IVO АНДРИЋ — nacionalnost & припадност

Svašta je pisao i za života se nadao da neće nikada biti ovako objavljeno da svi čitaju, zato što je smatrao da bi ga većina Hrvata zamrzela zbog preterane kritičnosti i surovosti (ili autošovinizma, kako bi neko kazao).
Nešto mu tamo nije odgovaralo i njegovo pravo je da izabere šta mu odgovara. Kritika ponekad nije loša ali kritika ljudima teško pada zbog sujete. Mene neke stvari kod Srba oduševljavaju, neposrednost, otvorenost, spremnost da se nekome pomogne ali me srpska klonost prema rakiji užasava.
 
Nešto mu tamo nije odgovaralo i njegovo pravo je da izabere šta mu odgovara. Kritika ponekad nije loša ali kritika ljudima teško pada zbog sujete. Mene neke stvari kod Srba oduševljavaju, neposrednost, otvorenost, spremnost da se nekome pomogne ali me srpska klonost prema rakiji užasava.

Pre svega, Zagreb mu je bio gadan, a u to vreme se radilo o prestonici. Nazvao ga je najmizernijim mestom u celoj Hrvatskoj. Rekao je da ako čovek provede jednu godinu u njemu, prestane biti čovek (postane zver), a posle dve godine i špijun za strane interese. Bio mu je jako ružno mesto za život. Imao je čak i sopstvenu stručnu kovanicu za posebnu vrstu koja ga nastanjuje, bestia zagrabiensis.

Postoje neke sličnosti sa Ivom Vojnovićem. Ivi je uvek Beograd bio draži u srcu od Zagreba; nikada se tamo nije osećao tako dobro kao u Srbiji (zanavek je ostao stranac u Zagrebu). S tim što je kod Andrića to bilo mnogo, mnogo izraženije. Andrić se baš gadio (oduvek) Zagreba; fizički mu nije bilo dobro u njemu i na pomisao o njemu. Reč je tu bilo o pravom pravcatom preziru.
 
Poslednja izmena:
Pre svega, Zagreb mu je bio gadan, a u to vreme se radilo o prestonici. Nazvao ga je najmizernijim mestom u celoj Hrvatskoj. Rekao je da ako čovek provede jednu godinu u njemu, prestane biti čovek (postane zver), a posle dve godine i špijun za strane interese. Bio mu je jako ružno mesto za život. Imao je čak i sopstvenu stručnu kovanicu za posebnu vrstu koja ga nastanjuje, bestia zagrabiensis.

Postoje neke sličnosti sa Ivom Vojnovićem. Ivi je uvek Beograd bio draži u srcu od Zagreba; nikada se tamo nije osećao tako dobro kao u Srbiji (zanavek je ostao stranac u Zagrebu). S tim što je kod Andrića to bilo mnogo, mnogo izraženije. Andrić se baš gadio (oduvek) Zagreba; fizički mu nije bilo dobro u njemu i na pomisao o njemu. Reč je bilo o pravom pravcatom preziru.

Zato je njemu onaj bosanski Teheran bio predobar. Kao čovjek očito teški debil.
 
Eto bosanski Džalalabad ili Karači, onako po srpski da znaš o čemu se radi.

Mislim, ovde govormo o čoveku koji je jako loše pisao o Turcima, koji je razmišljao do neke mere čak i o iseljavanjima muslimana i kojeg se ogromna većina Bošnjaka danas odriče, pa čak i postoje razni zahtevi o tome da mu se retroaktivno oduzme Nobelova nagrada.
 
Mislim, ovde govormo o čoveku koji je jako loše pisao o Turcima, koji je razmišljao do neke mere čak i o iseljavanjima muslimana i kojeg se ogromna većina Bošnjaka danas odriče, pa čak i postoje razni zahtevi o tome da mu se retroaktivno oduzme Nobelova nagrada.
Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.
 
Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.

Nijedan Bošnjak do sada nije dobio Nobelovu nagradu, pa se to sad mora ugrabiti preko Andrića.

Mada, realno, svi znamo zašto tačno šta kaže i šta je sve s tim hteo podvući. ;)
 
Ајде да мало „досолим”, наиме, махалски академик, Абдулах Сидран, тврди да је Андрић рођењем био, наравно, Бошњак.
Pa naravno da je Andric rodjenjem bio bosnjak. Pored ostalog naravno. A to ostalo je i hrvat i srbin. U njemu se jednostavno prozima sva balkanska budalastina .ka u velikoj vecini nas.
 
A što se tiče Andrića u ranoj mladosti se smatrao Hrvatom ali je posle promenio ploču i odrekao se hrvatskog imena. Hrvati imaju prava da kažu da je Hrvat ali ako to uopšte žele jer je uradio to što je uradio.
Zanima me da se ti sad odreknes da si Srbin ,da li bi stvarno i prestao da budes Srbin? Uostalom , kako se to odrices nacionalnog imena kad je to samo pripadnost imaginarnoj zajednici?
 
O Andriću možemo jer je glavno poznato:
* dobro za njega da je kidnuo iz Zagreba poglavito zbog zdavlja
* dobro da je mladim i zrelim godinama bio po položajima s toplijom klimom jer je prizdravio
* s Bg nije uspostavio neku emocionalnu vezu osim što mu ije Bg odgovarao kao prostrana kasaba, jer pn je u biti bio ostap bosanski lik iz kasabe
* u Bg i nije imao bliže društvo, nego samo poznanike

O Krleži Zg da se ne govori, on je pjesnik Zagreba (kojeg je istodobno i mrzio i nije mogao bez njega=.
Bg mu je djelovao kao čudni istok, skoro zoološki vrt, slićno Tuđmanu jr. poput laboratorija za promatranje kulture i ljudi koji su bitno strani.
Definitivno te zena vara
 
Ne bih prestao da budem Srbin ali bi bilo glupo da me neko sutra iz Srbije naziva Srbinom. "Srbin koji se stideo što je Srbin" malo glupo

Ne bih prestao da budem Srbin ali bi bilo glupo da me neko sutra iz Srbije naziva Srbinom. "Srbin koji se stideo što je Srbin" malo glupo zvuči.
Zasto glupo ako nijesi prestao da budes Srbin? Prakticno se samo izjavljuje ta cinjenica.
Ocigledno da odgovor na to pitanje zavisi kako percipiras naciju.
 
Kad je postao židov? :lol:

1000017105.jpg
 

Back
Top