Istorija Rumunije

Глупост. Појам Румун је еквивалентан појму Србин, а не појму Југословен као што ви погрешно учите.
Roman identity even survives today, though in a significantly reduced form. "Roman" is still used to refer to a citizen of the city itself and the term Romioi is sometimes (albeit rarely) used as their identity by modern Greeks. Additionally, the names and identities of some Romance peoples remain connected to their Roman roots especially in the Alps (such as the Romansh people and the Romands) and the Balkans (such as the Romanians, Aromanians and Istro-Romanians).
The Romans (Latin: Rōmānī, Classical Greek: Rhōmaîoi) were a cultural group, variously referred to as an ethnicity or a nationality,that in classical antiquity, from the 2nd century BC to the 5th century AD, came to rule large parts of Europe, the Near East and North Africa through conquests made during the Roman Republic and the later Roman Empire. The Romans themselves did not see being "Roman" as something based on shared language or inherited ethnicity,but saw it as something based on being part of the same larger religious or political community and sharing common customs, values, morals and ways of life.
 
Глупост. Појам Румун је еквивалентан појму Србин, а не појму Југословен као што ви погрешно учите.

Недавно сам чуо од једног Румуна (из Румије) да је румунска нација конструкт налик југословенству. Објашњавао ми је регионалне разлике између Румуна. Рецимо каже да разлика између оних из Олтеније и Марамуреша није баш мала, а била је још већа у прошлости.
 
Недавно сам чуо од једног Румуна (из Румије) да је румунска нација конструкт налик југословенству. Објашњавао ми је регионалне разлике између Румуна. Рецимо каже да разлика између оних из Олтеније и Марамуреша није баш мала, а била је још већа у прошлости.
То би могао да изјави само неко ко није баш упознат или Румунијом, или Југославијом, или ни једном ни другом.
 
Bas sam se pitao kako to da su rumunski i portugalski slicni, a udaljeni jedan od drugog preko devet brda, preko devet gora.
Rumunski i Portugalski jezici su najsliciniji latinskom, zato sto sto su te provincije bile na perifieriji Rimakog carstava.Ta dva jezika su sacuvala tu prvobitnost latinskog, dok su drugi romasnki jezici Italijanski, a pogotovo Francuski evoluirali ? Jer kao Italijanski bi trebao da bude najblizi latinskom,a nije.
To je rekla Mila Aleckovic, ali ako je ovo tacno sto ona kaze onda negira Dejana Lucica.
Da li ovo ima smisla ?
 
Како Румуњи нису новоизмишљенина нација (и код којих се у ријеч шарлатана који себе помпезно зову историчарима не можемо поуздати јер обилују измишљотинама и селективном "тумачењу" историје уз бројне будалаштине), нису репа без коријена, ако желимо сазнати о Румуњима, историји и поријеклу, прво на шта би се требали ослонити је ријеч румуњских историчара.
За неки основ и упознавање са историјом Румуна сасвим је добар урадак Овидију Печикан Историја Румуна. Ако желимо даље сагледавати тему, прво би се морали упознати са садржајем ове или неке друге књиге која се бави историјом Румуња и гдје је аутор румуњски историчар. Може и (енглеска) енциклопедија/википедија, но ти садржаји су прилично сажети.
У сваком случају, историја данашњих Румуња је поприлично позната, процеси који су се дешавали разумљиво више су познати од развијеног средњег вијека када имамо и више сачуваних рукописа, има наравно и "затамњених" периода, но то има код свих народа.

Када је у питању поријекло данашњих Румуња, као и код свих европских народа, осим можда неких скупина које би остале изоловане због географских карактеристика дуже времена, у генези су учествовали бројни народи, Гети, Дачани (у списима негдје се помињу као исти, негдје као сродни народи), Мези и други трачки народи, нека келтска племена, народи из Анадолије и Сирије који су пресељени на простор Дакије у II вијеку и у склопу постојећих процеса (освајање од стране Рима и екплоатација дачанских рудних ресурса), германски народи који би прокрстарили просторим Дакије, неки и остали и стопили се са локалним становниптвом, словенски народи, Сармати, Кутригури, Утигури, Бугари, Авари, Печењези, Кумани и други тркијски народи, као и други народи који би у неком времену нашли пребивалиште, сви ти народи су више или мање дали учешћа у етногенези данашњих Румуња.

