IVO АНДРИЋ — nacionalnost & припадност

[Пилипенда]

Eto vam je. Ionako je pola Šumadije prešlo preko nje.

По том кључу онда нама припада и већи дио Загреба или барем Загрепчанки.

 

[Meliot]

Svašta je pisao i za života se nadao da neće nikada biti ovako objavljeno da svi čitaju, zato što je smatrao da bi ga većina Hrvata zamrzela zbog preterane kritičnosti i surovosti (ili autošovinizma, kako bi neko kazao).

Nešto mu tamo nije odgovaralo i njegovo pravo je da izabere šta mu odgovara. Kritika ponekad nije loša ali kritika ljudima teško pada zbog sujete. Mene neke stvari kod Srba oduševljavaju, neposrednost, otvorenost, spremnost da se nekome pomogne ali me srpska klonost prema rakiji užasava.

 

[Ebisclaus]

По том кључу онда нама припада и већи дио Загреба или барем Загрепчанки.

Po tom ključu nama i Crnogorcima pripadaju Novi Sad i Beograd.

Ma i ne treba Beograda, dosta je do Zemuna

 

[Пилипенда]

Po tom ključu nama i Crnogorcima pripadaju Novi Sad i Beograd.

Ma i ne treba Beograda, dosta je do Zemuna

Пробао ти дјед, пробај и ти.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nešto mu tamo nije odgovaralo i njegovo pravo je da izabere šta mu odgovara. Kritika ponekad nije loša ali kritika ljudima teško pada zbog sujete. Mene neke stvari kod Srba oduševljavaju, neposrednost, otvorenost, spremnost da se nekome pomogne ali me srpska klonost prema rakiji užasava.

Pre svega, Zagreb mu je bio gadan, a u to vreme se radilo o prestonici. Nazvao ga je najmizernijim mestom u celoj Hrvatskoj. Rekao je da ako čovek provede jednu godinu u njemu, prestane biti čovek (postane zver), a posle dve godine i špijun za strane interese. Bio mu je jako ružno mesto za život. Imao je čak i sopstvenu stručnu kovanicu za posebnu vrstu koja ga nastanjuje, bestia zagrabiensis.

Postoje neke sličnosti sa Ivom Vojnovićem. Ivi je uvek Beograd bio draži u srcu od Zagreba; nikada se tamo nije osećao tako dobro kao u Srbiji (zanavek je ostao stranac u Zagrebu). S tim što je kod Andrića to bilo mnogo, mnogo izraženije. Andrić se baš gadio (oduvek) Zagreba; fizički mu nije bilo dobro u njemu i na pomisao o njemu. Reč je tu bilo o pravom pravcatom preziru.

 

[Ebisclaus]

Пробао ти дјед, пробај и ти.

Bez uvrede, ali Beograđanke su teške plastikuše. Ima toga i u ZGu i STu, ali kod vas je to prešlo sve granice. Gotovo da nema 10% normalnih.

Znam..."da su normalne ne bi letovale kod vastaša"

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bez uvrede, ali Beograđanke su teške plastikuše. Ima toga i u ZGu i STu, ali kod vas je to prešlo sve granice. Gotovo da nema 10% normalnih.

Prećera ga, baš.

 

[Ebisclaus]

Pre svega, Zagreb mu je bio gadan, a u to vreme se radilo o prestonici. Nazvao ga je najmizernijim mestom u celoj Hrvatskoj. Rekao je da ako čovek provede jednu godinu u njemu, prestane biti čovek (postane zver), a posle dve godine i špijun za strane interese. Bio mu je jako ružno mesto za život. Imao je čak i sopstvenu stručnu kovanicu za posebnu vrstu koja ga nastanjuje, bestia zagrabiensis.

Postoje neke sličnosti sa Ivom Vojnovićem. Ivi je uvek Beograd bio draži u srcu od Zagreba; nikada se tamo nije osećao tako dobro kao u Srbiji (zanavek je ostao stranac u Zagrebu). S tim što je kod Andrića to bilo mnogo, mnogo izraženije. Andrić se baš gadio (oduvek) Zagreba; fizički mu nije bilo dobro u njemu i na pomisao o njemu. Reč je bilo o pravom pravcatom preziru.

