LukasGamer1989
Obećava
- Poruka
- 63
И једног комшију из краја који се презивао Микуљан, рече ме да је то неко Хрватско презиме, не памтим више, неки његов деда,прадеда је имао неке силне винограде и куће, па је све то пропијо.
Историја Презимена
- Začetnik teme LukasGamer1989
- Datum pokretanja
- Poruka
- 3.700
- Poruka
- 24.240
Који Александар Карађорђевић из средине 19. века?
Вероватно си мислио на Алексу?
А биће вероватно да је то био Милош Обреновић тако да презимена нису тада настала већ су тада престала да се мењају на свака 2-3 колена и установила су се стална презимена иако су се мењала и после тога.
Код Црногораца су дуго постојала два презимена , презиме племена затим очево које се мењало стално.
У јужном Банату је то био шпицнамен а презимена су се мењала у корист познатог претка у аустроугарској служби који би постао виши чиновник.
Изван градова сточарске заједнице су формирале станове попут братстава па би се неки род са земљом звао Милојков стан , Радојчин , Милијин , Стојанов и тд.
Слично као у Црној Гори одласком у градове стан би постао шпицнамен а презиме би се мењало према познатом претку. Јужни Банат је био под војном управом ту су долазили и разни одметници који би прешли у војну службу и имао је једно време статус војне крајине као и у Хрватској.
Бачка је била под цивилном управом и развијенија је и данас и презимена су другачија , нема шпицнамена.
Често је становништво из војне управе пребегавало у цивилно и обратно за бољим условима живота.
Темперамент правих "Лала" јужно Банаћана је мало другачији , темпераментни и луђи од остатка Војводине.
Јеречек је записао да је читав Јужни Банат насељен прецима горштака
Poslednja izmena:
zanima me prezime babic iz posavine, slava sv. ilija. ima dva ili tri objasnjena (ali svi vode iz hercegovine ili crne gore), znaci tu bi trebao biti pocetak. neki kazu neko babino brdo u crnoj gori, drugi pisu da je neko iz cnre gore u hercegovinu otisao, bio malo zguren, pa nazvali ga baba itd. mozda neko nesto zna?
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Artuković
U knjizi ''Klobučka rodoslovlja'' autora dr. teoligije i profesora Mostarskog univerziteta, fra Andrije Nikića, plodnog franjevačkog spisatelja i historičara, objavljene u Mostaru 2000.god., o prezimenu Artuković stoji: ''Prezime Artuković dolazi od Artuk (artuk je momak koji se nadmeće u igri i pobjednik u natjecanju, kolovođa; turski artik, artmak – nadmetati se). Artukovići su podrijetlom, u starini, od Čuljaka u Klobuku. Njihov je rodočelnik Filip Čuljak imao nadimak Artuk, po kojemu su njegovi potomci dobili novo prezime Artuković. Filip je rođen u Klobuku oko 1770., a oženio se Anđom rođ. Vukojević, s kojom je imao četiri sina: Matu 1799., Vijana 1806., Grgu 1810. i Andriju 1812. Nadimak Artuković prvi put spomenut je 1833. god., te je postupno od 1870. prevladao kao prezime, i od tada je napušteno renije prezime Čuljak. Godine 1890. kršten je Mijo Artuković. Kasnije se navode imena Joze sina Mate Artukovića, Stipan sin Stojana Artukovića, Vladimir sin Ivana Artukovića......''.
Zastava se na turskom kaze Bajrak
A na srpskom Barjak
Izvedeno iz tih naziva imamo prezimena,
-Srpska; Barjaktarevic i Barjaktarovic,…
-Muslimanska; Bajraktarevic i Bajrakrarovic…
Vojinović
Vojinovići-Poblaćani su nekadašnje bratstvo iz Poblaća kod Pljevlje koje potiče od spahije Vojina. Od njih su Lisičići iz Kruševa, kao i islamizirane Lisice iz Meljaka u Zatarju za koje postoji i drugo predanje po kome su od Dizdarevića iz Meljaka. Lisičići slave Jovanjdan.
Puizina
Tako splitsko prezime Puizina otkriva samo da je riječ o doseljeniku iz Puglie, južnotalijanske pokrajine s kojom je Split u svojoj dugoj prošlosti održavao neposredne trgovinske odnose.79 Poredak signala u strukturi prezimena ne daje odgovor na pitanje je li doseljenik Talijan80 ili je on Hrvat (Splićanin), povratnik iz Puglie u kojoj je boravio bilo kao trgovac bilo kao izbjeglica.
BOJOVIĆ
Bojovići iz Župe nikšićke dobili su prezime po pretku knezu Boju, koji je živio u 18-tom vijeku. Pripadnici su poznatog plemena Nikšići po kome je grad Nikšić dobio ime, a koje se prvi put pominje u dubrovačkom arhivu 1355-te godine.
