lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
"ISPOVEST BOSANCA KOME JE KOCKANJE UNIŠTILO ŽIVOT “Uspeo sam da i prijatelja u Norveškoj posvađam sa suprugom”
23.01.2017.
Kao posledica višegodišnje duboke ekonomske i društvene dezorganizacije, Bosna i Hercegovina je postala plodno tlo za razvoj svih vrsta zavisnosti, a najmlađa među njima je zavisnost o igrama na sreću koja se brzo širi i uzima sve veći broj žrtava.
Procenjuje se da je u BiH više desetina hiljada zavisnika o igrama na sreću, ako se samo uzme u obzir da je to država s najviše registrovanih kladionica u Evropi. Međutim, veoma mali broj ih potraži pomoć koju stručnjaci, i oni koji su pronašli spas u njoj, smatraju neophodnom, piše Anadolija.
Problem zavisnosti o igrama na sreću društvo BiH još uvek ne prepoznaje i ne traži rešenje za njega, iako se mnogi slažu da je ona poput zavisnosti od alkohola ili narkomanije i da razara ne samo zavisnika nego i njegove bližnje i prijateljstva. Dugovi, svađe, razvodi, gubitak porodice i posla, ali i samoubistva mogu biti krajnji ishod zavisnosti o kocki, koja obično počne bezazleno, odlaskom u kladionicu, igranjem tek ponekog "listića" i s malim ulozima.
Početnička sreća poslužila je i sagovornika Anadolije, koji je pre pet godina počeo odlaziti u kladionicu s mišlju kako na taj način može lako doći do novca koji mu, kako sam tvrdi, u to vreme nije bio neophodan. Živio je pristojan, normalan život, imao posao, brak, decu, dom...
U kladionici bi odigrao listić na minimalne uloge od nekoliko maraka, a znalo se desiti da na taj iznos dobije i 3.000. Nakon toga, usledio je odlazak u kockarnicu i igranje na ruletu gde početnička sreća takođe nije izostala.
Kad dobitak nije više bitan
- Počinjete ulagati sve više, počinjete gubiti novac. Ne znam da postoji neko ko je kockao, a ko je “u plusu”. U jednom trenutku, vaš život se svede isključivo na to na koji način da dođete do novca da biste kockali. Nažalost, ja nisam uspeo da budem trezven u tim situacijama, iako stručnjaci kažu da postoje ljudi koji su takozvani kontrolisani kockari, koji danas ako imaju 100 maraka, odluče se da u kladionici ostave pet ili 50 maraka, ili čak svih 100.
I kada to potroše, jednostavno izađu. Ne, ja sam jednostavno upao u tu vrstu zavisnosti, da je meni bilo bitno da kockam. Čak u jednom trenutku mi više nije bilo bitno da li dobijam, bilo mi je bitno samo da sam tu i da kockam - kazao je sagovornik, čiji je identitet poznat redakciji Anadolije, a kojeg u tekstu oslovljavaju sa Senad.
Nakon sve učestalijeg odlaska u kockarnice došlo je do finansijskih problema, posezanja za novcem namenjenim za druge stvari i sve većeg zaduživanja. Bile su to tri godine, ističe Senad, "nenormalnog i dvostrukog života" - onog u kući, pred porodicom, prijateljima i drugog u kockarnici.
- Nikad nisam otišao s one strane zakona, ali sam zato počeo posuđivati novac od prijatelja i poznanika i to je, ustvari, koliko kockar zavisnik uspeva zatrovati sve oko sebe. To je kao bilo koja druga zavisnost, ne utiče samo na osobu koja je postala zavisnik. Uspeo sam prijatelja u Norveškoj od kojeg sam posudio novac posvađati sa suprugom. Znači, ne samo što sam uspeo ovdje napraviti sebi problem, sa svojom porodicom, nego sam na totalno drugom delu sveta posvađao jedan bračni par - ispričao je Senad, koji živi i radi u Sarajevu.
Polovinom 2015. jednim telefonskim pozivom biva razotkriven. Bio je to trenutak, kako je kazao, kad nije imao od koga posuditi novac i kada se maksimalno zadužio kod banaka. Tada je supruzi i porodici ispričao gotovo sve, samo ne ukupan dug što je, kako je kazao, još jedna od karakteristika zavisnika o kocki. Pozvao je one koji se budu pronašli u njegovoj priči da svoje probleme podele sa sebi bliskim ljudima, jer je to jedini način da se iz njih izvuku.
