qvey
Aktivan član
- Poruka
- 1.004
Andric je izabrao svoju narodnost..Srpsku ko smo mi da mu damo drugu-kako njemu tako i drugima..
-
- Popularno:
- Da li se moglo izbeci stradanje...
- Proizvod sadrži palmino ulje!
- Dodik razvlašćen, povučeni svi njegovi...
- Који глумци вам изазивају осећај ужаса...
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Tajni ugovori
- Koliko dvojnika ima Vučić? Za jednog...
- Neiživljena devojka
- Da li sam ja vidovit?
- Forumasice u soap operi
IVO АНДРИЋ — nacionalnost & припадност
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.620
Посрбио се у Беогаду, после немачког минирања гомиле лешева код панчевачког моста, како би Дунав и даље био плован. Лешева који су допловили Савом. А имали су Београшани прилике да виде са наше стране и шта се догађа на Старом Сајмишту. Јер , акд су немци заршили са Јеврејима, тај логор преузимају усташе, и настављају са Србима, само без душегубке. Све се то знало у Београду.
- Poruka
- 7.912
Само онај део који су Ђађани, то треба одвајати од осталих Београђана и Новосађана. Ми из Централе те новокомоване из Београда и Новог Сада зовемо Ђађани. Тако правимо разлику од оних из та два града што су домаћини.Po tom ključu nama i Crnogorcima pripadaju Novi Sad i Beograd.
Ma i ne treba Beograda, dosta je do Zemuna
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.544
Тај лик је будалетина. Није ми схватљиво да постоји мислећи човјек који придаје пажњу том лику, свакако његова баљезгања не завређују пажњу на птф историја.
Beli Gibson
Elita
- Poruka
- 23.429
Komunistička papirologija pokazuje da je Andrić ipak bio Srbin po sopstvenom izjašnjavanju. To je zatvoren slučaj.
Što se tiče druga Andrića, Tiha Stanić na stranu, on je bio nečastan čovek, kukavica i gmizavac koji je puzeći preko partije dobio Nobelovu nagradu.
Što se tiče druga Andrića, Tiha Stanić na stranu, on je bio nečastan čovek, kukavica i gmizavac koji je puzeći preko partije dobio Nobelovu nagradu.
Zvonimir Božić
Zainteresovan član
- Poruka
- 446
Ne znam kakvi dokazi vama ovdje trebaju, nakon što je čovjek sam rekao da je Srbin.
Ako se postavlja pitanje njegovog porijekla, Andrić se rodio u vremenu kad još kad čak ni hercegovački katolici, a kamo li bosanski, nisu znali da postoji hrvatska nacija, a tek da su oni dio iste bio bi im apsurd.
Andriće otac je bio bosanski katolik, za majku ne znamo, moguće je da je uzela vjeru supruga kad se udala, a možda je i ona rođena kao katolik. Ono što bez sumnje znamo, da su i Andrić i Pejić srpska prezimena.
Treba naglasiti da su bosanski katolici, za razliku od hercegovačkih koji su od dvadesetih godina 20. stoljeća bili nositelji hrvatskog identiteta, bili vrlo slabašni Hrvati, pohrvaćeni u posljednjim godinama Habsburške Monarhije. To pohrvaćivanje se slabo primalo i do rata u BiH 1992. oni su govorili da su po nacionalnosti "katolici". Nije im to "Hrvati" prelazilo preko usta.
Prema tome, Andrić je sigurno po izboru Srbin, a i po inicijalnom porijeklu, jer su i Andrić i Pejić srpska prezimena. Rođen je u vrijeme dok se bosanski katolici nisu smatrali Hrvatima.
To što Andriću nije smetalo da ga predstavljaju kao Hrvata ili da sebe vidi i kao Hrvata je najnormalnija stvar za ta vremena. Bilo je i pravoslavnih Srba koji su sebe ujedno smatrali i Hrvatima. Kao što je bilo i Hrvata koji su se ujedno smatrali i Srbima.
