fanstebre]

После овог видеа тема може да се затвори....макар на кратко.

 

[Verkakaludjerka]

Našla sam ovo na sajtu Muzeja genocida. Knjiga njihovog direktora, ali ne u izdanju muzeja. Postoji link za PDF knjige.
Samo sam je "preletela". Ima tu svačega.
https://www.muzejgenocida.rs/2021/0...jama-i-harangi-protiv-muzeja-zrtava-genocida/

 

[Nikita Kulganov]

Poseta predstavnika Crvenog Krsta Julias Schmidlena logoru Jasenovac jul 1944 , pored njega Milutin Juricic ravnatelj Glavnog ravnateljstva za javni red i sugurnost stanja u logorima. Za posetu predstavnika Crvenog krsta, logor je bio ''nasminkan'' kako bi se stanje lazno predstavilo.

Logorska bolnica u Jasenovcu.

 

[Nikita Kulganov]

 

[Khal Drogo]

Našla sam ovo na sajtu Muzeja genocida. Knjiga njihovog direktora, ali ne u izdanju muzeja. Postoji link za PDF knjige.
Samo sam je "preletela". Ima tu svačega.
https://www.muzejgenocida.rs/2021/0...jama-i-harangi-protiv-muzeja-zrtava-genocida/

"Прелетио" сам урадак овог Вељка Мишине, лажног антикомунисте којем је тај (лажни) антикомунизам параван иза којег међу Србљем "изокола" шири неоусташку пропаганду.
Гдје се када је и та наша преболна и никад зацијељена рана Јасеновац у питању, све настоји обесмислити, прижа разводнити, самим тим и релатизовати и гдје се све доводи под сумњу (и што води "коначном закључку" неоусташких пајаца да је Јасеновац југословнски или великосрпски мит). Тако и у овом урадку аутор то разводњава, ето једни тврде 40.000 жртава, други преко милион. А да напише који то трвде 40.000 а који преко милион, да видимо да ли су то личности вриједне осврта или је циљ створити привид што већег распона (а чему и теже оно који релатвизујуу ту нашу страшну причу) како би се како написах све довело под сумњу.
У урадку је приложио бројне извјештаје и илустрације који су више форме ради, да би замаскирали да се кроз ово дјело бави искључиво ликом и дјелом академика Србољуба Живановића а и још неким одабраним "злоћама", рецимо Василијем Крестићем, гдје нападно 30+ понавља једну тврдњу (могао је брате два,три пута, ал га баш претјера) академика Живановића, а и бави се неким тривијалним стварима у науму да што више прљавштине набаца одабраном негативцу.
Такође код многих навода остаје недоречен, тамо гдје је неопходан осврт аутора дјела, нема га, рецимо на страници 146 износи запажање једног од чланова комисије која је 1964.године вршила истраживања на локацији Јасеновца;

- И пре нас је било истраживања.Прво је било у мају 1945. Комисија ЗАВНОХ изнелаје тада процену о између 500.000 и 600.000 убијених

гдје тако срочено оставља лажан утисак, поменута комисија ЗАВНОХ-а је извјештај (овдје) сачинила 15.11.1945. гдје је на страници 42 утврдила (или процијенила) наведени број жртава, не у мају1945. како пише у књизи, и када је почела са радом, битна разлика јер у мају 1945.године и нису могли утврдити број жртава прије него ли су кренули са радом, Ово је аутор књиге морао оразложити а није, но очигледно и није намјера боље сагледавање ове итекако важне теме, већ како написах кроз урадак обрачун са одабраним "злоћама", прије свих академиком Живановићем и јоп неким гратис.
Како год, очекивано од Вељка Мишине.

 

[NickFreakyrgios]

 

[Verkakaludjerka]