Zato je njemu onaj bosanski Teheran bio predobar. Kao čovjek očito teški debil.

 

[Пилипенда]

Bez uvrede, ali Beograđanke su teške plastikuše. Ima toga i u ZGu i STu, ali kod vas je to prešlo sve granice. Gotovo da nema 10% normalnih.

Znam..."da su normalne ne bi letovale kod vastaša"

Ето, све знаш.
А пластичаре ти поклањам, све до једне.

 

[Mrkalj]

Zato je njemu onaj bosanski Teheran bio predobar. Kao čovjek očito teški debil.

Čovek je na ceo Balkan gledao sa distance jer je u duši bio to što i jeste - Jevrej.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zato je njemu onaj bosanski Teheran bio predobar. Kao čovjek očito teški debil.

Bosanski Teheran?

 

[Ebisclaus]

Bosanski Teheran?

Eto bosanski Džalalabad ili Karači, onako po srpski da znaš o čemu se radi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Eto bosanski Džalalabad ili Karači, onako po srpski da znaš o čemu se radi.

Mislim, ovde govormo o čoveku koji je jako loše pisao o Turcima, koji je razmišljao do neke mere čak i o iseljavanjima muslimana i kojeg se ogromna većina Bošnjaka danas odriče, pa čak i postoje razni zahtevi o tome da mu se retroaktivno oduzme Nobelova nagrada.

 

[Пилипенда]

Mislim, ovde govormo o čoveku koji je jako loše pisao o Turcima, koji je razmišljao do neke mere čak i o iseljavanjima muslimana i kojeg se ogromna većina Bošnjaka danas odriče, pa čak i postoje razni zahtevi o tome da mu se retroaktivno oduzme Nobelova nagrada.

Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.

Nijedan Bošnjak do sada nije dobio Nobelovu nagradu, pa se to sad mora ugrabiti preko Andrića.

Mada, realno, svi znamo zašto tačno šta kaže i šta je sve s tim hteo podvući.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čovek je na ceo Balkan gledao sa distance jer je u duši bio to što i jeste - Jevrej.

Jao, bože, kada ćeš više prestati sa tim svojim glupostima...sve luđe i luđe lupetaš.

 

[edi54]

Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.

Pa naravno da je Andric rodjenjem bio bosnjak. Pored ostalog naravno. A to ostalo je i hrvat i srbin. U njemu se jednostavno prozima sva balkanska budalastina .ka u velikoj vecini nas.

 

[edi54]

A što se tiče Andrića u ranoj mladosti se smatrao Hrvatom ali je posle promenio ploču i odrekao se hrvatskog imena. Hrvati imaju prava da kažu da je Hrvat ali ako to uopšte žele jer je uradio to što je uradio.

Zanima me da se ti sad odreknes da si Srbin ,da li bi stvarno i prestao da budes Srbin? Uostalom , kako se to odrices nacionalnog imena kad je to samo pripadnost imaginarnoj zajednici?

 

[Ebisclaus]

Čovek je na ceo Balkan gledao sa distance jer je u duši bio to što i jeste - Jevrej.

Kad je postao židov?

 

[Meliot]

Zanima me da se ti sad odreknes da si Srbin ,da li bi stvarno i prestao da budes Srbin? Uostalom , kako se to odrices nacionalnog imena kad je to samo pripadnost imaginarnoj zajednici?

Ne bih prestao da budem Srbin ali bi bilo glupo da me neko sutra iz Srbije naziva Srbinom. "Srbin koji se stideo što je Srbin" malo glupo zvuči.

 

[edi54]

O Andriću možemo jer je glavno poznato:
* dobro za njega da je kidnuo iz Zagreba poglavito zbog zdavlja
* dobro da je mladim i zrelim godinama bio po položajima s toplijom klimom jer je prizdravio
* s Bg nije uspostavio neku emocionalnu vezu osim što mu ije Bg odgovarao kao prostrana kasaba, jer pn je u biti bio ostap bosanski lik iz kasabe
* u Bg i nije imao bliže društvo, nego samo poznanike

O Krleži Zg da se ne govori, on je pjesnik Zagreba (kojeg je istodobno i mrzio i nije mogao bez njega=.
Bg mu je djelovao kao čudni istok, skoro zoološki vrt, slićno Tuđmanu jr. poput laboratorija za promatranje kulture i ljudi koji su bitno strani.