Ja, osobno, kao Srbin iz Hrvatske, sebe, nakon svih ovih sukoba i potpune diferencijacije hrvatskog i srpskog identiteta, i dalje vidim i kao pripadnika hrvatske nacije, jer sam mentalitetom sigurno i Hrvat, jer sam se rodio u Hrvatskoj i želim doprinositi hrvatskoj naciji, društvu i državi. Da sam pisac, i da me uvrste u hrvatsku književnost, to bi mi bila čast, a problem bih imao jedino ako bi netko rekao da zato što sam u antologiji hrvatske književnosti, nisam Srbin. Također, jezik kojim govorim često nazivam hrvatski, jer uglavnom koristim hrvatski standard.
KAD JE MORAO BIRATI IZMEĐU HRVATSTVA I SRPSTVA, ANDRIĆ JE JASNO REKAO DA JE SRBIN, a kad nije morao birati, nije mu smetalo da bude i Hrvat i Jugoslaven, iako je na prvom mjestu uvijek bio Srbin.
Ako se postavlja pitanje njegovog porijekla, Andrić se rodio u vremenu kad još kad čak ni hercegovački katolici, a kamo li bosanski, nisu znali da postoji hrvatska nacija, a tek da su oni dio iste bio bi im apsurd.
Andriće otac je bio bosanski katolik, za majku ne znamo, moguće je da je uzela vjeru supruga kad se udala, a možda je i ona rođena kao katolik. Ono što bez sumnje znamo, da su i Andrić i Pejić srpska prezimena.
Treba naglasiti da su bosanski katolici, za razliku od hercegovačkih koji su od dvadesetih godina 20. stoljeća bili nositelji hrvatskog identiteta, bili vrlo slabašni Hrvati, pohrvaćeni u posljednjim godinama Habsburške Monarhije. To pohrvaćivanje se slabo primalo i do rata u BiH 1992. oni su govorili da su po nacionalnosti "katolici". Nije im to "Hrvati" prelazilo preko usta.
Prema tome, Andrić je sigurno po izboru Srbin, a i po inicijalnom porijeklu, jer su i Andrić i Pejić srpska prezimena. Rođen je u vrijeme dok se bosanski katolici nisu smatrali Hrvatima.
To što Andriću nije smetalo da ga predstavljaju kao Hrvata ili da sebe vidi i kao Hrvata je najnormalnija stvar za ta vremena. Bilo je i pravoslavnih Srba koji su sebe ujedno smatrali i Hrvatima. Kao što je bilo i Hrvata koji su se ujedno smatrali i Srbima.
Ja, osobno, kao Srbin iz Hrvatske, sebe, nakon svih ovih sukoba i potpune diferencijacije hrvatskog i srpskog identiteta, i dalje vidim i kao pripadnika hrvatske nacije, jer sam mentalitetom sigurno i Hrvat, jer sam se rodio u Hrvatskoj i želim doprinositi hrvatskoj naciji, društvu i državi. Da sam pisac, i da me uvrste u hrvatsku književnost, to bi mi bila čast, a problem bih imao jedino ako bi netko rekao da zato što sam u antologiji hrvatske književnosti, nisam Srbin. Također, jezik kojim govorim često nazivam hrvatski, jer uglavnom koristim hrvatski standard.
KAD JE MORAO BIRATI IZMEĐU HRVATSTVA I SRPSTVA, ANDRIĆ JE JASNO REKAO DA JE SRBIN, a kad nije morao birati, nije mu smetalo da bude i Hrvat i Jugoslaven, iako je na prvom mjestu uvijek bio Srbin.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.136
Bukvalno mislim da Abramović dolazi kao rekorder po količini gluposti koje sve redom izmišlja ili poznate laži koje dalje prenosi.
Nedavno je već na forumu skrenuta pažnja da je Abramović koristio falsifikat govora jednog jevrejskog propovednika, kako bi ispalo da svrha aktivnosti Vladimira Putina da pobije dovoljno Ukrajinaca do te mere da je demografski isprazni, kako bi se obnovila hazarska državnost kolektivnim preseljenjem Izraelaca sa Bliskog istoka na prostor Ukrajijne:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Bitno je poreklo, to i sam znaš - ono te u velikoj meri određuje i usmerava u životu.