- U momentu kad sam otkriven seo sam sa svojom suprugom, napravili smo u ekselu tablicu svih ljudi od kojih sam posudio novac, tu je bilo 37 osoba - od 100 maraka do 2.000 evra. Kod prijatelja, poznanika, banaka sam se zadužio više od 100.000 maraka, a više sam prokockao ako uzmete u obzir i gubitke i dobitke. Znalo se desiti da za jedno veče dobijete 10.000-15.000 evra koje ponovo ostavite na kocku. Verujem da sam prokockao oko 300.000 KM - kazao je Senad.
Klub lečenih zavisnika o kocki
Kada je probleme rešio podeliti sa suprugom i užim članovima porodice, krenuli su zajednički tražiti profesionalnu pomoć. Nekoliko meseci je "lutao", nakon čega je saznao da u Mostaru, već nekoliko godina deluje Klub lečenih ovisnika o kocki (KLOK).
Tvrdi da su grupne terapije jedini način da se neko uspe izvući iz kockanja i klađenja, jer je to problem i zavisnost koju niko sam ne može rešiti.
- Klub je fantastična stvar, i to iz nekoliko razloga. Prvo, vidite da niste sami s tim problemom. Druga stvar, vidite da ima ljudi koji žele da vam pomognu. Treće, razgovarate s ljudima koji su u istom ili sličnom problemu, delite vaše probleme. Jedni druge bodrite, jedni druge ružite. Otvorite se apsolutno, jer ono što je rečeno na klubu to ne izlazi van njega. Bez toga i bez podrške supruge ne bih se izvukao i ko zna kako bi to sve završilo - istakao je.
Zahvaljući svojoj supruzi i poštujući pravila ponašanja, on već duže od godinu dana apstinira. Osmeh se, kako kaže, vratio njemu i njegovim članovima porodice.
- Postoje određena pravila kluba, kojih se morate držati. Pošto kocka postane vaš način života, jedno od osnovnih pravila je da morate potpuno promeniti sve, čak i društvo. Morate promeniti način odnosa prema ljudima, novcu, prema svemu onome što su kriteriji za normalan život, jer vi ste ih totalno pogubili. Ja sam u jednom trenutku bio totalno izgubljen i nije mi ništa više bilo važno u životu. Znam da će mnogi to okarakterisati kao egocentričnost, zanemarivanje ostalih ali, verujte, niko od ljudi koji su ovisni o kocki to ne radi svesno. Jednom kad upadnete u tu zavisnost, vi ne da želite zanemariti svoje obaveze, jednostavno, to zanemarivanje se nametne samo - objašnjava sagovornik Anadolije.
Ne tražiti uzroke, izgovore
Tvrdi da je kockanje, kao i svaka druga zavisnost, bežanje od stvarnosti i da poput zavisnosti o alkoholu ili drogama, uništava sve koji imaju dodira s osobom koja se bori s tom zavisnošću. Grupne terapije pomažu tako što svakog od njih vrate u stvarnost jer su kockari, kako je kazao, u oblacima, a život im se isključivo svede na to da dođu do novca kako bi kockali. Uzroke i izgovore ne traži, ali veruje da je niz događaja koji su mu se dogodili u tom periodu života uticali na to da počne kockati.
- Želim naglasiti da se ne trudim tražiti uzroke i izgovore. Uradio sam to što sam uradio i sad se trudim da se iskupim i da na najbolji mogući način vratim poverenje, pre svega supruge, pa i svih ostalih ljudi koji znaju za moj problem. Sada, već nakon više od godinu dana mogu reći da sam puno od tih stvari napravio. Sa ove tačke gledišta ne mogu da shvatim da se meni to desilo i da sam ja to u radio. Iskreno, toliko mi je žao, toliko mi je krivo. Toliko želim da se iskupim, toliko želim da pomognem - ističe Senad.
Da bi se izvukao, morao je pronaći svetlu tačku i prvenstveno sebi priznati da ima problem koji mora rešiti. Prema njegovim rečima, čak 95 odsto zavisnika kada su prvi put došli na grupnu terapiju, reklo je da ne zna zašto se nalaze tamo i da im to ne treba. Ističe kako se prema iskustvu članova iz kluba u koji on odlazi, nakon mesec i po apstinencije pojavljuju prve krize. Tada najčešće dođe do recidiva.
