Istorija Kelta i sadašnji keltski narodi

[zauvek branilac]

Kelti, koji su u vreme Starog Rima živeli u velikom delu Evrope, su se do kraja postojanja Starog Rima ili asimilovali u Stare Rimljane ili iselili iz kontinentalne Evrope na ostrvo Britanija (tako su ostrvo nazvali Stari Rimljani, a naziv Velika Britanija je dobilo kada je formirana pokrajina Bretanja koja se naziva i Mala Britanija) i na ostrvo Irska.

1. Na ostrvo Britanija su se Kelti iselii iz sadašnje Francuske (britski Kelti odnosno Briti ili Britanci su u sebe jezički asimilovali starosedelačko stanovništvo ostrva Pikte).
2. Na ostrvo Irska su se Kelti iselili iz sadašnje Španije (gelski Kelti, odnosno sva njihova plemena na ostrvu Irska, su kasnije formirali IRSKI NAROD).

FRANCUSKI NAROD ima 3 komponente, romansku, keltsku i germansku, Francuzi su romanizovani Kelti (iz bivše Galije) koji su u sebe asimilovali zapadni deo germanskog plemena Franci od kojih su preuzeli naziv (francuski jezik nije po zvuku sličan nijednom drugom romanskom jeziku, a u poređenju sa srpskim jezikom, u kojem se piše kao što se govori, se na francuskom jeziku sasvim drukčije piše nego što se govori, što je karakteristika keltskih jezika).

Pored sadašnjih Kelta na ostrvu Britanija živi i ENGLESKI NAROD, koji je formiran iz 3 germanska plemena, koja su naselila sadašnju Englesku (Angli iz južne Danske su naselili veći deo sadašnje Engleske, Sasi iz krajnjeg severa Nemačke su naselili manji deo sadašnje Engleske i Jiti iz severne Danske su naselili najmanji deo sadašnje Engleske).

Iz sadašnjeg Kornvola (keltskog jugozapadnog dela Engleske) u većoj meri i iz sadašnjeg Velsa u manjoj meri su se Kelti naselili nazad u 2 dela kontinentalne Evrope:
1. Bretanju (ili Malu Britaniju) na severozapadu sadašnje Francuske gde su lokalno stanovništvo (romanizovane Kelte, prece sadašnjih Francuza) asimilovali u sebe
2. Galisiju na severozapadu sadašnje Španije, gde je jih lokalno stanovništvo (preci sadašnjih Portugalaca) asimilovalo u sebe

Sada postoji 6 keltskih naroda:

Gelski Kelti
1. Irci (gelski Kelti sa ostva Irska)
2. Škoti (Pikti, koji su od britskih Kelta odnosno sadašnjih Velšana preuzeli jezik, a nakon toga su u sebe asimilovali gelsko keltsko pleme Škoti, koje je došlo iz ostrva Irske, od koji su preuzeli naziv i novi jezik)
3. Manksi (prvi stanovnici ostrva Men su bili Velšani odnosno njihovi preci, nakon njih su došli Irci, koji su jih asimilovali u sebe, a nakon njih i Norvežani, koje su takođe potomci Iraca asimilovali u sebe, Manksi imaju irsku, velšansku i norvešku komponentu, a irska komponenta je dominantna)

Britski Kelti
4. Velšani (iz sadašnjeg Velsa)
5. Kornvolci (koji su poreklom Velšani, nekada se Kornvol nazivao Zapadni Vels, a Vels i Kornvol su tada bili spojeni sa teritorijom sadašnje zapadne Engleske)
6. Bretonci (takođe poreklom Velšani iz nekadašnjeg Zapadnog Velsa, odnosno Kornvola, i Velsa, koji su u sebe asimilovali lokalno stanovništvo Bretanje romanizovane Kelte odnosno prece sadašnjih Francuza)

 

[zauvek branilac]

Sadašnja Belgija (stvorena odnosno nastala 1830) ima naziv po keltskom plemenu Belgi koje je živelo na pomenutoj teritoriji u vreme Starog Rima.
I Helvetika (sadašnja Švajcarska, na latinskom jeziku) je nazvana po plemenu Helvećani koje je živelo na pomenutoj teritoriji u vreme Starog Rima.