"Прелетио" сам урадак овог Вељка Мишине, лажног антикомунисте којем је тај (лажни) антикомунизам параван иза којег међу Србљем "изокола" шири неоусташку пропаганду.
Гдје се када је и та наша преболна и никад зацијељена рана Јасеновац у питању, све настоји обесмислити, прижа разводнити, самим тим и релатизовати и гдје се све доводи под сумњу (и што води "коначном закључку" неоусташких пајаца да је Јасеновац југословнски или великосрпски мит). Тако и у овом урадку аутор то разводњава, ето једни тврде 40.000 жртава, други преко милион. А да напише који то трвде 40.000 а који преко милион, да видимо да ли су то личности вриједне осврта или је циљ створити привид што већег распона (а чему и теже оно који релатвизујуу ту нашу страшну причу) како би се како написах све довело под сумњу.
У урадку је приложио бројне извјештаје и илустрације који су више форме ради, да би замаскирали да се кроз ово дјело бави искључиво ликом и дјелом академика Србољуба Живановића а и још неким одабраним "злоћама", рецимо Василијем Крестићем, гдје нападно 30+ понавља једну тврдњу (могао је брате два,три пута, ал га баш претјера) академика Живановића, а и бави се неким тривијалним стварима у науму да што више прљавштине набаца одабраном негативцу.
Такође код многих навода остаје недоречен, тамо гдје је неопходан осврт аутора дјела, нема га, рецимо на страници 146 износи запажање једног од чланова комисије која је 1964.године вршила истраживања на локацији Јасеновца; гдје тако срочено оставља лажан утисак, поменута комисија ЗАВНОХ-а је извјештај (овдје) сачинила 15.11.1945. гдје је на страници 42 утврдила (или процијенила) наведени број жртава, не у мају1945. како пише у књизи, и када је почела са радом, битна разлика јер у мају 1945.године и нису могли утврдити број жртава прије него ли су кренули са радом, Ово је аутор књиге морао оразложити а није, но очигледно и није намјера боље сагледавање ове итекако важне теме, већ како написах кроз урадак обрачун са одабраним "злоћама", прије свих академиком Живановићем и јоп неким гратис.
Како год, очекивано од Вељка Мишине.

Nevezano za ovo, možeš li mi reći gde je i kada Živanović postao akademik?
Ako misliš na Međunarodnu slovensku akademiju, to je udruženje građana, a ne zvanična institucija.

I da, izvini što sam ovako olako prešla na ti.

 

[Khal Drogo]

Nevezano za ovo, možeš li mi reći gde je i kada Živanović postao akademik?

Немам појма. А и да имам појма, написао бих да немам појма.
И Вељко Мишина га у приложеном дјелу назива академиком, како је сврха урадка обрачун са одабраним "злоћом", претпостаљам да он има појма када је Живановић постао академик.
Како год, Живановић је у овој причи само инструмент преко којег и преко чијих навода се настоји обесмислити ова наша преболна прича и све довести под сумњу, рукопис итекако препознатљив на мало западнијим адресама. Зато у урадку и 30+ пута (нисам бројао али јесте 30+) понавља једну тврдњу Србољуба Живановића, што је све скупа прилично гротескно.

 

[Verkakaludjerka]

Немам појма. А и да имам појма, написао бих да немам појма.
И Вељко Мишина га у приложеном дјелу назива академиком, како је сврха урадка обрачун са одабраним "злоћом", претпостаљам да он има појма када је Живановић постао академик.

Znači, ako ga Mišina naziva akademikom, onda sigurno jeste. Jak argument, koji bi i mi trebali da prihvatimo.
Izvini, ali stvarno ne mogu..

 

[Nikita Kulganov]

 

[Khal Drogo]

Znači, ako ga Mišina naziva akademikom, onda sigurno jeste. Jak argument, koji bi i mi trebali da prihvatimo.

Нити сам то написао, нити се из мог поста може извући такав "премудри" закључак.
Мој осврт у задњем посту

...претпостаљам да он има појма када је Живановић постао академик.

је очигледан сарказам. Ако се неко у свом дјелу бави (готово искључиво) ликом и дјелом одабраног неваљалца, и ако га назива академиком, ваљда тај има појма када је и како постао. Ваљда.
Не мислим да се требамо бавити "истраживањем" када је Србољуб Живановић постао и да ли јесте академик (ево погледах мало прије, јесте члан АНУРС), нити је звање Живановића важно за ову тему, и наравно ако се у приложеном дјелу аутор (готово искључиво) бави ликом и дјелом Живановића да то ваља и примијетити.

 

[Nikita Kulganov]

Izricanje presude Ustaškom satniku Dinku Šakiću 05.X 1999.

 

[Nikita Kulganov]

 

[Khal Drogo]

Након што је (напокон) урађен први дугометражни филм који се кроз причу бави Јасеновцем, "Дара из Јасеновца" имали смо (очекивану) паљбу малициозних порука и коментара поводом овог филма, што од усташтвом задојених грла у комшилуку, што од аутошовинистичке и другосрбијанске дружине у Србији. Како су пљуштале десетке и јединице на сајту имдб, поменути сајт је на пар дана обуставио могућност оцјењивања, да би убрзо вратио.
Како је било и очекивати, имамо позитивне и негативне критике овог филма. Позитивних је, барем колико сам успио летимично погледати, подоста више. Они које жуља што су се Срби дрзнули урадити филм о Јасеновцу, максимално су експлоатисали критику извјесног Вајсберга (имамо је цијелу овдје) за којег ти исти који наравно никад чули за овог типа упорно гракчу "угледни филмски критичар" и који се веома мало или никако у критици бавио сегментима филма, причом, глумом, дијалозима, костимима, већ се уз кратак осврт на историју (гдје је узгред показао мршаво познавање материје што и није неочекивано) и неспретне и инфантилне паралеле, више бавио стварима који немају неког додира са умјетничком вриједношћу филма. Као таква више вуче на политичку позадину и да је у питању наручено мишљење, но то нек сам каже критичар.
Примијетио сам један занимљив осврт овдје који ми дјелује искрено

