Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 94.435
Одакле ти идеја да је икад био у БГ?
Pa napisao je tako iznad.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Одакле ти идеја да је икад био у БГ?
Prošao sam celu Evropu, u Napulju djubre na sve strane, smrdi ceo grad, u Barseloni nešto manje smrada ali zato će bande da te odžepare u sekundi, Pariz da ne pričam noću se ne ide u parkove. Beograd je ispao sasvim normalan grad.Beograd danas jako bazdi, to se ne može sporiti, ali rekao bih da je to problem iz najnovijih vremena, a ne Andrićevog doba.
Što će reći i da si ti posetio Beograd posle rata.
Очито читаш и оно што не пише.Pa napisao je tako iznad.
Очито читаш и оно што не пише.
Prošao sam celu Evropu, u Napulju djubre na sve strane, smrdi ceo grad, u Barseloni nešto manje smrada ali zato će bande da te odžepare u sekundi, Pariz da ne pričam noću se ne ide u parkove. Beograd je ispao sasvim normalan grad.
Kanalizacija je glavni uzrok smrada + smeće iz kontejnera koje se ne nosi na vreme.Jeste; svačeg sam se i ja nagledao. Evo npr. šta sam video na ulicama Rima:
Pogledajte prilog 1579349
Ali istina jeste da (danas) Beograd ima prilično ozbiljan problem sa smradom.
Kanalizacija je glavni uzrok smrada + smeće iz kontejnera koje se ne nosi na vreme.
Neki delovi grada i nemaju kanalizaciju, kao London iz 15. veka.
Umesto da rade na tome, retardi grade nacionalni stadion.
Taj bi i Cicerona proglasio plitkim samo da se ovaj izjasnio kao SrbinDobro, to je druga tema.
A i, realno, ne preterano bitna. Suština je da je čovek izjavio 'pa, dobro, Beograd puno smrdi' kao neki odgovor Andrićevim dubokoumnim i proznim mislima.
Da je bar citirao, ne znam, Krležu ili kneza Pavla Karađorđevića.
Kako inferiorno. Osećaj nesavladive inferiornosti je osnovni problem vas na hercegbosni.To je moje mišljenje.
Ja bih samo dodao da je Beograd, njegov izbor, nehigijensko leglo istočnih navika, neki odbojni bliski istok s blebetanjima polupismenih troglodita koji se stalno uvaljuju s vlažnim zadahom u lice, torokajući nebulozne nesuvislosti na klaunsko cirkuski način koji ponižava stanje homo sapiensa i koji stalno, realno- smrdi.
Nešto kao mini Istambul, meni najodvratnije stanište kojeg sam u životu posjetio.
Строг си био није битно али мислим да не можемо судити о људима са тако мало дистанце.Čemerni istok balkanskih vukoyebina to ostaje- zauvijek.
Važnije je pitanje što uopće grad, a napose velegrad, može pružiti pojedincu. To ovisi o pojedincu. Andrić je bio ljigavi karijerist, vjerojatno potisnuti homoseksualac (dosta naznaka ima u njegovu dodijavanju Tugomru Alaupoviću gdje se ponaša kao razmažani žeski homo) koji je ocjenjvao staništa na upravo burleskno idiotski način. Npr. Rim mu je -"dosadna varoš". Vratimo li se u njegovo doba, vidimo da onda još trećesvjetskom ruljom nezagađeni zapadni velegradovi jesu imali što pružiti, napose kultiviranim ljudima- no to se odnosi na tzv. povijesne i kulturne znamenitosti. No, i to se dosta brzo iscrpe kod putnika pridošlice i ostaje društvo.
Ljudi se pak razlikuju po potrebama, a kreativni pojedinci po društvenom životu. U moderno doba Isaac Asimov je živio u stanu u NYC i uopće nije izlazio van jer su mu ljudi bili - dosadni. Sve što je imao za procesuranje je dobijao preko antena i elektrokomunikacija. Za ekstroverte je, umjetničkog tipa, možda poželjan boemski život, ka Matošu u Beogradu u dva navrata, no zasitio se burgijanja i glupiranja i to mu je postalo nezanimljivo.
Za druge pak, napose znanstvenike, važni su poticajni ljudi koji iniciraju ideje, pa najveći živi fizičari i matematičri žive u američkim sveučilišnim gradićima, praktički selima, pakiranima s 20-50 genijalaca s kojima mogu izmjenjivati ideje i raditi. To da landraju po nekim Los Angelesima im je blesavi gubitak vremena.
Sam Andrić nije bio boem, Beograd mu je bio odskočna daska za karijeru i veći je dio života proveo u inozemstvu. Nema u Beogradu za njega ništa inspirativno kao pisca, on je tamo stranac samotar koji i nema s kim o čem pričati, taj grad za njega kao inspiracija ne znači ništa. On ga i ne poznaje.