 

[White Guar]

Glede Kelta, zanimljive su mi hipoteze o njihovom kavkaskom (ili uopšteno, istočnom poreklu). S tim u vezi evo ga jedan članak iz davne 2008., politički obojen, jer povezuje Osete i Škote i borbu za nezavisnost: Veza Osetije i Škotske.

 

[FDDD]

Glede Kelta, zanimljive su mi hipoteze o njihovom kavkaskom (ili uopšteno, istočnom poreklu). S tim u vezi evo ga jedan članak iz davne 2008., politički obojen, jer povezuje Osete i Škote i borbu za nezavisnost: Veza Osetije i Škotske.

Rasno gledano, jezgro Kelta nema veze sa Kavkazom i istokom, osim uslovno receno alpskih Kelta koji se pretpostavlja da su bili Alpski tip koji jedino mozda moze imati veze sa istokom ali mislim da su te veze jos dalje.

 

[Барышников]

FRANCUSKI NAROD ima 3 komponente, romansku, keltsku i germansku, Francuzi su romanizovani Kelti (iz bivše Galije) koji su u sebe asimilovali zapadni deo germanskog plemena Franci od kojih su preuzeli naziv (francuski jezik nije po zvuku sličan nijednom drugom romanskom jeziku, a u poređenju sa srpskim jezikom, u kojem se piše kao što se govori, se na francuskom jeziku sasvim drukčije piše nego što se govori, što je karakteristika keltskih jezika).

На шта ти звучи овај језик?

 

[Khal Drogo]

У историји, а некако то посебно важи за Келте, историју Келта и келтско насљеђе, свака тежња поједностављивању води на погрешан колосјек.
Зато је код закључака и формиеања мишљења о тим старим временима и процесима који су се дешавали потребан опрезнији приступ ,посебно што су сачувани рукописи из старијих времена о Келтима оскудни, често се морамо ослонити на археолошке налазе који су такође недовољни да би сагледали ширу слику. У сваком случају, Келти су збирно име за један конгломерат народа, у једном моменту смјештен на широком појасу од (данашње) Украјине до (данашње) Ирске.

Kелти су били прије свега ратнички народ, међутим били су и надарени занатлије и умјетници. Као ратницима им прије III вијека п.н.е. и није имао ко парирати, Римљани, Етрурци и други народи Италије били би избезумљени пред жестином и срчаношћу Келта, германски народи су оскудијевали са гвозђем и њихово оружје није било дорасло келтском, балкански и народи Анатолије нису били довољно организовани и нису могли спријечити походе и експанзију Келта.,
А управо келтским народима,бејаху својствене сталне миграције, експанзије, протутљали би и прокрстарили цијелом Европом, двије напојзнатије експанзије келтских народа (штне знали да се нису дешавале и раније, међутим нису забиљежее у рукописима) су на самом почетку IV вијека п,н.е. када продиру на исток, Европе, простор данашњег Балкана и унутрашњост Италије и у IIII вијеку, око 280.године п.н.е. када су и прокрстарили балканским полуострвом до Анатолијеи и настанили се дуж ријека Саае и Дунава (Скордисци) као и Анатолији гдје ће та област добити по њима име, Галатија.