Difficult to watch but harder to dismiss, this harrowing World War II drama provides eye-opening insight into how the Holocaust overlapped with an ongoing conflict between Croatia and Serbia. Specifically, it takes place mostly at the Jasenovac extermination camp inside Nazi-occupied Yugoslavia, where Serbs are rounded up and tortured by sadistic Croat officers. One of the prisoners is Dara (Biljana Cekic), a resourceful 10-year-old girl who wants to protect her younger brother at all costs. With epic aspirations, the film is narratively uneven yet emotionally powerful. Although the haunting imagery and brutal violence can feel relentless, it eventually provides a glimmer of hope amid the heartbreak.

Како већ каже изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "Не пада снијег да прекрије бријег, већ да свака звјерка остави свој траг", поводом овог филма имамо хорско лајање паћеника разних, не зато што их посебно занима квалитет филма, већ зато што сваки неоусташки испрдак мора оставити свој траг. Као рецимо извјесни Бурсаћ (овдје) или пак неки Пухало (овдје) и ини неоусташки пајаци. Који су истресли подоста пакости поводом овог филма, "премудро" наричу како неки оцјењују филм који по њима нису ни погледали (не тврдим да нема тога) а они дају осврт и мишљење о филму који такође нису ни погледали.
Узгред ова двојица неоусташких пајаца, Бурсаћ и Пухало, не разумију ствар око имдб, очигледно су први пут чули за тај сајт па да напишу коју. У питању је један од филмских сајтова, оцјена на истом нити је потврда нечег нити мора шта значити, али је захваљујући огромној посјећености постао један од сајтова који филмофили радије посјећују и ту "траже" филм који ће погледати.

Сама појава да код оцјена пљуште десетке и јединице није ништа ново на том сајту, и сваке године уопште имамо стотине филма гдје код оцјена пљуште десетке и јединице уз мањи број других оцјена.
И ту је важније од оцјене која није од пресудне важности оних који су оцјенили, а ту српски филм одлично котира, тренутно је 37. (овдје) по броју оцјењивача. И овдје и они неоусташки празноглавци који су потрчали да дају јединицу чине услугу филму јер расте број оцјењивача и мотивисаће многе да филм погледају, наравно остаје та језичка баријера и многе, посебно енглеског говорног подручја, мрзи да гледају филм са титлом. Ако је циљ био да се скрене пажња на овај филм кроз који је дочаран дјелић ужаса Јасеновца, циљ је остварен, филм је побудио пажњу, када је филм у питању не постоји лоша реклама, свака реклама је добро дошла.
Добар осврт на бесмисленост таквих прозивки је дао Бранислав Лечић

Какав је филм, моћи ћу дати суд када га погледам (могу примијетити да је трејлер по мени врхунски урађен), надам се да је добро урађен филм.
А керови нека лају, неважно да ли је лавеж наручен или им нешто дошло, како каже арапска изрека, пси лају, каравани пролазе.

 

[Khal Drogo]

Први дугометражни играни филм након ето пуних 75 година кроз који је приказан дјелић ужаса Јасенова, "Дара из Јасеновца" је изазвао (очекиване) реакције, они који тврде да тај филм није привукао пажњу, рецимо у Хрватској, итекако су активни у коментарима и порукама, што ће рећи да ипак јесте.
И по обичају обликовало се "жељено" тумачење везано за овај филм које је сажео у свом тексту (овдје) Драган Марковина, по вокацији историчар који у том свом политичком памфлетићу на крају "премудро поентира"

Pozadina srpskog kandidata za Oscara, filma koji parazitira nad užasom Jasenovca kako bi opravdao kasnije zločine

како ето зли Срби преко филма паразитишу над ужасом Јасеновца како би оправдали касније злочине. И једно прилично љигаво угађање актуелном мејнстриму у лијепој њиховој и усташтвом задојеној свјетини, гдје се избугила свака мјера. Слиједећи ту логику, (зли) Срби никад не би смјели снимити филм о стратиштима у ендехазији јер ће бити оптужени да паразитишу својим стратиштима како би правдали нека (често и измишљена) непочинштва. И будаласто и морбидно у исто вријеме поимање ствари.

У својим "скоковима" од криптоусташе до орјунаша Марковина не ријетко ради оно што историчар не би смио радити, "тумачи" историју, и не само историју, већ и "тумачи" рецензију извјесног Вајсберга, приписујући му ријечи које није рекао, имамо.ту цијелу критику овдје, но то је за птф филм, да се вратимо на терен историје.