Krleža, s druge strane, bio je za Zagreb lokalna baba tračara. Znao je sve skandale, kuće, uličice i naklapanja i tu je bio kao riba u vodi. Za umjetnika toga tipa lokalni ambijent je važan ako mu daje inspiraciju, bio to srednji europski grad kao Zagreb za Krležu, ili obična seoska zabit za južnjaka Faulknera u Mississippiju. Hollywood mu je bio prazan i dosadan, a New York obična šuplja rupa.
Andićeva histerična reakcija na Zagreb znak je izljeva straha jednog tuberana u početku koji je tražio grčevito veze da ga se pošalje u toplije krajeve da se oporavi. Krleža je pak u Beogradu našao, budući da nije bio boem kao Matoš, provincijalni istok što je izazvalo skandal u poratnom razdoblju kad je u 1950im pisao o obilasku beogradskog groblja.
Bilo kako bilo- to su sve vukoyebine.
S tim da sad Zagreb s 800.000 stanovnika ima proračun od 2.5 milijardi eura, a Beograd s 1.3 milijuna, proračun od 1.4 milijarde eura.
Sve dođe na svoje.
O Andriću možemo jer je glavno poznato:Строг си био није битно али мислим да не можемо судити о људима са тако мало дистанце.
Ti i Beograd ste kao Pogorelić i džez. "Ne mogu da shvatim/sviram pa ću se praviti da sam uber." Hrvati su Zapad, Evropa, Austrija, Vatikan, tisućljetna kultura”. A Srbi su Istok, Poluazijati, Vizantinci (u najgorem smislu: otprilike kao Cigani), turska raja, Balkanci, divljaci. Još k tome otpadnici “jednospasavajuće” hrišćanske vere, nevernici, šizmatici. I sad ako se što od vrednosti ili dobra našlo kod te “grčkoistočnjačke bagre”, to je kao kad divljak slučajno naiđe na dragi kamen. On će ga dati trećem čoveku koji ga sretne budzašto, ili će ga odbaciti. Zato je sveta dužnost “tisućljetnog” “kulturnog” naroda da oduzme divljaku to čemu on ne zna vrednosti i ne ume iskoristiti kako valja. Prema tome, oni ga samo udostojavaju i čine milost tome divljaku, a čovečanstvo zadužuju, preuzimanjem tog jezika srpskog, koga onda, dabome s “punim” pravom i “visokom” samosvešću, proglasuju samo – hrvatskim. Otuda ono upravo mahnito megalomanstvo i šovinističko njihovo tvrđenje, javno po novinama, da su Srbi Hrvatima ukrali njihov – hrvatski jezik.O Andriću možemo jer je glavno poznato:
* dobro za njega da je kidnuo iz Zagreba poglavito zbog zdavlja
* dobro da je mladim i zrelim godinama bio po položajima s toplijom klimom jer je prizdravio
* s Bg nije uspostavio neku emocionalnu vezu osim što mu ije Bg odgovarao kao prostrana kasaba, jer pn je u biti bio ostap bosanski lik iz kasabe
* u Bg i nije imao bliže društvo, nego samo poznanike
O Krleži Zg da se ne govori, on je pjesnik Zagreba (kojeg je istodobno i mrzio i nije mogao bez njega=.
Bg mu je djelovao kao čudni istok, skoro zoološki vrt, slićno Tuđmanu jr. poput laboratorija za promatranje kulture i ljudi koji su bitno strani.
Da li znaš da je ispoljavanje kompleksa veličine patognomoničan znak kompleksa inferiornosti? Osobe koje pate od kompleksa inferiornosti mogu razviti kompleks veličine kao odbrambeni mehanizam kako bi nadoknadile osećaj manje vrednosti ili nedostatka samopouzdanja. Ova dinamika je dobro poznata u psihologiji i često se proučava u kontekstu razumevanja ljudskog ponašanja i motivacija.Po mojoj mjeri-
Ovo prvo - zato što ste tako vaspitani - provincijalno, sa pogledom uperenim u Beč. Kopija kopije od bele i gemišta do nacionalne opere.Po duhu ne hajem ni za mediteranski duh, nego bih i po etici bio kultivirani keltsko-teutonski poganin, dok za Romane i Slavene marim koliko za lanjski snijeg. No toga nema na jelovniku.
Pa je stoga zapad superioran ne zato što je zapadnokršćanski, nego zato što je vitalni poganski duh nadvladao kršćansko kmečanje i dao svijetu i muzičku modernu i matematičku notciju, dramu i roman, znanost i avanturu- od Bizanta koji je oslabljen trunuo u kršćanskom misticizmu i okamenjen s ebranio od muslimanskih hordi.