Историја Румуња је подоста повезана са историјом Влаха, у етимолошком смислу, етноним Румуњи има исти смисао као и Власи (романизовани становници), након полвлачења Рима са простора Дакије, данашње Румуније, сјеверно од Дунава, око 275.године, повукло се и романизовано становништво које се настанило по бројним енклавама на простору Балкана, највећа енклава бјеше у Тесалији али их бјеше још доста.
Касније у XIII вијеку имаћемо повратну миграцију преко Дунава на сјевер романизованог становништва (Влаха), простор који ће бити назван Влашка.

Оно што је недовољно познато и предметом спора, па и затамњено, јесте да ли се након 275.године и провале германских и других племена на простор Дакије, све романизовано становништво повукло јужно од Дунава или је значајан број остао, вјероватно по енклавама које нису биле на путу похода германских и касније других углавном номадских народа.
Гледајући процесе који ће се дешавати у развијеном средњем вијеку, и како је релативно брзо успостављена снажна и хомогенизована влашка држава, мишљења сам да је значајан део романизованог становништва остао у енклавама у континуитету од III вијека и на ростору сјеверно од Дунава, односно на простору средњевјековне Влашке и данашње Румуније.
 
Влаји из Далматинске Загоре су Срби католици које су се Фетиви Далматинци (становништво далматинских приморских градова - мешавина Срба католика и далматинских Романа) подругљиво прозвали Влајима зато што су се бавили сточарством.

Прави Морлаци су били романофони Власи који су у 14-ом веку дошли у Далмацију са Пинда, да би крајем 15-ог века прешли у Лику, а почетком 16-ог века у Кварнер и Истру. Тамо су познати као Ћићи илити Истро-Романи.
Ево ти ко су Ћићи односно Морлаци 1:30 - 2:35
Морлаци (Ћићи) су кроатизирани, данас има само око 20 људи који говоре истро-романски језик.
Druge polovine 60ih sam bio u Istri i sreo dosta Cica, posto govorim rumunski pokusao sam razgovarati sa njima, siguran sam da ove ljude iz videa mnogo bolje razumem nego ondassnje Cice, izgleda da oni namerno menjaju jezik da bi imali blizu vezu sa Rumunima.
 
Како Румуњи нису новоизмишљенина нација (и код којих се у ријеч шарлатана који себе помпезно зову историчарима не можемо поуздати јер обилују измишљотинама и селективном "тумачењу" историје уз бројне будалаштине), нису репа без коријена, ако желимо сазнати о Румуњима, историји и поријеклу, прво на шта би се требали ослонити је ријеч румуњских историчара.
За неки основ и упознавање са историјом Румуна сасвим је добар урадак Овидију Печикан Историја Румуна. Ако желимо даље сагледавати тему, прво би се морали упознати са садржајем ове или неке друге књиге која се бави историјом Румуња и гдје је аутор румуњски историчар. Може и (енглеска) енциклопедија/википедија, но ти садржаји су прилично сажети.
У сваком случају, историја данашњих Румуња је поприлично позната, процеси који су се дешавали разумљиво више су познати од развијеног средњег вијека када имамо и више сачуваних рукописа, има наравно и "затамњених" периода, но то има код свих народа.

Када је у питању поријекло данашњих Румуња, као и код свих европских народа, осим можда неких скупина које би остале изоловане због географских карактеристика дуже времена, у генези су учествовали бројни народи, Гети, Дачани (у списима негдје се помињу као исти, негдје као сродни народи), Мези и други трачки народи, нека келтска племена, народи из Анадолије и Сирије који су пресељени на простор Дакије у II вијеку и у склопу постојећих процеса (освајање од стране Рима и екплоатација дачанских рудних ресурса), германски народи који би прокрстарили просторим Дакије, неки и остали и стопили се са локалним становниптвом, словенски народи, Сармати, Кутригури, Утигури, Бугари, Авари, Печењези, Кумани и други тркијски народи, као и други народи који би у неком времену нашли пребивалиште, сви ти народи су више или мање дали учешћа у етногенези данашњих Румуња.