У свом политичком памфлетићу Марковина је свашта написао, и један навод итекако завређује пажњу

Čak i ako stavimo po strani političku instrumentalizaciju bolne teme koja se na isti način eksploatira već desetljećima pa još ignoriramo činjenicu da se s Jasenovcem treba suočiti Hrvatska, dok Srbiju čekaju suočavanje s logorom Staro sajmište iz istog doba ...

гдје примјећује да Србију чека суочавање са логором Старо Сајмиште.
И што мора да се Србија суочи са овим логором? Логор нити је био на територији под контролом тадашњих српских власти, нити су српске власти имали управу или на било који начин биле укључене у рад логора. Логор је био на простору ендехазије, под управом нациста, крвав посао су одрађивали усташе, и гдје је ту "гријех" Србије? Истина, већина од убијених бејаху Срби, углавном са простора БиХ, ако је то "гријех" Срба, у реду.
Могу разумјети да у Хрватској морају угађати мејнстиму, не ријетко извртати чињенице, али да историчар поручи како Србији слиједи суочавање са логором Старо Сајмиште гдје како написах ни Срби ни тадашње српске власти ни на који начин нису биле укључене, нити је тај логор био на територији Србије, онда могу само примијетити, збогом памети.

 

[Пилипенда]

Први дугометражни играни филм након ето пуних 75 година кроз који је приказан дјелић ужаса Јасенова, "Дара из Јасеновца" је изазвао (очекиване) реакције, они који тврде да тај филм није привукао пажњу, рецимо у Хрватској, итекако су активни у коментарима и порукама, што ће рећи да ипак јесте.
И по обичају обликовало се "жељено" тумачење везано за овај филм које је сажео у свом тексту (овдје) Драган Марковина, по вокацији историчар који у том свом политичком памфлетићу на крају "премудро поентира" како ето зли Срби преко филма паразитишу над ужасом Јасеновца како би оправдали касније злочине. И једно прилично љигаво угађање актуелном мејнстриму у лијепој њиховој и усташтвом задојеној свјетини, гдје се избугила свака мјера. Слиједећи ту логику, (зли) Срби никад не би смјели снимити филм о стратиштима у ендехазији јер ће бити оптужени да паразитишу својим стратиштима како би правдали нека (често и измишљена) непочинштва. И будаласто и морбидно у исто вријеме поимање ствари.

У својим "скоковима" од криптоусташе до орјунаша Марковина не ријетко ради оно што историчар не би смио радити, "тумачи" историју, и не само историју, већ и "тумачи" рецензију извјесног Вајсберга, приписујући му ријечи које није рекао, имамо.ту цијелу критику овдје, но то је за птф филм, да се вратимо на терен историје.

У свом политичком памфлетићу Марковина је свашта написао, и један навод итекако завређује пажњу гдје примјећује да Србију чека суочавање са логором Старо Сајмиште.
И што мора да се Србија суочи са овим логором? Логор нити је био на територији под контролом тадашњих српских власти, нити су српске власти имали управу или на било који начин биле укључене у рад логора. Логор је био на простору ендехазије, под управом нациста, крвав посао су одрађивали усташе, и гдје је ту "гријех" Србије? Истина, већина од убијених бејаху Срби, углавном са простора БиХ, ако је то "гријех" Срба, у реду.
Могу разумјети да у Хрватској морају угађати мејнстиму, не ријетко извртати чињенице, али да историчар поручи како Србији слиједи суочавање са логором Старо Сајмиште гдје како написах ни Срби ни тадашње српске власти ни на који начин нису биле укључене, нити је тај логор био на територији Србије, онда могу само примијетити, збогом памети.

Не разумијем чему чуђење, ствар је сасвим једноставно објашњива. Нпр. пулска арена је споменик хрватске културе јер се сад налази у Хрватској, то је наратив на ком су одгојени хрватски повјесничари па је, том логиком, и Сајмиште српски логор.
Орвел је (у „1984.”) одлично описао процес неуочавања протурјечности и њихових „помирења”, што би у овом примјеру било нпр. Сајмиште је српски логор, то се зна, а истовремено Хрватска је била све до Саве, то се такође зна. Знати и једно и друго истовремено, а не добити жуљеве на можданим ћелијама, е то се временом навјежба...

 

[Nikita Kulganov]

Studio portrait of the Ditrik sisters from Zenica, Bosnia, [possibly members of the Yugoslav resistance] who were deported to Jasenovac on December 16, 1944.
Pictured from left to right are: Borka (18), Angelina (20), and Miroslava (16). They were killed in Ustice, where the Una River meets the Sava River.
Studio portrait of the Ditrik sisters from Zenica, Bosnia, [possibly members of the Yugoslav resistance] who were deported to Jasenovac on December 16, 1944. - Collections Search - United States Holocaust Memorial Museum (ushmm.org)