Било је очекивати да ће ревизионисти из лијепе њине (а паралелно са ревизионизмом иде и ревитализација усташтва) кренути да све оспоравају, укључујући и ту нашу највећу и никад зацијељену рану, Јасеновац.
Припомажу им и Срби, некад оспоравајући досадашња истраживања (па тражећи неку грешку, ако се рецимо име Кићановић Страхиње нађе на списку страдалих и у Јадовном и у Јасеновцу, одмах све ниподаштавају) доказују како теже некој назови реалности, снисходљиво се шлихтају у лијепој њиној како имају разумијевања за њихову скарадну интерпретацију тог времена, а некад је то и наручено мишљење.
Такав је и већ поменути Драган Цветковић са својом анализом (
http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2019/01/2019_1_05_cve_93-120.pdf) гдје даје процјену од 122-130.000 убијених у Јасеновцу. Угодно уху тих ревизиониста у лијепој њиној, који ће одмах рећи "аха, ето Срби тврде толико, а чим то Срби тврде, стари лажови, ваља то у старту имањити за 1/3".
И једна анализа заснована на подоста произвољних података, нема никакве студије демографских кретања у периоду 1931 (значи од пописа) до 1941 већ се Цветковић у анализи позива на њемачки извор (???) као стартни број код прорачуна демографских губитака.
Ту је већ не мали пропуст, и ако би узимали њемачку процјену као колико толико вјеродостојну (реално нема шансе), већ до маја смо имали у ендехазији демографске губитке, посљедице априлског рата,.убијене и интерниране припаднике ЈВ, а већ смо имали и миграције, као и масовне егзекуције у околини Бјеловара и другим локацијама. То би значило не мала одступања, тачније имало би за посљедицу (како је у анализи стартни број доста мањи од реалног) значајно веће демографске губитке и број жртава него је процијенио Цветковић.
Такође, код обраде података по регијама, позива се на студије Б.Кочовића (1985.) и В.Жерјавића (1989), но у питању су наручена студије гдје се може наћи подоста примједби код методолије прорачуна демографских кретања 1931-41. Постојале су и други студије, са другачијим резултатима.
Ако се већ позивало на рецимо неке њемачке податке из 1941. имамо и извјештаје о Јасеновцу које не знам по ком основу имамо право занемарити.
Први извјештај о Јасеновцу, који је важан и због датума, сачинила је земаљска комисија Хрватске (значи Хрватске) већ 15.11.1945.
Иако је била временски ограничена у раду сачинила сажет и јако квалитетан извјештај (
http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf), једна добра методологија обраде података, са квалитетним прилозима, фотографијама, свједочанствима преживјелих логораша, именима злочинаца, о условима у логору, начину егзекуција, хронолошки одлично обрађено, преглед страдања по мјесецима и процјена укупних жртава на стр.42 (550-600.000 жртава), један изузетно озбиљан и аргументован урадак.
У лијепој њиној на овакве и сличне акте идмах заврпште, ма то је великосрпски мит, да, само нису извјештај сачинили Срби, него углавном Хрвати.
Тај извјештај (и каснији) је историјски факт, свједочанство из тог времена, имамо и извјештаје њемачких генерала о Јасенивцу из ратног времена. По којем критеријуму ћемо се позивати само на неку њемачку процјену из 1941-е, а занемаривати друге њемачке изворе само зато што се неком не свиђају?
Ми можемо у неким стварима ето и имати разумијевања за другачије виђење, но када је Јасенивац у питању, ту нити један Србин не смије имати разумијевања према онима који ће зарад својих циљева умањити размјере страдања у овом комлексу логора смрти. На то једноставно немамо право.