U slučaju Andrića, slično je kao u slučaju Puhovskog.
Zarko Puhovski, who told Croatian newspapers that the Feral Tribune editorial was “hate speech.” Puhovski, a Zagreb University sociologist whose mother is Jewish but who has never been an active Jew, said the editorial implied a collective Jewish responsibility for Israeli military actions.
https://www.jta.org/2002/05/21/lifestyle/croatian-paper-demands-jews-blast-israel
Znači, ako želiš nekog da shvatiš i upoznaš, na kraju krajeva, ako želiš da budeš naučan namesto političan u pristupu, nemoj favorizovati samo oportune elemente biografije.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
aleksije radicevic
Veoma poznat
- Poruka
- 10.193
Ivo Andrić je primer kako Hrvat, ako nema ideološki koretkiv, prirodno teži jugoslovenstvu, srpstvu i srbofiliji. Nije mu problem da prihvati hrvatsku zajednicu ljudi, kao deo srpskog etnonacionalnog korpusa. Primera je jos, Vane Ivanovic, Igor Mandic, Dzoni Stulic...
Ali, ako mu se u svest ubaci starcevicevski, pravaski korektiv, onda on vrsi nasilje nad svojim prirodnim stanjem i okrece se protiv onoga sto bi trabalo da mu je najblize.
Ali, ako mu se u svest ubaci starcevicevski, pravaski korektiv, onda on vrsi nasilje nad svojim prirodnim stanjem i okrece se protiv onoga sto bi trabalo da mu je najblize.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Za korisnika Q:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.136
Zašto je ovo adresirano meni?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
Andrić: "U mitovima, bajkama i legendama je sačuvana jedina istina sveta. Jedino istinito je u srži tih fantastičnih i na pravi pogled nerealnih priča."
To je velika mudrost.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.136
Pa dobro, ja se slažem sa tim.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.337
- Poruka
- 50.831
Kao da je neko pozajmio fotografiju Srđe Trifkovića.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Ljudi su, inače obrazovani, nesposobni za razgovor kad ih ponesu emocije. Tako i ugledan povjesnik Tihomir Rajčić
Ja: Promašeno. Kao netko tko ga je čitao i o njemu, meni on nije nikakva enigma.1. govoriti o Andriću kao nacistu je besmisleno. On je bio profesionalni diplomat i kao čovjek broj 2. starojugoslavenske diplomacije je provodio državnu politiku. Nacizam podrazumijeva rasnu politiku, žestoki antikomunizam, antisemitizam.. a tog kod njega uopće nije bilo.2) glede njegove nacionalne odiseje- ni tu nema nekih tajni. On je bio posrbica, i to zbog karijernih i kulturnih razloga. Nikad nije iskazivao hrvatski osjećaj, ni u ranim radovima (iako je bio zastupljen u zbirci lirike), nego je više bio bosanski katolik Jugoslaven. Zagreb je vrlo rano zamrzio kao neku provincijalnu slugansku rupu bez pravoga identiteta, a već je oko 1920. prešao emocionalno i kulturno u Srbe. Ali na neki nakaradan način. On nije imao veze sa svetosavljem i "dušanizmom", nego je bio uzdizao Karadžića, njegove zbirke folklornih priča i Njegoša, a iako obrazovan (čitao je na pet i više jezika) bio je očaran takvim autorima kao što su Milutin Uskoković i Sima Milutinović Sarajlija, što je upravo komično; na protuhrvatski način je smatrao da je Dubrovnik srpski i slične gadarije, no to je bila teorija. Nije čitao našu književnost, osim matoševske rane faze i nije realno o njoj znao, a minimizirao je hrvatsku