Коришћење презимена у српском роду започиње у новије вријеме, тек од XVIII вијека, усталило се од XIX вијека.
Начини на који су настајала су разни;
1) по оцу (најчешће) –
Ивановић,
Марковић,
Бранковић,
Ненадовић,
Вукашиновић ...
2) по племену – Бодрић, Дробњак, Васојевић ...
3) по звању – Капетановић, Поповић, Војводић ....
4) по занимању – Лончар, Ковач(евић), Метлар, Златар(евић) ...
5) по надимку – Курјаковић, Лисица, Затезало ....
6) по особинама – Главоњић, Лепојевић, Мудринић ....
7) по мјесту поријекла – Добрњац, Ваљевац, Гламочанин, Лучанин ....
Када су у питању презимена настала по надимку, у Крајини (више овој мојој са ову страну Уне) те у Херцеговини имамо мноштво презимена која имају погрдно значење. Нисам нашао ваљано објашњење које би објаснило ову појаву. Објашњења која сам нашао (као рецимо на једном хрватском порталу за презиме Битанга) су толико будаласта и бесмислена да не заслужују озбиљну пажњу. Углавном ту се своди не на оно што је истина. него на оно што нама лијепо звучи, Као прича о нашем претку који је убио бега, па онда три брата побјегли на четири стране свијета и промијенили презимена да их Турци не открију. Мислим, лијепо звучи, ал Турци да су у инкубатору производили бегове не би намакли толико колико су их наши преци потманили.
Када је у питању поријекло презимена, постоје сајтови гдје се може наћи за нека српска презимена, како и када су настала и одакле потичу, један од њих је
овај, но доста тих сајтова су шарлатански и ту налазимо свакојаке бесмислице.
Када су у питању презимена Срба у бившој Босни и Херцеговини, Ђорђе Јањатовић је урадио прави посао, прикупио сва презимена Срба у бившој БиХ, са рубрикама, презиме, крсна слава, парохија и протопрезвитерат (мјесто). Имамо ту књигу
овдје, ко жели нека погледа или преузме.
То би било то за сада, ако сам помогао у посту, добро и јест.