Како написах, већ почетком IV вијека п,н.е, продиру на унутрашњост Апенинског полуострво, долазе у додир и сукобе са Римљанима и римски списи и историчари их помињу, доста о њима пише Полибије.
Прмијениће ток свјетске историје, у IV.вијеку п.н.е. услијед њихове експанзије биће урушена тада моћна етрурска цивилизација, а на развалинама етрурске цивилизације никнуће нова сила, Рим.
У првом судару, у бици код Алије (390.или 287.године п.н.е) Римљани су катастрофално прошли у окршају са Келтима. који ће убрзо похарати и сам Рим, Римљани су буквално откупљивали своје животе, а како би зајаукали због безобзирности Келта (Гала како су их они звали) и да узимају више од договореног откупа, келтски вођа Брен би им само одбрусио "јао пораженима", ријечи које ће Римљанима одзвањати свих каснијих вијекова. Тит Ливије то уљепшано приказаје, истичући храброст Римљана и када су Гали продрли у град, но то је ипак уљепшана верзија, бјеше то срамно и фрустрирајуће за Римљане

"Brennus and His Share of the Spoils", also known as: "Spoils of the Battle"), by Paul Jamin, painted 1893.

Рим ће временом ојачати, извући поуке из тих првих сукоба и преокретати ствари у своју корист. И наредних деценија и вијекова ратоваће Келти са Римљанима са промјењивим успјехом, ратовали су на Ханибаловој страни у пунском рату, и у бици код Кане 216 п.н.е. се одлично показали, но како написах ратна срећа и точак историје се окрећу у корист Рима, испрва у Италији, убрзо и у Хиспанији и Галији. Рим је унапређивао своју војску и постао моћном ратном машинеријом, њихова снага бјеше у дисциплини, дисциплине код Келта није било, уздали су се у срчаност и храброст које никад није мањкало, но временом то није било довољно за успјехе против Римљана.
Временом како је Рим овладао просторима сјеверне Италије, Хиспаније и Галије, методом корак по корак би све више успостављао политичку, војну и културну доминацију, процес који обичнно зовемо романизацијом, и поприлично припомогао потирању келтске културе и језика на тим просторима.

 

[Khal Drogo]

Келтска племена у Галији је покорио и под власт Рима подвео извјесни Гај Јулије Цезар. Овај војсковођа и јебивјетар у паузама између битака и ратних похода, није се а како то аристрократији већ доликује и приличи препуштао блудничењу, пијанчењу и разврату, већ би и написао коју. Захваљујући тој "аномалији" овог Цезара имамо први изванредно вриједан опис кроз дјело "Галски рат" (овдје) живота и обичаја келтских народа.

Поводом у другом посту поменутих Белга, занимљиво да Цезар у свом рукопису

1. Цијела Галија је подијељена на три дијела. Један од њих настањују Белги, други Аквитани, а трећи они који се на свом језику зову Келти, а на нашем Гали. Сви се они међу собом разликују језиком, установама и законима. Гале од Аквитана дијели ријека Гарона, а од Белга Марна и Сена. Од свих њих најјачи су Белги, јер су од културне и цивилизоване провинције јако удаљени па трговци с њима сасвим ријетко саобраћају и не увозе оно што годи људским срцима, а и најближи су Германима који преко Рајне бораве и с којим непрестано рат воде.
Стога дакле разлога Хелвећани остале Гале храброшћу надмашују, што се готово у свакодневним борбама с Германима огледају, било да их од своје земље одбијају, било да сами у њиховој земљи рат воде.
Један дио, за који је речено да га држе Гали, почиње од ријеке Роне, допире до ријеке Гароне, океана и земље Белга, а од стране Секвана и Хелвећана пружа се чак до ријеке Рајне и простире се према сјеверу. Белги од крајњих граница Галије допиру до доњег дијела ријеке Рајне и окренути су према сјеверу и истоку. Аквитанија се пружа од ријеке Гароне до планине Пиринеја и онога дијела океана који допире до Шпаније, а простире се према западу и сјеверу.

разликује Белге и Аквитане од Келта, иако их често, посебно Белге, сврставамо такође у келтске народе.
А међу Келтима опет по храбрости и жестини са којом се боре издваја такође поменуте у другом посту Хелвете (или Хелвећане) који су битисали на простору данашње Швајцарске и сјеверозападне Француске.