povijest. Napisao je više eseja o Vuku i sl., jezik je oblikovao prema srpskim folklorističkim modelima, čistio ga od kroatizama ali i na sintaktičnome ustroju i hrvatskoj frazeologiji koju je postupno eliminirao, e da bi pisao čisto srpski. Jedan od uzora mu je bio srpski pisac iz Bosne, šoven Petar Kočić. U iskazima prema van veličao je sve srpsko kao herojsko i otpor Osmanlijama, dok je Hrvate prezirao kao neke sluge. I tu se vidi sva lažnost jer je vrlo cijenio njemačku, englesku, francusku, talijansku... književnost, dok nije hajao za "pravoslavnu" rusku. Osobno, ne bih imao protiv njegova nacionalna opredjeljenja ništa- svatko ima pravo otići u drugu naciju ako ima afinitet- nego je odbojan zbog protuhrvatskoga djelovanja: njemu su svi štokavci bili Srbi; Gundulić je bio srpskohrvatski pesnik (Hrvati su mu valjda bili jedino čakavci); u zapisima i iskazima se praktički radovao ubojstvu Radića, bio je presretan kod pada Savke 1971.u Karađorđevu itd. Da je otišao u srpski jezik u književnost- ništa, to je osoban izbor, i Nabokov je otišao u engleski jezik i američku književnost. No Andrić je djelovao protuhrvatski, a i njegovo srpstvo je bilo uvelike patvoreno- do konca života je bio ostao katolik, vjernik; Srbe kao pravoslavce nije ni poznavao ni njihovu srednjovjekovnu kulturu; nije hajao sa Sv. Savu i ostalo; krivo je tumačio i srpsku povijest (v. glavni tekst o Njegošu); u biti je bio jugoslavenski posrbica i kuturno i karijerno, s kulturnojezičnim korijenima u karadžićevskom srpskom folklorizmu i štokavsko-srpskoj mitologiji koju je pogrješno i krivo interpretirao. Bio je iskreni prebjeg u srpski balkanski nacionalizam, no nije upio ništa od autentično srpskoga mentaliteta ni starije povijesne kulture (npr. nije imao, za razliku od Srba, smisla za klaunski nadrealistički humor).
On: Poštovani, divljenje nacizmu i primanje Hitlerova ordena je nacizam. Zašto to negirate. Njegov plan za etničko čišćenje Albanaca je također nacizam. Zašto negirate tako očite činjenice? Zašto se bojite činjenica? Zašto branite očiti Andrićev nacizam? Pozdrav
Ja: Nacizam je povijesni pojam koji se koristi kao metafora (slično fašizam, komunizam,....) koji su postali odavno etikete kojima se želi difamirati pojedinca. Nacizam znači jedino sklop rasne supremacije dosta kilavo definiranih "Arijevaca"- no u biti Nijemaca i ostalih germanofonih naroda, antisemitizam, kult vođe (to dijeli s fašizmom i komunizmom), a i ekspanzionizam Germana na istok. Fašisti kao Mussolini ili španjolski falangisti nisu bili nacisti. Andrić je dobio odličje od Hitlera kao diplomat, upravo kao i masa drugih ljudi iz svih krajeva Europe i svijeta koji su bili u uspješnim diplomatskim misijama u 3. Reichu. Glede plana za etničko čišćenje Albanaca- to nema veze s nacizmom. To je tipični velikosrpski šovinizam balkanskoga koljačkoga tipa u praksi (kod Andrića u teoriji), što se vidjelo u masovnim pokoljima Albanaca u Balkanskim ratovima, o čem ima vrlo dobar prikaz na engleskoj wikipediji. Ne niječem ništa, samo kažem da je to retoričko etiketiranje bez osnova, kao kad se bilo kakvi ljevičari ili netko tko se ne nekom ne viđa etiketira bez veze- tako sam vidio da su Amerikanci (bijelci) etiketirali Martina Luthera Kinga kao "marksista", o čemu ovaj nije imao pojma i sigurno nije imao mentalnih kapaciteta da ozbiljno pročita išta od Marxa, Engelsa ili Lenjina.
