Како Румуњи нису новоизмишљенина нација (и код којих се у ријеч шарлатана који себе помпезно зову историчарима не можемо поуздати јер обилују измишљотинама и селективном "тумачењу" историје уз бројне будалаштине), нису репа без коријена, ако желимо сазнати о Румуњима, историји и поријеклу, прво на шта би се требали ослонити је ријеч румуњских историчара.
За неки основ и упознавање са историјом Румуна сасвим је добар урадак
Овидију Печикан Историја Румуна. Ако желимо даље сагледавати тему, прво би се морали упознати са садржајем ове или неке друге књиге која се бави историјом Румуња и гдје је аутор румуњски историчар. Може и (енглеска) енциклопедија/википедија, но ти садржаји су прилично сажети.
У сваком случају, историја данашњих Румуња је поприлично позната, процеси који су се дешавали разумљиво више су познати од развијеног средњег вијека када имамо и више сачуваних рукописа, има наравно и "затамњених" периода, но то има код свих народа.
Када је у питању поријекло данашњих Румуња, као и код свих европских народа, осим можда неких скупина које би остале изоловане због географских карактеристика дуже времена, у генези су учествовали бројни народи, Гети, Дачани (у списима негдје се помињу као исти, негдје као сродни народи), Мези и други трачки народи, нека келтска племена, народи из Анадолије и Сирије који су пресељени на простор Дакије у II вијеку и у склопу постојећих процеса (освајање од стране Рима и екплоатација дачанских рудних ресурса), германски народи који би прокрстарили просторим Дакије, неки и остали и стопили се са локалним становниптвом, словенски народи, Сармати, Кутригури, Утигури, Бугари, Авари, Печењези, Кумани и други тркијски народи, као и други народи који би у неком времену нашли пребивалиште, сви ти народи су више или мање дали учешћа у етногенези данашњих Румуња.
Историја Румуња је подоста повезана са историјом Влаха, у етимолошком смислу, етноним Румуњи има исти смисао као и Власи (романизовани становници), након полвлачења Рима са простора Дакије, данашње Румуније, сјеверно од Дунава, око 275.године, повукло се и романизовано становништво које се настанило по бројним енклавама на простору Балкана, највећа енклава бјеше у Тесалији али их бјеше још доста.
Касније у XIII вијеку имаћемо повратну миграцију преко Дунава на сјевер романизованог становништва (Влаха), простор који ће бити назван Влашка.
Оно што је недовољно познато и предметом спора, па и затамњено, јесте да ли се након 275.године и провале германских и других племена на простор Дакије, све романизовано становништво повукло јужно од Дунава или је значајан број остао, вјероватно по енклавама које нису биле на путу похода германских и касније других углавном номадских народа.
Гледајући процесе који ће се дешавати у развијеном средњем вијеку, и како је релативно брзо успостављена снажна и хомогенизована влашка држава, мишљења сам да је значајан део романизованог становништва остао у енклавама у континуитету од III вијека и на ростору сјеверно од Дунава, односно на простору средњевјековне Влашке и данашње Румуније.