Историја Румуња је подоста повезана са историјом Влаха, у етимолошком смислу, етноним Румуњи има исти смисао као и Власи (романизовани становници), након полвлачења Рима са простора Дакије, данашње Румуније, сјеверно од Дунава, око 275.године, повукло се и романизовано становништво које се настанило по бројним енклавама на простору Балкана, највећа енклава бјеше у Тесалији али их бјеше још доста.
Касније у XIII вијеку имаћемо повратну миграцију преко Дунава на сјевер романизованог становништва (Влаха), простор који ће бити назван Влашка.

Оно што је недовољно познато и предметом спора, па и затамњено, јесте да ли се након 275.године и провале германских и других племена на простор Дакије, све романизовано становништво повукло јужно од Дунава или је значајан број остао, вјероватно по енклавама које нису биле на путу похода германских и касније других углавном номадских народа.
Гледајући процесе који ће се дешавати у развијеном средњем вијеку, и како је релативно брзо успостављена снажна и хомогенизована влашка држава, мишљења сам да је значајан део романизованог становништва остао у енклавама у континуитету од III вијека и на ростору сјеверно од Дунава, односно на простору средњевјековне Влашке и данашње Румуније.
Нема никаквих индиција о икаквој великој миграцији Влаха, то јест Румуна, са једној на другу страну Дунава, било са севера на југ, било са југа на север. Прича да су Власи настали негде у Грчкој или Албанији и да су се од тамо проширили на целом Балкану па и у Румунији је мит.
 
Нема никаквих индиција о икаквој великој миграцији Влаха, то јест Румуна, са једној на другу страну Дунава, било са севера на југ, било са југа на север. Прича да су Власи настали негде у Грчкој или Албанији и да су се од тамо проширили на целом Балкану па и у Румунији је мит.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Срба
 
На другој, истина поприлично глупавој теми гдје је упитно са којом ју је сврхом аутор уопште отворио (истина србофобијом задојени форуаши воле такве теме), форумаши су се дотакли и румуњског историчара Николаеа Денсусијануа (овдје) који је битисао крајем XIX и на самом почетку XX вијека. И којем су тадашњи глобални контролори умова "пришили" најгрђи гријех национализма (а осим Енглеза, Њемаца, и могуће још понеког западнијег народа, на национализам нико нема право, посебно не неки тамо Румуњи) а прозивали су га и за идеализацију румуњске историје и промоцију Дачанизма (овдје). Кроз коју се глорификује улога и култура Дачана (Гета) те афирмише да су Дачани имали пресудну улогу у етногенези касније румуњске нације. У Румунији је Дачанизам пустио коријење за времена власти Николаеа Чаушешкуа, промовисан је и преко дугометражних играних филмова па су са сврхом реафирмирације улоге Гета у историји урађени филмови Dacii (1966), Columna (1968), Burebista (1980) итд.
Ево и филма "Буребиста" који обрађује живот познатог краља Буребисте који је владао Дакијом 82.- 44.године п.н.е.
 
Neznam sta je sporno Srbi su mesavina Slovena i Romanskog stanovnistva Balkanskog poluostrva po meni malo je falilo da Srbi progovore nekim jezikom nastalim iz Balkanskog Latiniteta..Slovenski mislim da je prevladao u toj mesavini negde tek u periodu izmedju X-XII veka kao jezik pismenosti i visih klasa drustva..Srpski jezik je po nekim Lingvistima posebno u pojedinim dijalektima prosao i prvu fazu romanizacije zbog velikog broja starosedelaca koji su se tokom vekova asimilirali u Srbe..Jezik Srba po zvuku i nekim gramatickim strukturama i promenama vise lici na neke Romanske jezike nego na Slovenski jezik i jezike nije bas bezveze rekao jedan Ruski lingvista dajuci savet Rusima koji uce Srpski jezik..Probajte da govorite Ruski na Italijanski nacin..
 