On: Poštovani, Andrić se divio Hitlerovom nacizmu. Ignorirao je Hitlerove agresije. Njegovo posrbljeno shvaćanje srpskog nacionalizma i plan za etničko čišćenje muslimana snažno podsjeća na nacizam. Ovo su točne konstatacije. Zašto toliko branite neobranjivo? Zašto se klanjati Andrićevoj varijanti srpskog nacionalizma? Pozdrav
Ja: Ovo što pišete nije točno. Pročitao sam Nemčevu knjigu "Gospodar priče" i ne baš laudatornu Martensovu biografiju "Ivo Andrić- u požaru svetova" (mi smo preveli na hrvatski, no meni je netko dao srpski prijevod). Andrić se gnušao Hitlerovih rasnih teorija i bojao nacističkog ekspanzionizma, o čem bjelodano piše u privatnim zabilješkama. Hitlera se grozio, i priče kako mu se divio nemaju utemeljenja. No kao diplomat i oportunist radio je sve da Jugoslaviju izvuče iz ratne katastrofe. Antisemitizam mu se gadio. Agresiju na Poljsku, zemlju u kojoj je stekao doktorat, primio je s užasom, no pregrizao je jer je posao od njega tražio oportunizam. Glede njegova velikosrpskoga šovinizma to je odurno i uloga u planu za "preseljenje Albanaca" je teška mrlja, no prošao je lišo, kao i glavni planer, Vasa Čubrilović iz Mlade Bosne. U doba FNRJ/SFRJ je karijeristički ušao u partiju i doživio slom svih srbomanskih ideja- koliko se god proslavio Nobelom. Broz je, u skladu s Kominternom, realno srušio velikosrbizam jer je ustanovio zasebnu Makedoniju, skoro nezavisno Kosovo, pa BH i Crnu Goru u kojoj je pustio duha iz boce dukljanskog, a ne samo srpskog crnogorstva. Naši ljudi nemaju pojma o geopolitici jer mi Hrvati smo genijalnim Tuđmanovim potezima uspjeli uništiti sve rezultate srpske dvostoljetne borbe, od dva ustanka, dva Balkanska rata, pa i dva svjetska rata koja su dovelo do Jugoslavije, polu-Srboslavije. U dva mjeseca ljeta 1995. u vjetar je otišla srpska dvostoljetna borba i ostao im je jedino teško održivi batrljak u BH. No Tuđman to ne bi mogao, a da Tito nije prije tog rastočio srpski istok (Kosovo, Makedonija, CG i BH u solidnoj mjeri). Andrić je doživio i da mu je lupetanje o Dubrovniku kao srpskoj državi propalo, jer je tek u doba SFRJ Dubrovnik konačno i u kulturi uključen u hrvatski korpus (leksikon pisaca, povijesti Libera, Frangeša, Marina Franičevića, svjetske enciklopedije.. kao i fundamentalno djelo Vinka Foretića o povijesti Republike). Što se tiče Andrića, on nije imao plan za čišćenje muslimana (BH), nego Albanaca, a sami su Muslimani postali oduševljeni Jugoslaveni, prirepak Srbima i okrenuli leđa Hrvatima koji bijahu često ideološki proskribirani zbog prezastupljenosti Hrvata iz BH u postrojbama NDH. Muslimani su se i od jezika do simpatija i svega vezali uz Srbe, a jedino velikomuslimanski šoveni pišu knjige o Andriću kao teškom islamofobu (pročitao sam jednu, mislim od Mahmutćehajića- teška frazerska nebuloza). Sam Andrić je bio glede muslimana objektivan, nije ih baš tetošio (za razliku od Krleže, koji ih je idolizirao zbog starčevićanskih zabluda). Andrić je znao da su oni poglavito slavofoni Osmanlije- i tu je bio u pravu. Oko hrvatstva je ispao ljigav, danas bismo rekli da se radi o samomržnji, dok je Srbe uzdizao kao borce za slobodu, iako u principu nikad nije prihvatio svetosavlje, a kosovski mit je lažno i pogrješno protumačio (v. poznati esej o Njegošu kao tragičkom junaku kosovske misli). Sve u svemu- posrbica koji nije postao ni autentičan Srbin.