- Verovatno zato što u tih mesec dana stvari u mozgu još uvek nisu dovoljno jasne, još uvek se niste vratili na normalan kolosek, još uvek vas vuče ta želja, navika, potreba, adrenalin sve ono što je vezano za kockanje da se vratite. Bilo je nažalost recidiva, postoje tehnike kako nastaviti dalje. Recidiv se desio, nemamo se šta vraćati na to zašto i kako. Mora se podvući crta, nema drugog načina - tvrdi bivši zavisnik o kockanju.
Ističe kako je jako puno vremena potrebno da se stvari u životu normalizuju, ali da je svaki naredni dan bolji od prethodnog. Kako je kazao, ne treba planirati na duge staze. Živi se dan za danom, a svima poručuje da pokušaju shvatiti da je zavisnost o kocki ovisnost, da pokušaju pomoći ljudima koji se ne mogu odupreti toj vrsti zavisnosti i upute ih na osobe koje se već bave tim problemom.
- Bez pomoći stručnjaka i bez podrške nekoga iz porodice nažalost dešava da ljudi koji misle da su izgubili sve u životu se odluče na grozan čin samoubistva. Zamolio bih sve ljude da pokušaju shvatiti da nije u pitanju nerazumno ponašanje. Nikakav inat, nikakva želja da se sebi ili nekom drugom naudi, nego da je to zaista jedna grozna zavisnost kojoj se čovek koji u nju upadne ne može se sam protiv toga boriti i izboriti - kazao je Senad.
On je poručio svima koji će se pronaći u njegovoj priči da sada normalno spava, odlazi na posao, druži se s decom i normalno ophodi prema drugima.
- Ne trudim se više da se normalno ophodim kao što sam radio dok sam kockao. Ne samo zbog boli koju sam nanio puno ljudi, ne samo zbog svih onih problema koje sam prouzrokovao, zbog svoje dece i supruge i zbog svih neprospavanih noći, zbog tableta za smirenje popijenih, zbog totalne jedne rasturenosti u koju sam sebe doveo, ja se stvarno nikad više tome ne bih vratio, jer je to nešto što ja vama rečima jako teško mogu opisati - kazao je Senad.
Lečenje u Sarajevu
Da u BiH kockanje i klađenje postaje ozbiljan i sve zastupljeniji problem smatra i Miloš Pokrajac neuropsihijatar i i šef Odeljenja za lečenje alkoholizma u Zavodu za bolesti ovisnosti Kantona Sarajevo, u okviru kojeg su zadnjih godina bili na lečenju i nekolicina zavisnika o igrama na sreću. Ističe da je kroz tu ustanovu dosad prošlo 12 do 15 pacijenata sa kojima se rade individualni i grupni oblici rada.
- Pacijenti se, nažalost, nama najčešće jave za pomoć kada nastupe već ozbiljni problemi, kada više nisu u stanju vratiti svoje dugove, kada dolazi do raspada porodice. Kada počinju da se javljaju problemi na poslu ili u školi (ako se radi o mladim ljudima), kad već na neki način ta zavisnost daje svoje ozbiljne sekvele na nekom društvenom planu, ili pak i na planu ponašanja - kazao je Pokrajac.
Trenutno je na programu pet pacijenata, za koje kaže da su okosnica te grupe zavisnika i koji već jedan duži vremenski period apstiniraju. S njima dolaze i njihovi članovi porodica, a to su najčešće supruge s kojima se zajednički radi kako bi se prepoznala snaga, sprečila određena želja i žudnja za ponovnim igranjem na sreću, te se pravi program za one koji su ekonomski zaduženi.
Objašnjava da postoje socijalno prihvaćene igre na sreću, kao rekreativna aktivnost i vid zabave koji ne oduzima puno vremena, a zavisnost počinje kada igranje na sreću postane preokupacija, koja počne remetiti sva funkcionisanja pojedinca, u školi, na poslu, u porodici. Poslednji na toj skali su patološki zavisnici koji igrom doživljavaju ushićenje i tragaju za tim osećajem."
https://www.blic.rs/vesti/republika...ilo-zivot-uspeo-sam-da-i-prijatelja-u/w097t6b
23.01.2017.