Rodonačelnik plemena je, po predanju bio Nikša, sin grbljanskog kneza Vladimira koji je najprije zagospodario Župom a zatim Rovcima. Pred kraj 15-tog vijeka njegovo pleme je osnovalo današnje Dragovoljiće i Rubeža kao i istorijski značajnu Trebjesu. Selo Kuta odakle potiču Bojovići iz plemena Nikšići, prvi put se pominje u turskom popisu iz 1477. godine, kada je bilo u sastavu đzemata vojvode Batrića. Nikšino pleme je potislo Drobnjake i Riđane i promijenilo granicu do rijeke Zete u nikšićkom polju. Poslije druge razore Trebjese,1789. godine Trebješani su raseljeni nakon čega su vođe plemena bile iz Župe.
“Naša je tradicija duga. Jedna od rijetkih dugogodišnjih porodica Crne Gore ,čak po nekim zapisima koji datiraju od 1477.godine. Bilo je vazda tih zlih vremena i ratova, onda je poslije došao neki normalni život. Mnogi otišli za korom hljeba. Ima nas od Slovenije do Beograda,Novog sada,Ljubljane,Sarajeva,…” istakao je Milisav Bojović.
Većina Bojovića živi u našoj zemlji jer kako kažu upravo je onako kao što su istakli na pozivnici: “ Ostajte ovdje..Sunce tuđeg neba ,neće Vas grijati ko što ovo grije. Gorki su tamo zalogaji hljeba gdje svog nema i gdje brata nije.”
“Mogao sam da živim bilo gdje ali ja sam se zadržao ovdje, kao i mnogi moji rođaci. Imamo jednog rođaka koji je došao iz Slovenije i obnovio svoju staru kuću.”
Organizatori skupa planiraju da uskoro naprave monografiju o Bojovićima.
SKUP BOJOVIĆA U NIKŠIĆU
https://www.rtnk.me/me/društvo/skup-bojoviĆa-u-nikŠiĆu/
Veljić
Već 200 godina zive u Ivangradu i njegovoj okolini, poznato ratničko pleme koje je ratovalo svim okupatorima.
Vode porekla od Velja, a druga verzija je da poticu iz Veljinog Dola.
U knjizi ''Klobučka rodoslovlja'' autora dr. teoligije i profesora Mostarskog univerziteta, fra Andrije Nikića, plodnog franjevačkog spisatelja i historičara, objavljene u Mostaru 2000.god., o prezimenu Artuković stoji: ''Prezime Artuković dolazi od Artuk (artuk je momak koji se nadmeće u igri i pobjednik u natjecanju, kolovođa; turski artik, artmak – nadmetati se). Artukovići su podrijetlom, u starini, od Čuljaka u Klobuku. Njihov je rodočelnik Filip Čuljak imao nadimak Artuk, po kojemu su njegovi potomci dobili novo prezime Artuković. Filip je rođen u Klobuku oko 1770., a oženio se Anđom rođ. Vukojević, s kojom je imao četiri sina: Matu 1799., Vijana 1806., Grgu 1810. i Andriju 1812. Nadimak Artuković prvi put spomenut je 1833. god., te je postupno od 1870. prevladao kao prezime, i od tada je napušteno renije prezime Čuljak. Godine 1890. kršten je Mijo Artuković. Kasnije se navode imena Joze sina Mate Artukovića, Stipan sin Stojana Artukovića, Vladimir sin Ivana Artukovića......''.
Zastava se na turskom kaze Bajrak
A na srpskom Barjak
Izvedeno iz tih naziva imamo prezimena,
-Srpska; Barjaktarevic i Barjaktarovic,…
-Muslimanska; Bajraktarevic i Bajrakrarovic…
Vojinović
Vojinovići-Poblaćani su nekadašnje bratstvo iz Poblaća kod Pljevlje koje potiče od spahije Vojina. Od njih su Lisičići iz Kruševa, kao i islamizirane Lisice iz Meljaka u Zatarju za koje postoji i drugo predanje po kome su od Dizdarevića iz Meljaka. Lisičići slave Jovanjdan.
Puizina
Tako splitsko prezime Puizina otkriva samo da je riječ o doseljeniku iz Puglie, južnotalijanske pokrajine s kojom je Split u svojoj dugoj prošlosti održavao neposredne trgovinske odnose.79 Poredak signala u strukturi prezimena ne daje odgovor na pitanje je li doseljenik Talijan80 ili je on Hrvat (Splićanin), povratnik iz Puglie u kojoj je boravio bilo kao trgovac bilo kao izbjeglica.