On:
Poštovani, hvala na javljnju. Idealizirati Andrića i smatrate neodlučnim ako ga netko ne želi idealizirat. Hitlerov orden je zaista dobio i zaista je planirao etničko čišćenje Albanaca i muslimana. On je srpstvo prihvatio u krutom monarhističkom obliku. Smatrao je da Radić i republikance treba pobiti. Važnije je vidjeti realnost nego se klanjati jugoslavenskim idolima. Pozdrav PS U književni rad ne ulazim.
Ivo Andrić je bio Srbo-nacist!
Ja: Promašeno. Kao netko tko ga je čitao i o njemu, meni on nije nikakva enigma.1. govoriti o Andriću kao nacistu je besmisleno. On je bio profesionalni diplomat i kao čovjek broj 2. starojugoslavenske diplomacije je provodio državnu politiku. Nacizam podrazumijeva rasnu politiku, žestoki antikomunizam, antisemitizam.. a tog kod njega uopće nije bilo.2) glede njegove nacionalne odiseje- ni tu nema nekih tajni. On je bio posrbica, i to zbog karijernih i kulturnih razloga. Nikad nije iskazivao hrvatski osjećaj, ni u ranim radovima (iako je bio zastupljen u zbirci lirike), nego je više bio bosanski katolik Jugoslaven. Zagreb je vrlo rano zamrzio kao neku provincijalnu slugansku rupu bez pravoga identiteta, a već je oko 1920. prešao emocionalno i kulturno u Srbe. Ali na neki nakaradan način. On nije imao veze sa svetosavljem i "dušanizmom", nego je bio uzdizao Karadžića, njegove zbirke folklornih priča i Njegoša, a iako obrazovan (čitao je na pet i više jezika) bio je očaran takvim autorima kao što su Milutin Uskoković i Sima Milutinović Sarajlija, što je upravo komično; na protuhrvatski način je smatrao da je Dubrovnik srpski i slične gadarije, no to je bila teorija. Nije čitao našu književnost, osim matoševske rane faze i nije realno o njoj znao, a minimizirao je hrvatsku povijest. Napisao je više eseja o Vuku i sl., jezik je oblikovao prema srpskim folklorističkim modelima, čistio ga od kroatizama ali i na sintaktičnome ustroju i hrvatskoj frazeologiji koju je postupno eliminirao, e da bi pisao čisto srpski. Jedan od uzora mu je bio srpski pisac iz Bosne, šoven Petar Kočić. U iskazima prema van veličao je sve srpsko kao herojsko i otpor Osmanlijama, dok je Hrvate prezirao kao neke sluge. I tu se vidi sva lažnost jer je vrlo cijenio njemačku, englesku, francusku, talijansku... književnost, dok nije hajao za "pravoslavnu" rusku. Osobno, ne bih imao protiv njegova nacionalna opredjeljenja ništa- svatko ima pravo otići u drugu naciju ako ima afinitet- nego je odbojan zbog protuhrvatskoga djelovanja: njemu su svi štokavci bili Srbi; Gundulić je bio srpskohrvatski pesnik (Hrvati su mu valjda bili jedino čakavci); u zapisima i iskazima se praktički radovao ubojstvu Radića, bio je presretan kod pada Savke 1971.u Karađorđevu itd. Da je otišao u srpski jezik u književnost- ništa, to je osoban izbor, i Nabokov je otišao u engleski jezik i američku književnost. No Andrić je djelovao protuhrvatski, a i njegovo srpstvo je bilo uvelike patvoreno- do konca života je bio ostao katolik, vjernik; Srbe kao pravoslavce nije ni poznavao ni njihovu srednjovjekovnu kulturu; nije hajao sa Sv. Savu i ostalo; krivo je tumačio i srpsku povijest (v. glavni tekst o Njegošu); u biti je bio jugoslavenski posrbica i kuturno i karijerno, s kulturnojezičnim korijenima u karadžićevskom srpskom folklorizmu i štokavsko-srpskoj mitologiji koju je pogrješno i krivo interpretirao. Bio je iskreni prebjeg u srpski balkanski nacionalizam, no nije upio ništa od autentično srpskoga mentaliteta ni starije povijesne kulture (npr. nije imao, za razliku od Srba, smisla za klaunski nadrealistički humor).