Kao posledica višegodišnje duboke ekonomske i društvene dezorganizacije, Bosna i Hercegovina je postala plodno tlo za razvoj svih vrsta zavisnosti, a najmlađa među njima je zavisnost o igrama na sreću koja se brzo širi i uzima sve veći broj žrtava.
Procenjuje se da je u BiH više desetina hiljada zavisnika o igrama na sreću, ako se samo uzme u obzir da je to država s najviše registrovanih kladionica u Evropi. Međutim, veoma mali broj ih potraži pomoć koju stručnjaci, i oni koji su pronašli spas u njoj, smatraju neophodnom, piše Anadolija.
Problem zavisnosti o igrama na sreću društvo BiH još uvek ne prepoznaje i ne traži rešenje za njega, iako se mnogi slažu da je ona poput zavisnosti od alkohola ili narkomanije i da razara ne samo zavisnika nego i njegove bližnje i prijateljstva. Dugovi, svađe, razvodi, gubitak porodice i posla, ali i samoubistva mogu biti krajnji ishod zavisnosti o kocki, koja obično počne bezazleno, odlaskom u kladionicu, igranjem tek ponekog "listića" i s malim ulozima.
Početnička sreća poslužila je i sagovornika Anadolije, koji je pre pet godina počeo odlaziti u kladionicu s mišlju kako na taj način može lako doći do novca koji mu, kako sam tvrdi, u to vreme nije bio neophodan. Živio je pristojan, normalan život, imao posao, brak, decu, dom...
U kladionici bi odigrao listić na minimalne uloge od nekoliko maraka, a znalo se desiti da na taj iznos dobije i 3.000. Nakon toga, usledio je odlazak u kockarnicu i igranje na ruletu gde početnička sreća takođe nije izostala.
Kad dobitak nije više bitan
- Počinjete ulagati sve više, počinjete gubiti novac. Ne znam da postoji neko ko je kockao, a ko je “u plusu”. U jednom trenutku, vaš život se svede isključivo na to na koji način da dođete do novca da biste kockali. Nažalost, ja nisam uspeo da budem trezven u tim situacijama, iako stručnjaci kažu da postoje ljudi koji su takozvani kontrolisani kockari, koji danas ako imaju 100 maraka, odluče se da u kladionici ostave pet ili 50 maraka, ili čak svih 100.
I kada to potroše, jednostavno izađu. Ne, ja sam jednostavno upao u tu vrstu zavisnosti, da je meni bilo bitno da kockam. Čak u jednom trenutku mi više nije bilo bitno da li dobijam, bilo mi je bitno samo da sam tu i da kockam - kazao je sagovornik, čiji je identitet poznat redakciji Anadolije, a kojeg u tekstu oslovljavaju sa Senad.
Nakon sve učestalijeg odlaska u kockarnice došlo je do finansijskih problema, posezanja za novcem namenjenim za druge stvari i sve većeg zaduživanja. Bile su to tri godine, ističe Senad, "nenormalnog i dvostrukog života" - onog u kući, pred porodicom, prijateljima i drugog u kockarnici.
- Nikad nisam otišao s one strane zakona, ali sam zato počeo posuđivati novac od prijatelja i poznanika i to je, ustvari, koliko kockar zavisnik uspeva zatrovati sve oko sebe. To je kao bilo koja druga zavisnost, ne utiče samo na osobu koja je postala zavisnik. Uspeo sam prijatelja u Norveškoj od kojeg sam posudio novac posvađati sa suprugom. Znači, ne samo što sam uspeo ovdje napraviti sebi problem, sa svojom porodicom, nego sam na totalno drugom delu sveta posvađao jedan bračni par - ispričao je Senad, koji živi i radi u Sarajevu.
Polovinom 2015. jednim telefonskim pozivom biva razotkriven. Bio je to trenutak, kako je kazao, kad nije imao od koga posuditi novac i kada se maksimalno zadužio kod banaka. Tada je supruzi i porodici ispričao gotovo sve, samo ne ukupan dug što je, kako je kazao, još jedna od karakteristika zavisnika o kocki. Pozvao je one koji se budu pronašli u njegovoj priči da svoje probleme podele sa sebi bliskim ljudima, jer je to jedini način da se iz njih izvuku.