Поред мањка дисциплине, Келтима бјеше проблем и разједињеност, бројна племена чији су лидери водили сваки своју политику, неки би изразили лојалност Риму и добијали статус "пријатеља Рима", други би пружали отпор освајачима, тек повремено би их ујединили харизматилни вође, Верцингеторикс у Галији и Будика у Британији. То није било довољно, и тек су успјели запријетити Риму.
У исто вријеме са сломом Верцингеторикса и како је Цезар овладао Галијом, и на истоку је Келтима по злу пошло. Једно од најбројнијих келтских племена Боји (чији је један огранак похарао етрурске градове у IV вијеку п.н.е,), источнији огранак је рђаво прошао у ратовима са моћним гетским храљем Буребистом, од тог пораза се нису опоравили, биће асимиловани у германске народе те у Дачане и Гете, а у некој мјери ће дати допринос и у етногенези Срба.

Први вијек п.н.е. је вријеме нестајања келтске културе на европском континенту, биће романизовани и асимиловани у друге народе, остаће ограничени на Британију а убрзо након инвазије Англа и Саксонаца у периоду V-VII вијек, биће сведени на енклаве.

 

[White Guar]

Први вијек п.н.е. је вријеме нестајања келтске културе на европском континенту, биће романизовани и асимиловани у друге народе, остаће ограничени на Британију а убрзо након инвазије Англа и Саксонаца у периоду V-VII вијек, биће сведени на енклаве.

Možda i najeziviji aspekt istorije Kelta. Od naroda koji je dominirao Evropom, postaše tamo neka marginalizovana plemena, svedena na život po zabačenim kutkovima sveta.

 

[Nosferatu___2]

Možda i najeziviji aspekt istorije Kelta. Od naroda koji je dominirao Evropom, postaše tamo neka marginalizovana plemena, svedena na život po zabačenim kutkovima sveta.

Зато што Келти нису били "народ". Баш као и Илири. То је била скупина племена и народа које је повезивала релативно слична култура (религија, језик) и генетика, али релативно слична. Они себе нису видели као један те исти народ, нити су нешто видели своју сродност. То је више одредница за нас данас него што су је користили савременици.

 

[suave]

Зато што Келти нису били "народ". Баш као и Илири. То је била скупина племена и народа које је повезивала релативно слична култура (религија, језик) и генетика, али релативно слична. Они себе нису видели као један те исти народ, нити су нешто видели своју сродност. То је више одредница за нас данас него што су је користили савременици.

Gore navedeno vredi i za Germane i za Slavene. Ne postoje jedinstvene države koje su ujedinile slavenske i germanske narode. Romanski narodi su, suprotno tome, narodi koje je stvorila jedna država, rimska republika i carstvo.

 

[suave]

O Juliju Cezaru kao etnografu postoji jedan dobar tekst:"The value of Julius Caesar as ethnographer"

In assessing Caesar’s ethnographic achievement Rawson states: “It might be fair to say that had he had no apologetic purposes he might have been one of the better authors of straightforward descriptions of remote peoples” (1985:263). This is a little severe. Caesar did introduce his own particular brand of personal observation into anthropological remarks in his narrative, for which he deserves ample credit. And in the traditional ethnologiae he made modest contributions to the development of the genre. It might be fairer to say that in spite of his apologetic purposes, Caesar is one of the better authors of straightforward descriptions of remote peoples.

https://akroterion.journals.ac.za/pub/article/view/533

 

[Обилић]

Ја као лаик долазим до закључка
да је реч Келти заједнички назив за све старе европске народе !

 

[Khal Drogo]

Келте први у писаним рукописима помиње извјесни Хекатеј Милећанин, око 517.године п.н..е. именујући народ који битише у близини Масилије (данас Марсеја) етнонимом Κελτοί (Keltoi), касније Херодот помиње исти народ да живи око врха Дунава и на западу Европе.
Извјесни Гај Јулије Цезар у свом рукопису "Галски рат" (овдје)

1. Цијела Галија је подијељена на три дијела. Један од њих настањују Белги, други Аквитани, а трећи они који се на свом језику зову Келти, а на нашем Гали. Сви се они међу собом разликују језиком, установама и законима. Гале од Аквитана дијели ријека Гарона, а од Белга Марна и Сена. Од свих њих најјачи су Белги, јер су од културне и цивилизоване провинције јако удаљени па трговци с њима сасвим ријетко саобраћају и не увозе оно што годи људским срцима, а и најближи су Германима који преко Рајне бораве и с којим непрестано рат воде.