Definitivno te zena vara

 

[edi54]

Ne bih prestao da budem Srbin ali bi bilo glupo da me neko sutra iz Srbije naziva Srbinom. "Srbin koji se stideo što je Srbin" malo glupo

Ne bih prestao da budem Srbin ali bi bilo glupo da me neko sutra iz Srbije naziva Srbinom. "Srbin koji se stideo što je Srbin" malo glupo zvuči.

Zasto glupo ako nijesi prestao da budes Srbin? Prakticno se samo izjavljuje ta cinjenica.
Ocigledno da odgovor na to pitanje zavisi kako percipiras naciju.

 

[Meliot]

Zasto glupo ako nijesi prestao da budes Srbin? Prakticno se samo izjavljuje ta cinjenica.
Ocigledno da odgovor na to pitanje zavisi kako percipiras naciju.

U takvoj situaciji nema potrebe spominjati i potencirati nacionalnost te osobe.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kad je postao židov?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pismo Andrića Vojmiru Durbešiću iz 1912. godine:

​

Zagreb, 30. XII 1912​

​

Dragi!​

​

Tvoji topli pozdravi i samoća kavanskog prepodneva kazuju da treba da ti pišem, a lepota dana, koji prođoše u prijateljstvu daju ti pravo, i meni dužnost, da znaš kako živim, dakle, dakle ovo pismo i nema druge svrhe do: božićnog poljupca (zakašnjelog, kao sve kod mene!) i ako ono već mora nekog da zaklipsuje (tako smo daleko!) onda neka zaj... mene. Mene i moju glupu gazdaricu Croatiju. Tužnu lepotu bohemskog božića neka ti kaže ovaj papir, prost i kreditovan u kelnera s dva krajcara. Ne znam da li se u Beču ovako virtuozno gladuje, ali da se na božić gladuje ne verujem. A ima vidiš, stvari u životu za koje svi misle da su tužne, a one ipak nisu. Evo: ja u ovaj čas ni u dubini svojoj ne žalim prošle božiće: bilo je lepo, ali ih, boga mi, ne žalim!​

​

Postoji gorko zadovoljstvo prosjaka u decembarsko popodne, postoji žalosna sreća kad se gazi mokrim pločnikom, na badnje veče, a iz svih se prozora smeju okićene jelke, mene bije sitna kiša i guši magla, a nad celim gradom sveta noć u kojoj građani jedu, piju, slave i jašu gojne žene. A na božić svečani zajednički ručak u kavani: bela kafa, četiri kifle i sto i jedan grabancijaški vic. – Ko zna je li Hrvatska najmizerinja zemlja u Evropi, znam, da je Zagreb najbednije mesto u Hrvatskoj jer mi, mrki i ozbiljni sinovi s juga, ne možemo da nagjemo smisla u ovom crvotočnom i alkoholiziranom gradu, gde masna jela uspavljuju duh i gde vino oči vara. Ovde se za godinu dana postaje životinja, bestia zagrebiensis, a za dve špijun. Ovo moje kristkindlsko raspoloženje ne ima se tumačiti „onamo“... O ne! I nakon tri para kranjskih kobasica i hrvatskog vina ja ostajem istog mišljenja!​

​

Nego ovo moje pismo ne smeš posle moje smrti da štampaš ma koliko navaljivali moji biografi, jer mi onda Zagerbčani nikad ne bi podigli spomenika i jer bi u hrv. čitanci „za više razrede srednjih učilišta“ stajalo ovako: „Radi neuredna života pao je naš pesnik u živčanu bolest i sve se više – na žalost – susrećemo s pesimističnom žicom u njegovoj poeziji“....Ovo su vicevi. Ali se kunem svojom dušom da me ovaj grad neće pokopati, ni ovaj život svladati! Budi dobar i piši kako živiš, šta radiš.​

​

Voli te i pozdravlja Ivo​

​

(Vojmiru Durbešiću
BEČ)​