- U momentu kad sam otkriven seo sam sa svojom suprugom, napravili smo u ekselu tablicu svih ljudi od kojih sam posudio novac, tu je bilo 37 osoba - od 100 maraka do 2.000 evra. Kod prijatelja, poznanika, banaka sam se zadužio više od 100.000 maraka, a više sam prokockao ako uzmete u obzir i gubitke i dobitke. Znalo se desiti da za jedno veče dobijete 10.000-15.000 evra koje ponovo ostavite na kocku. Verujem da sam prokockao oko 300.000 KM - kazao je Senad.
Klub lečenih zavisnika o kocki
Kada je probleme rešio podeliti sa suprugom i užim članovima porodice, krenuli su zajednički tražiti profesionalnu pomoć. Nekoliko meseci je "lutao", nakon čega je saznao da u Mostaru, već nekoliko godina deluje Klub lečenih ovisnika o kocki (KLOK).
Tvrdi da su grupne terapije jedini način da se neko uspe izvući iz kockanja i klađenja, jer je to problem i zavisnost koju niko sam ne može rešiti.
- Klub je fantastična stvar, i to iz nekoliko razloga. Prvo, vidite da niste sami s tim problemom. Druga stvar, vidite da ima ljudi koji žele da vam pomognu. Treće, razgovarate s ljudima koji su u istom ili sličnom problemu, delite vaše probleme. Jedni druge bodrite, jedni druge ružite. Otvorite se apsolutno, jer ono što je rečeno na klubu to ne izlazi van njega. Bez toga i bez podrške supruge ne bih se izvukao i ko zna kako bi to sve završilo - istakao je.
Zahvaljući svojoj supruzi i poštujući pravila ponašanja, on već duže od godinu dana apstinira. Osmeh se, kako kaže, vratio njemu i njegovim članovima porodice.
- Postoje određena pravila kluba, kojih se morate držati. Pošto kocka postane vaš način života, jedno od osnovnih pravila je da morate potpuno promeniti sve, čak i društvo. Morate promeniti način odnosa prema ljudima, novcu, prema svemu onome što su kriteriji za normalan život, jer vi ste ih totalno pogubili. Ja sam u jednom trenutku bio totalno izgubljen i nije mi ništa više bilo važno u životu. Znam da će mnogi to okarakterisati kao egocentričnost, zanemarivanje ostalih ali, verujte, niko od ljudi koji su ovisni o kocki to ne radi svesno. Jednom kad upadnete u tu zavisnost, vi ne da želite zanemariti svoje obaveze, jednostavno, to zanemarivanje se nametne samo - objašnjava sagovornik Anadolije.
Ne tražiti uzroke, izgovore
Tvrdi da je kockanje, kao i svaka druga zavisnost, bežanje od stvarnosti i da poput zavisnosti o alkoholu ili drogama, uništava sve koji imaju dodira s osobom koja se bori s tom zavisnošću. Grupne terapije pomažu tako što svakog od njih vrate u stvarnost jer su kockari, kako je kazao, u oblacima, a život im se isključivo svede na to da dođu do novca kako bi kockali. Uzroke i izgovore ne traži, ali veruje da je niz događaja koji su mu se dogodili u tom periodu života uticali na to da počne kockati.
- Želim naglasiti da se ne trudim tražiti uzroke i izgovore. Uradio sam to što sam uradio i sad se trudim da se iskupim i da na najbolji mogući način vratim poverenje, pre svega supruge, pa i svih ostalih ljudi koji znaju za moj problem. Sada, već nakon više od godinu dana mogu reći da sam puno od tih stvari napravio. Sa ove tačke gledišta ne mogu da shvatim da se meni to desilo i da sam ja to u radio. Iskreno, toliko mi je žao, toliko mi je krivo. Toliko želim da se iskupim, toliko želim da pomognem - ističe Senad.
Da bi se izvukao, morao je pronaći svetlu tačku i prvenstveno sebi priznati da ima problem koji mora rešiti. Prema njegovim rečima, čak 95 odsto zavisnika kada su prvi put došli na grupnu terapiju, reklo je da ne zna zašto se nalaze tamo i da im to ne treba. Ističe kako se prema iskustvu članova iz kluba u koji on odlazi, nakon mesec i po apstinencije pojavljuju prve krize. Tada najčešće dođe do recidiva.
