Ista si ti pre rekla da je vreme spirala.
Па шта? Какве то сад везе има? И код спирале идеш напред, а што спирала сама по себи заокреће, то ти испочетка не знаш, то сазнаш на самом крају.
Идем још једном, трећа срећа:
Постоји посебан положај жиже свести који се зове "немо знање" и у коме су људска бића (по Толтецима) првела већи део своје историје. У том положају свако је био "са собом", био је "онај који јесте", имао је чист спојни беочуг с духом (неко би рекао с богом) и био је недељиви део целине -- света који нас окружује. То је био тај рај из кога смо истерани. Самоотуђење није постојало ни у идеји.
Али нису жиже свести свих људских бића биле баш тачно на том положају (већ негде у близини) као што ни данас нису жиже свести свих људи тачно на положају "разума" (јер да јесу, сви бисмо ми били беспрекорно разумни, а нисмо).
Они појединци чија је жижа свести била баш тачно на положају "немог знања". могли су са тог ВРХА да виде да то није једини могући положај свести за људска бића. Први најближи положај био је положај који је добио име "разум".
Е, сад, да ли су они сами одлучили, или су добили заповест одозго, не знам, тек ... они су повели цео људски род на нови положај -- положај "разума". То је вероватно имало за смисао напредовање и даље развијање човекове свести ("живот је школа"). Разум, наравно има многе предности (које знамо) али има и неке мане -- отуђује нас од себе самих и од свега другог, јер то и јесте сама суштина разума: да се издвоји да би са тог издвојеног положаја осмотрио предмет који нас интересује. Кад се издвоји од себе да би спознао себе -- то је већ први корак ка самоотуђењу.
У контексту свега тога почињу да се стварају феномени типа "личност", "персона" , "его" и сличне појаве. Те појаве не можемо да заобиђемо, него морамо да их проживимо и превазиђемо. Како? Пре свега, увежбајмо разум да постане беспрекоран и кад то успемо, са тог ВРХА видећемо (као горе) да разум није једини положај свести који је доступан људским бићима. Видећемо "да је разум само острво у мору острва".
Ко то успе, моћи ће за тили час да прескаче с једног положаја на други, по потреби наравно, јер обе те тачке гледишта су потребне да би се створио целовит појам о посматраном предмету, и о себи самом као "предмету посматрања".
Ух, ал' сам се расписала! Да ли ће ико ово да прочита?