BOJOVIĆ
Bojovići iz Župe nikšićke dobili su prezime po pretku knezu Boju, koji je živio u 18-tom vijeku. Pripadnici su poznatog plemena Nikšići po kome je grad Nikšić dobio ime, a koje se prvi put pominje u dubrovačkom arhivu 1355-te godine.
Rodonačelnik plemena je, po predanju bio Nikša, sin grbljanskog kneza Vladimira koji je najprije zagospodario Župom a zatim Rovcima. Pred kraj 15-tog vijeka njegovo pleme je osnovalo današnje Dragovoljiće i Rubeža kao i istorijski značajnu Trebjesu. Selo Kuta odakle potiču Bojovići iz plemena Nikšići, prvi put se pominje u turskom popisu iz 1477. godine, kada je bilo u sastavu đzemata vojvode Batrića. Nikšino pleme je potislo Drobnjake i Riđane i promijenilo granicu do rijeke Zete u nikšićkom polju. Poslije druge razore Trebjese,1789. godine Trebješani su raseljeni nakon čega su vođe plemena bile iz Župe.
“Naša je tradicija duga. Jedna od rijetkih dugogodišnjih porodica Crne Gore ,čak po nekim zapisima koji datiraju od 1477.godine. Bilo je vazda tih zlih vremena i ratova, onda je poslije došao neki normalni život. Mnogi otišli za korom hljeba. Ima nas od Slovenije do Beograda,Novog sada,Ljubljane,Sarajeva,…” istakao je Milisav Bojović.
Većina Bojovića živi u našoj zemlji jer kako kažu upravo je onako kao što su istakli na pozivnici: “ Ostajte ovdje..Sunce tuđeg neba ,neće Vas grijati ko što ovo grije. Gorki su tamo zalogaji hljeba gdje svog nema i gdje brata nije.”
“Mogao sam da živim bilo gdje ali ja sam se zadržao ovdje, kao i mnogi moji rođaci. Imamo jednog rođaka koji je došao iz Slovenije i obnovio svoju staru kuću.”
Organizatori skupa planiraju da uskoro naprave monografiju o Bojovićima.
SKUP BOJOVIĆA U NIKŠIĆU
https://www.rtnk.me/me/društvo/skup-bojoviĆa-u-nikŠiĆu/
Veljić
Već 200 godina zive u Ivangradu i njegovoj okolini, poznato ratničko pleme koje je ratovalo svim okupatorima.
Vode porekla od Velja, a druga verzija je da poticu iz Veljinog Dola.
Perković
Prezime Perković je Patronimik, prezime izvedeno po imenu oca Petra, Perko, Peruna.. Danas u Hrvatskoj ima oko 7000 Perkovića, a moguće u Bosni i Hercegovini približno isto.U Hrvatskoj ima više nesrodnih porodicakoje nose to prezime. U istorijskim dokumentima i prvi pisani spomen : Mletački popis u Conte di Zara/Zadar/ 1605. u Ljupču/Gliuba/ popisuje četiri porodice/Andrija Perkovich,..../ sa dvadesetak članova porodice Zemljišne knjige Ogulinske regimente za Stajnicu iz 1780.godine zabiežile su 23 domaćinstva s prezimenom Perković.
Krishna
Elita
- Poruka
- 23.868
Цвијан Шарић је рођен око 1620. године (https://sr.wikipedia.org/wiki/Цвијан_Шарић), а Шарића православних је и кистањском крају као и у још 7-8 села сјеверне Далмације било до недавно (https://sr.wikipedia.org/wiki/Какањ_(Кистање)#Родови).
У задарском залеђу 1400. године се помиње Брајков катун чији је један од припадника био Диклић, а 1401. године катун Чепрња (https://i.ibb.co/zVCDkgR/IMG-20220222-213436.jpg).
Презиме Диклић постоји код Срба у Лици (глумац Богдан Диклић је од њих), а Чепрња Срба је било у више села задарског залеђа до недавно (https://sr.wikipedia.org/wiki/Доњи_Кашић#Презимена).
У источној Херцеговини је у средњем вјеку постојао катун Мириловића (први помен је из 1365. године), у Жегару у сјеверној Далмацији Мириловићи се помињу од млетачког пописа 1709. године - конкретно тада се помиње Радојша Мириловић покојног Стојана (https://i.ibb.co/kxKqhJk/IMG-20220221-002514.jpg), а Мириловића православних у Жегару је било до недавно исто као и у сусједној Лици. Дакле презиме Мириловић је старо најмање 650 година.
Презиме Опачић се помиње у Задру 1508. године, а Срба са тим презименом је било до недавно у неколико села сјеверне Далмације.