On: Poštovani, divljenje nacizmu i primanje Hitlerova ordena je nacizam. Zašto to negirate. Njegov plan za etničko čišćenje Albanaca je također nacizam. Zašto negirate tako očite činjenice? Zašto se bojite činjenica? Zašto branite očiti Andrićev nacizam? Pozdrav
Ja: Nacizam je povijesni pojam koji se koristi kao metafora (slično fašizam, komunizam,....) koji su postali odavno etikete kojima se želi difamirati pojedinca. Nacizam znači jedino sklop rasne supremacije dosta kilavo definiranih "Arijevaca"- no u biti Nijemaca i ostalih germanofonih naroda, antisemitizam, kult vođe (to dijeli s fašizmom i komunizmom), a i ekspanzionizam Germana na istok. Fašisti kao Mussolini ili španjolski falangisti nisu bili nacisti. Andrić je dobio odličje od Hitlera kao diplomat, upravo kao i masa drugih ljudi iz svih krajeva Europe i svijeta koji su bili u uspješnim diplomatskim misijama u 3. Reichu. Glede plana za etničko čišćenje Albanaca- to nema veze s nacizmom. To je tipični velikosrpski šovinizam balkanskoga koljačkoga tipa u praksi (kod Andrića u teoriji), što se vidjelo u masovnim pokoljima Albanaca u Balkanskim ratovima, o čem ima vrlo dobar prikaz na engleskoj wikipediji. Ne niječem ništa, samo kažem da je to retoričko etiketiranje bez osnova, kao kad se bilo kakvi ljevičari ili netko tko se ne nekom ne viđa etiketira bez veze- tako sam vidio da su Amerikanci (bijelci) etiketirali Martina Luthera Kinga kao "marksista", o čemu ovaj nije imao pojma i sigurno nije imao mentalnih kapaciteta da ozbiljno pročita išta od Marxa, Engelsa ili Lenjina.
On: Poštovani, Andrić se divio Hitlerovom nacizmu. Ignorirao je Hitlerove agresije. Njegovo posrbljeno shvaćanje srpskog nacionalizma i plan za etničko čišćenje muslimana snažno podsjeća na nacizam. Ovo su točne konstatacije. Zašto toliko branite neobranjivo? Zašto se klanjati Andrićevoj varijanti srpskog nacionalizma? Pozdrav
Ja: Ovo što pišete nije točno. Pročitao sam Nemčevu knjigu "Gospodar priče" i ne baš laudatornu Martensovu biografiju "Ivo Andrić- u požaru svetova" (mi smo preveli na hrvatski, no meni je netko dao srpski prijevod). Andrić se gnušao Hitlerovih rasnih teorija i bojao nacističkog ekspanzionizma, o čem bjelodano piše u privatnim zabilješkama. Hitlera se grozio, i priče kako mu se divio nemaju utemeljenja. No kao diplomat i oportunist radio je sve da Jugoslaviju izvuče iz ratne katastrofe. Antisemitizam mu se gadio. Agresiju na Poljsku, zemlju u kojoj je stekao doktorat, primio je s užasom, no pregrizao je jer je posao od njega tražio oportunizam. Glede njegova velikosrpskoga šovinizma to je odurno i uloga u planu za "preseljenje Albanaca" je teška mrlja, no prošao je lišo, kao i glavni planer, Vasa Čubrilović iz Mlade Bosne. U doba FNRJ/SFRJ je karijeristički ušao u partiju i doživio slom svih srbomanskih ideja- koliko se god proslavio Nobelom. Broz je, u skladu s Kominternom, realno srušio velikosrbizam jer je ustanovio zasebnu Makedoniju, skoro nezavisno Kosovo, pa BH i Crnu Goru u kojoj je pustio duha iz boce dukljanskog, a ne samo srpskog crnogorstva. Naši ljudi nemaju pojma o geopolitici jer mi Hrvati smo genijalnim Tuđmanovim potezima uspjeli uništiti sve rezultate srpske dvostoljetne borbe, od dva ustanka, dva Balkanska rata, pa i dva svjetska rata koja su dovelo do Jugoslavije, polu-Srboslavije. U dva mjeseca ljeta 1995. u vjetar je otišla srpska dvostoljetna borba i ostao im je jedino teško održivi batrljak u BH. No Tuđman