пише да централне просторе Галије насељавају Гали како их Римљани зову, а они себе на свом језику зову Келти.
Касније Цезар именује и описује бројна келтска племена, а има их заиста пуно, и иако нећемо погријешити ако кажемо да је под именом Келти обухваћена конфедерација и читав конгломерат, врло вјероватно по језику, духовности и култури, сродних племена, постојала је свијест о међусобној блискости и користили су за себе поред имена племена и назив Келти као једну ширу одредницу.
Назив Гали је егзоним (рецимо као и Германи), име које су им дали Римљани, па чак и ако су им то име дали Грци (мало вјероватно) у I вијеку етномим Келти се удомаћио међу домицијалним становништвом и већ је свакако ендоним.

 

[Khal Drogo]

Римљани и Келти су ратовали вијековима, имали бројне окршаје, бројне битке које би одредиле процесе у наредним временима, а најпознатија и најчувенија је битка код Алезије, или опсада Алезије. Одиграла се у вријеме галских ратова септембра 52.године п. н. е. када је римска војска под Гајом Јулијем Цезаром опколила војску Келта под Верцингеториксом.
У самој Алезији Верцингеторикс је имао 80.000 бораца, напад на тврђаву би био осуђен на пропаст, зато су Римљани прибјегли опсади са наумом да изгладњивањем натјерају браниоце на предају, при чему су извели грађевински подухват никад раније забиљежен у историји, изградили су двострану утврду, и према Алезији и према споља, укупне дужине 40 км, са низом кула, мрежом канала, насипа и замки против нападача.
До одлучујеће битке је дошло крајем септебра и у првим данима октобра, када су велике келтске снаге удариле на спољне зидине римских утврда са намјером да одблокирају град, а Верцингеторикс је из самог града извршио јуриш на унутрашње зидине.
Римљани су располагали са 50.000 легионара и још 10.000 помоћних трупа, Келти са двије војске, она из самог града и она споља, са четири пута више бораца, битка је трајала неколико дана, претворила се у општу кланицу, неколико пута бјеше на клацкалици, на крају бриљантна побједа Римљана којом су одлучени галски ратови а одлучена је и судбина читаве Галије која ће наредних вијекова постати римском провинцијом.
Ова битка и предаја Верцингеторикса.бјеше инспирација умјетницима да овјековјече те догађаје

The Siege of Alesia, Vercingetorix Throws Down his Arms at the Feet of Julius Caesar by Lionel Royer, painted 1899.

Trapped in Alesia

Julius Caesar accepting Vercingetorix' surrender after the Battle of Alesia

 

[White Guar]

Зато што Келти нису били "народ". Баш као и Илири. То је била скупина племена и народа које је повезивала релативно слична култура (религија, језик) и генетика, али релативно слична. Они себе нису видели као један те исти народ, нити су нешто видели своју сродност. То је више одредница за нас данас него што су је користили савременици.

To je i meni padalo na pamet dok sam pisao tekst. Nije to bio jedan, homogen narod u modernom smislu.

 

[zauvek branilac]

На шта ти звучи овај језик?

Sličan je arapskom jeziku (piše da je jedan od berberskih jezika), što je i logično, Berberi su pomešani sa Arapima u Magrebu (severna Afrika bez Egipta)!

P.S.: Romanski jezici svi zvuče malo drukčije (najsličniji su vlaški, moldavski i rumunski, koji su skoro isti jezici, jer postoje neke razlike, vrlo slično kao srpski jezik i hrvatski jezik), ali francuski jezik zbog njegove keltske komponente nije po zvuku NIMALO sličan baš nijednom drugom romanskom jeziku!