PRECI RUMUNA SU SRBI​

Antički i srednjevekovni izvori nedvosmisleno upućuju na zaključak da su preci današnjih Rumuna i Moldavaca bili Srbi (Sloveni). Te izvore je predstavio u svojoj knjizi „Karpatski i likijski Srbi” (TheCarpatian and Lycian Serbs), na srpskom i engleskom jeziku, prof. dr Relja Novaković.
Inace ovaj cuveni naucnik nema pristup medijima , zasto ?
NASLOVNICA-MIROSLAV.jpg

https://fr.scribd.com/document/23662865/Relja-Novakovic-Karpatski-I-Likijski-Srbi
No, antički i srednjevekovni izvori nedvosmisleno upućuju na zaključak da su preci današnjih Rumuna i Moldavaca bili Srbi (Sloveni). Te izvore je predstavio u svojoj knjizi „Karpatski i likijski Srbi” (The Carpatian and Lycian Serbs), na srpskom i engleskom jeziku, prof. dr Relja Novaković. Knjiga je nagrađena na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu 1997. Dodeljena joj je nagrada „Laza Kostić”
Naprosto, on iznosi samo priloge za istoriju Srba – od drugog milenijuma pre Hrista do 14. stoleća nove ere. Vremenski raspon o istoriji Srba (Slovena) zapanjuje, jer smo naučeni da su Srbi na istorijskoj pozornici evropske civilizacije tek u šestom i sedmom stoleću nove ere.
Profesor Relja Novaković nas, jednostavno, oslobađa svih vremenskih ograda i, pouzdanom analizom, širi vidike srpskog iskona. Ređa činjenice. A one vrve i neosporive su. I neizbrisive su, jer su mnoge uklesane u granitne ploče u Iraku, Maloj Aziji, Etruriji (severnoj Italiji) i na Balkanu. Uz ove kamene zapise nepoznatih hroničara, ostale istorijske pomene o Srbima (Slovenima) ostavili su nam takvi autoriteti antike i srednjeg veka, kakvi su: Herodot, Strabon, Plinije, Ptolomej, Marcelin, Dion Kasije, Apijan iz Aleksandrije, Jovan Zonara, vizantijski car Porfirogenit, tzv. Bavarski geograf i mnogi drugi.
Mnogo pre prof. Relje Novakovića, „Bavarski geograf” i Pavle Šafarik su ostavili beleške da su Srbi bili mnogoljudan i moćan narod, od kojeg su postali svi današnji Sloveni! Profesor Novaković je svoje delo podredio činjenicama, prikupljenim kroz milenijume i s velikog područja, pokazavši pravo metodološko majstorstvo, jer je istraživanja sažeo na samo 190 strana dvojezičnog izdanja.

Novakovićevo delo „Karpatski i likijski Srbi – prilozi za istoriju Srba od drugog milenijuma pre Hrista do 14-og veka” odgovara na mnoga pitanja i objašnjava nedoumice, ali nameće i nove. Ako se osvrnemo na karpatske Srbe, slobodni smo da konstatujemo da budućim istoričarima ostaje da prošire ova istraživanja, koristeći interdisciplinarnu metodu. Drevnost Srba na ovom području je potvrdio i Konstantin Jiriček, koji je napisao da je današnja teritorija Rumunije „matična zemlja” Srba (Slovena), iako je svoje delo o istoriji Srba protkao zaključkom da su se Srbi na Dunav i na Helm (Balkan) doselili tek u šestom i sedmom stoleću posle Hrista.

Za razliku od srpskih istraživača,
Hrvat Josip Badalić napisao je da je
rumunska književnost do kraja 16.
stoleća pisana na srpskom jeziku.
Naravno, Badalić ne kaže doslovno da
je ona „srpska”, nego „južnoslovenska”.
Stare rumunske crkve i danas su s freskama i ikonama na srpskom jeziku. Počeci korišćenja novog rumunskog jezika u literaturi nisu zabeleženi pre 16. stoleća. To piše u enciklopedijskoj odrednici o rumunskom jeziku.

Rumuni su jednostavno receno romanizovani Srbi,kod njih se zadrzao veliki broj srpskih reci = coban, veverice, lubenica, vampirica....
Pesma govori bolje o od najbolje nauke, rumunska pesma - Srba !!!

Claudia Martinica - Sarba de la Iasi


 

Back
Top