I, već sam te obavestio, pošto si zabrazdio u jednoumlje, Zapad (Rimska crkva) je pustila da Konstantinopolj padne. To je to licemerje i crno paganstvo Zapada, crno plemstvo, kabala, satanizam, isti jadac. Zapad, personifikovan kroz Rimsku crkvu i crno plemstvo, svesno je pustio da Konstantinopolj padne pod osmansku vlast 1453. godine. Ovo pokazuje duboko ukorenjeno licemerje i moralnu dekadenciju Zapada. Dok je Istočno Rimsko carstvo bilo pod opsadom, zapadne sile su bile zaokupljene svojim interesima, ne prepoznajući važnost zaštite jednog od najvažnijih centara hrišćanstva. Takvu ravnodušnost tumačim kao manifestaciju aktivnosti crnog paganizma i satanizma, vrednosti koje su bile u suprotnosti sa hrišćanskim duhom za koji su se nominalno zalagali. Zapad je, umesto da pomogne, okrenuo leđa Istoku, omogućivši pad Konstantinopolja, čime je pokazao svoju pravu prirodu.Pa je stoga zapad superioran ne zato što je zapadnokršćanski, nego zato što je vitalni poganski duh nadvladao kršćansko kmečanje i dao svijetu i muzičku modernu i matematičku notciju, dramu i roman, znanost i avanturu- od Bizanta koji je oslabljen trunuo u kršćanskom misticizmu i okamenjen s ebranio od muslimanskih hordi.
Đoković je jači brand. Za njega će se znati kao što se i danas zna za Borga, McEnroa i druge, samo još većeg kalibra.Јој Боже Андрић био и пррошао и Андрић је бренд хајде да лупим глупу паралелу као Ђоковић.
Tipične odlike iskompleksiranih i neukih ljudi: projiciranje vlastitih fantazija na drugu osobu (koja i ne bi trebala uopće figurirati u diskursu), kao i smušeno mentalno vrludanje, puno stereotipa i tabloidnih budalaština bez veze s temom. Kakve veze ima sadašnje društveno stanje bogatoga zapada s Andrićem, njegovim životnim izborima i kulturnim profilom? Kakve sve to veze ima s hrvatskim i srpskim jezikom? I kakve veze ima budala Handke sa svim tim? S obveznim torokanjem o dekadenciji zapada i valjda "zdravlju" raznih Srbija i drugih istočnih balkanskih kultura?
Па хајде интелектно си у праву али остаће Андрић бренд за нас да ли оправдано или не не бих улазио јер имам став да поштујем заслуге људи можда су неке "преувеличане" али сад је то небитно.Đoković je jači brand. Za njega će se znati kao što se i danas zna za Borga, McEnroa i druge, samo još većeg kalibra.
Andrića većina čak ni literarno informiranog svijeta izvan SFRJ ni ne zna.
Pa ti si počeo da pišeš o svojoj fascinaciji paganskim Zapadom:Tipične odlike iskompleksiranih i neukih ljudi: projiciranje vlastitih fantazija na drugu osobu (koja i ne bi trebala uopće figurirati u diskursu), kao i smušeno mentalno vrludanje, puno stereotipa i tabloidnih budalaština bez veze s temom. Kakve veze ima sadašnje društveno stanje bogatoga zapada s Andrićem, njegovim životnim izborima i kulturnim profilom? Kakve sve to veze ima s hrvatskim i srpskim jezikom? I kakve veze ima budala Handke sa svim tim? S obveznim torokanjem o dekadenciji zapada i valjda "zdravlju" raznih Srbija i drugih istočnih balkanskih kultura?
Tema je nacionalno figuriranje Andrića, zašto se opredijelio i zbog kojih razloga za Srbiju (točnije- Beograd, jer za Srbiju nije bio previše zainteresiran i nije ju ni znao osim kao turist), te po čemu se on u tim lutanjima razlikuje od Krleže.
Nemaš pojma, kao ni golema većina uistinu istaknutih srpskih poluinteligenata koja projekcije svojih neuspjeha drobi do u besvijesti ne bi li opravdala svoje individualne i kolektivne promašaje i poraze.
o mojoj mjeri- sve istočno je sr@nje, pa tako i kršćanstvo. Pravi europski duh su zasijali antički Grci, potom Rimljani, i na višoj i nižoj razini bi bio pun pogodak da je sintetizirao visok tip kulture Grčke (Platon, tregedi, Plotin, misterije,..), znanosti, te primitivne keltsko-germanske i slavenske mitove.
I to bi bio preuspješan zapad, bez judejsko-arapskih vukyebina, blesavih ideja kršćanstva i ostalog što je gušilo Europu 1000 godina.
Po duhu ne hajem ni za mediteranski duh, nego bih i po etici bio kultivirani keltsko-teutonski poganin, dok za Romane i Slavene marim koliko za lanjski snijeg. No toga nema na jelovniku.
Pa je stoga zapad superioran ne zato što je zapadnokršćanski, nego zato što je vitalni poganski duh nadvladao kršćansko kmečanje i dao svijetu i muzičku modernu i matematičku notciju, dramu i roman, znanost i avanturu- od Bizanta koji je oslabljen trunuo u kršćanskom misticizmu i okamenjen s ebranio od muslimanskih hordi.