Које год српско село у сјеверној Далмацији се узме насумично данашња презимена су присутна најмање 300 година, што значи да нису настала у 19-ом вјеку већ знатно раније, ево нпр. Цивљане и Штиково
https://www.poreklo.rs/2018/03/15/poreklo-prezimena-selo-civljane-vrlika/
https://www.poreklo.rs/2017/06/06/poreklo-prezimena-selo-stikovo-drnis/
Једна од хрватских историјских лажи је да Срби имају презимена тек од 19-ог вјека, из приложеног се види колико је то крупна лаж.
@Лекизан @Q. in perpetuum hibernum @Demagogic @Perperius @АнаиванГорд @FDDD @Mej bregami @Zvonimir Božić @Casual Observer @Mrkalj @Slavan
ZabranjeniLegenda
Buduća legenda
- Poruka
- 35.797
Da to su sve prezimena od romanofonih vlaskih katunara, jedini koji su imali prezimena u srednjem vijeku jer su bili rodovske organizacije.
Сва иста презимена имају исто далеко порекло из једне куће или једног села. Просто. А то што су хрвати постали најгори Срби је прича за себе.....
To se dešavalo kad muž pogine mlad i ostavi malu djecu iza sebe. Tada udovica, njegova žena, podigne samostalno tu djecu. Ukoliko bi ona bila odvažna i brižna majka, njeni sinovi bi umjesto patronima uzeli matronim, iz kog su se razvila matronimska prezimena.
ZabranjeniLegenda
Buduća legenda
- Poruka
- 35.797
I jedni i drugi od sloveniziranih Vlaha.
Mandići mogu biti i matronimsko prezime. Na primjer, morački Mandići, od kojih je i crnogorski političar Andrija Mandić, su prezime dobili po Mandi, ženi Andrije Sekulina Dulovića.
Krishna
Elita
- Poruka
- 23.868
Крајишници и Херцеговци имају најстарија презимена у Срба. Јбг. немерете ви Црногорци у свему бити први.
1540. и 1550. у околини Книна се помиње баштина Рашковића, затим 1606. у Бутижници поред Книна се помиње Маргарита Рашковић покојног Јурја Рашковића, а 1634. године на Жагровићу код Книна се помиње Јован Рашковић. Рашковића православних је на Жагровићу било до 1995. године, а има их данас само знатно мање https://sr.wikipedia.org/wiki/Жагровић#Презимена
На примјеру ових Рашковића се види континуитет од скоро 500 година живљења једног рода/презимена у истом (книнском) крају.
@Zvonimir Božić @Берекин @Perperius
ZabranjeniLegenda
Buduća legenda
- Poruka
- 35.797
Крајишници и Херцеговци имају најстарија презимена у Срба. Јбг. немерете ви Црногорци у свему бити први.
1540. и 1550. у околини Книна се помиње баштина Рашковића, затим 1606. у Бутижници поред Книна се помиње Маргарита Рашковић покојног Јурја Рашковића, а 1634. године на Жагровићу код Книна се помиње Јован Рашковић. Рашковића православних је на Жагровићу било до 1995. године, а има их данас само знатно мање https://sr.wikipedia.org/wiki/Жагровић#Презимена
На примјеру ових Рашковића се види континуитет од скоро 500 година живљења једног рода/презимена у истом (книнском) крају.
Pogledajte prilog 1431228
@Zvonimir Božić @Берекин @Perperius
E Margarita, bas slovensko ime
Krishna
Elita
- Poruka
- 23.868
To је библијско/хришћанско име.E Margarita, bas slovensko ime
Krishna
Elita
- Poruka
- 23.868
@Mej bregami Ovo ti je zbog neistine da su Srbi dobili prezimena u 20-om v. koju si izrekao danas na drugoj temi.Крајишници и Херцеговци имају најстарија презимена у Срба. Јбг. немерете ви Црногорци у свему бити први.
1540. и 1550. у околини Книна се помиње баштина Рашковића, затим 1606. у Бутижници поред Книна се помиње Маргарита Рашковић покојног Јурја Рашковића, а 1634. године на Жагровићу код Книна се помиње Јован Рашковић. Рашковића православних је на Жагровићу било до 1995. године, а има их данас само знатно мање https://sr.wikipedia.org/wiki/Жагровић#Презимена
На примјеру ових Рашковића се види континуитет од скоро 500 година живљења једног рода/презимена у истом (книнском) крају.
Pogledajte prilog 1431228
@Zvonimir Božić @Берекин @Perperius
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 44.714
Zadnje vrijeme mi pišeš hvatajući se za jedan post, onako izvan konteksta, bez da pročitaš barem još dva-tri upisa za kontekst. Valjda nemaš vremena.
Prije toga sam napisao da je 80% Srba dobilo stalno prezime od polovice 19.st., upravo imajući u mislima vas koji ste bili pod Mlecima i Austrijancima te imali fiksirana prezimena.