to ne bi mogao, a da Tito nije prije tog rastočio srpski istok (Kosovo, Makedonija, CG i BH u solidnoj mjeri). Andrić je doživio i da mu je lupetanje o Dubrovniku kao srpskoj državi propalo, jer je tek u doba SFRJ Dubrovnik konačno i u kulturi uključen u hrvatski korpus (leksikon pisaca, povijesti Libera, Frangeša, Marina Franičevića, svjetske enciklopedije.. kao i fundamentalno djelo Vinka Foretića o povijesti Republike). Što se tiče Andrića, on nije imao plan za čišćenje muslimana (BH), nego Albanaca, a sami su Muslimani postali oduševljeni Jugoslaveni, prirepak Srbima i okrenuli leđa Hrvatima koji bijahu često ideološki proskribirani zbog prezastupljenosti Hrvata iz BH u postrojbama NDH. Muslimani su se i od jezika do simpatija i svega vezali uz Srbe, a jedino velikomuslimanski šoveni pišu knjige o Andriću kao teškom islamofobu (pročitao sam jednu, mislim od Mahmutćehajića- teška frazerska nebuloza). Sam Andrić je bio glede muslimana objektivan, nije ih baš tetošio (za razliku od Krleže, koji ih je idolizirao zbog starčevićanskih zabluda). Andrić je znao da su oni poglavito slavofoni Osmanlije- i tu je bio u pravu. Oko hrvatstva je ispao ljigav, danas bismo rekli da se radi o samomržnji, dok je Srbe uzdizao kao borce za slobodu, iako u principu nikad nije prihvatio svetosavlje, a kosovski mit je lažno i pogrješno protumačio (v. poznati esej o Njegošu kao tragičkom junaku kosovske misli). Sve u svemu- posrbica koji nije postao ni autentičan Srbin.
On:
Poštovani, hvala na javljnju. Idealizirati Andrića i smatrate neodlučnim ako ga netko ne želi idealizirat. Hitlerov orden je zaista dobio i zaista je planirao etničko čišćenje Albanaca i muslimana. On je srpstvo prihvatio u krutom monarhističkom obliku. Smatrao je da Radić i republikance treba pobiti. Važnije je vidjeti realnost nego se klanjati jugoslavenskim idolima. Pozdrav PS U književni rad ne ulazim.
Frontiersman
Aktivan član
- Poruka
- 1.508
Kada je on to bio ugledan? Jedan od najšašavijih istoričara koji se vazdan muva po medijima i internetu sa svojim puhanjem u prazno.
Napisao je vrijedna djela.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.136
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.544
Овај Тихомир Рајчић је још један од луђака који у овом наопаком времену добијају медијску пажњу. Мада за разлику од неких који само глуме луђаке овај је луђак грунтовно 1/1. Једна од емисија са овом појавом овдје, уз упозорење да постоји реална опасност пада IQ онима који одгслушају емисију.
Апсолутно је немогуће да овакве појаве напишу било шта вриједно читања и трошења времена мислићих а богами и нормалних људи. Наравно такве шкработине могу србомржњом "хранити" србофобично а богами и малоумно крдо, но то не значи да је то вриједно читања.
Мишљење овакве појаве о великом српском писцу Иви Андрићу је важно колико и мишљење Илије Граховца или Кристијана Голубовића, мада Илије се за разлику од ове појаве, овог Тихомира, омакне која која није скроз блекаста.
Апсолутно је немогуће да овакве појаве напишу било шта вриједно читања и трошења времена мислићих а богами и нормалних људи. Наравно такве шкработине могу србомржњом "хранити" србофобично а богами и малоумно крдо, но то не значи да је то вриједно читања.
Мишљење овакве појаве о великом српском писцу Иви Андрићу је важно колико и мишљење Илије Граховца или Кристијана Голубовића, мада Илије се за разлику од ове појаве, овог Тихомира, омакне која која није скроз блекаста.