- Verovatno zato što u tih mesec dana stvari u mozgu još uvek nisu dovoljno jasne, još uvek se niste vratili na normalan kolosek, još uvek vas vuče ta želja, navika, potreba, adrenalin sve ono što je vezano za kockanje da se vratite. Bilo je nažalost recidiva, postoje tehnike kako nastaviti dalje. Recidiv se desio, nemamo se šta vraćati na to zašto i kako. Mora se podvući crta, nema drugog načina - tvrdi bivši zavisnik o kockanju.
Ističe kako je jako puno vremena potrebno da se stvari u životu normalizuju, ali da je svaki naredni dan bolji od prethodnog. Kako je kazao, ne treba planirati na duge staze. Živi se dan za danom, a svima poručuje da pokušaju shvatiti da je zavisnost o kocki ovisnost, da pokušaju pomoći ljudima koji se ne mogu odupreti toj vrsti zavisnosti i upute ih na osobe koje se već bave tim problemom.
- Bez pomoći stručnjaka i bez podrške nekoga iz porodice nažalost dešava da ljudi koji misle da su izgubili sve u životu se odluče na grozan čin samoubistva. Zamolio bih sve ljude da pokušaju shvatiti da nije u pitanju nerazumno ponašanje. Nikakav inat, nikakva želja da se sebi ili nekom drugom naudi, nego da je to zaista jedna grozna zavisnost kojoj se čovek koji u nju upadne ne može se sam protiv toga boriti i izboriti - kazao je Senad.
On je poručio svima koji će se pronaći u njegovoj priči da sada normalno spava, odlazi na posao, druži se s decom i normalno ophodi prema drugima.
- Ne trudim se više da se normalno ophodim kao što sam radio dok sam kockao. Ne samo zbog boli koju sam nanio puno ljudi, ne samo zbog svih onih problema koje sam prouzrokovao, zbog svoje dece i supruge i zbog svih neprospavanih noći, zbog tableta za smirenje popijenih, zbog totalne jedne rasturenosti u koju sam sebe doveo, ja se stvarno nikad više tome ne bih vratio, jer je to nešto što ja vama rečima jako teško mogu opisati - kazao je Senad.
Lečenje u Sarajevu
Da u BiH kockanje i klađenje postaje ozbiljan i sve zastupljeniji problem smatra i Miloš Pokrajac neuropsihijatar i i šef Odeljenja za lečenje alkoholizma u Zavodu za bolesti ovisnosti Kantona Sarajevo, u okviru kojeg su zadnjih godina bili na lečenju i nekolicina zavisnika o igrama na sreću. Ističe da je kroz tu ustanovu dosad prošlo 12 do 15 pacijenata sa kojima se rade individualni i grupni oblici rada.
- Pacijenti se, nažalost, nama najčešće jave za pomoć kada nastupe već ozbiljni problemi, kada više nisu u stanju vratiti svoje dugove, kada dolazi do raspada porodice. Kada počinju da se javljaju problemi na poslu ili u školi (ako se radi o mladim ljudima), kad već na neki način ta zavisnost daje svoje ozbiljne sekvele na nekom društvenom planu, ili pak i na planu ponašanja - kazao je Pokrajac.
Trenutno je na programu pet pacijenata, za koje kaže da su okosnica te grupe zavisnika i koji već jedan duži vremenski period apstiniraju. S njima dolaze i njihovi članovi porodica, a to su najčešće supruge s kojima se zajednički radi kako bi se prepoznala snaga, sprečila određena želja i žudnja za ponovnim igranjem na sreću, te se pravi program za one koji su ekonomski zaduženi.
Objašnjava da postoje socijalno prihvaćene igre na sreću, kao rekreativna aktivnost i vid zabave koji ne oduzima puno vremena, a zavisnost počinje kada igranje na sreću postane preokupacija, koja počne remetiti sva funkcionisanja pojedinca, u školi, na poslu, u porodici. Poslednji na toj skali su patološki zavisnici koji igrom doživljavaju ushićenje i tragaju za tim osećajem."
https://www.blic.rs/vesti/republika...ilo-zivot-uspeo-sam-da-i-prijatelja-u/w097t6b