 

[zauvek branilac]

I Islanđani (iz Islanda) i Ferjarci (iz Farskih ostrva) takođe imaju keltsku komponentu, a oni su po muškoj liniji u većini potomci Norvežana (norveških muškaraca) a po ženskoj liniji u većini potomci keltskih žena (Irkinja i Škotlanđanka), ali i Islanđani i Ferjarci imaju dominantnu norvešku komponentu!

 

[Khal Drogo]

Келти су свакако имали учешћа, већег или мањег у етногенези свих данашњих народа у Европи
Када је генетика келтских народа у питању,ослањајући се и на тестирања данашње популације и тестирања сачуваних скелета, хаплогрупа И2а1а1а (подграна И-Л158 и Л159, различит огранак од динарске подгране И2А-Л621 која превладавана нашим просторима а присутна је имечисточнословенским земљама) откривена је међу Келтиберима у Хиспанији.
И данас је у неким регијама тог простора присутна (међу популацијама Пиринеја 9,5%, Навара; 9,7%, Арагона 8% у Вал д'Арану у Каталонија; 2,9%).
Доминантна хаплогрупа је Р1б која се у колоквијалном дискурсу зове и прото-италско-келтско-германском хаплогрупом и за коју се претпоставља да се раширила по Европи 2.500 година п.н.е.
Из ове хаплогрупе имамо грану Р1б-Л21 која се још назива и атлантско-кетском граном и мапа раширеености ове гране по Европи

Имамо и грану Р1б-ДФ27 која се назива и келтско-иберијском граном и мапа раширеености те гране по Европи

И имамо грану Р1б-С28 која се назива и итало-келтском граном и мапа раширености те гране по Европи

 

[Барышников]

Келти су свакако имали учешћа, већег или мањег у етногенези свих данашњих народа у Европи
Када је генетика келтских народа у питању,ослањајући се и на тестирања данашње популације и тестирања сачуваних скелета, хаплогрупа И2а1а1а (подграна И-Л158 и Л159, различит огранак од динарске подгране И2А-Л621 која превладавана нашим просторима а присутна је имечисточнословенским земљама) откривена је међу Келтиберима у Хиспанији.
И данас је у неким регијама тог простора присутна (међу популацијама Пиринеја 9,5%, Навара; 9,7%, Арагона 8% у Вал д'Арану у Каталонија; 2,9%).
Доминантна хаплогрупа је Р1б која се у колоквијалном дискурсу зове и прото-италско-келтско-германском хаплогрупом и за коју се претпоставља да се раширила по Европи 2.500 година п.н.е.
Из ове хаплогрупе имамо грану Р1б-Л21 која се још назива и атлантско-кетском граном и мапа раширеености ове гране по Европи
Pogledajte prilog 1054242
Имамо и грану Р1б-ДФ27 која се назива и келтско-иберијском граном и мапа раширеености те гране по Европи
Pogledajte prilog 1054244
И имамо грану Р1б-С28 која се назива и итало-келтском граном и мапа раширености те гране по Европи
Pogledajte prilog 1054245

 

[zauvek branilac]

Келти су свакако имали учешћа, већег или мањег у етногенези свих данашњих народа у Европи
Када је генетика келтских народа у питању,ослањајући се и на тестирања данашње популације и тестирања сачуваних скелета, хаплогрупа И2а1а1а (подграна И-Л158 и Л159, различит огранак од динарске подгране И2А-Л621 која превладавана нашим просторима а присутна је имечисточнословенским земљама) откривена је међу Келтиберима у Хиспанији.
И данас је у неким регијама тог простора присутна (међу популацијама Пиринеја 9,5%, Навара; 9,7%, Арагона 8% у Вал д'Арану у Каталонија; 2,9%).
Доминантна хаплогрупа је Р1б која се у колоквијалном дискурсу зове и прото-италско-келтско-германском хаплогрупом и за коју се претпоставља да се раширила по Европи 2.500 година п.н.е.
Из ове хаплогрупе имамо грану Р1б-Л21 која се још назива и атлантско-кетском граном и мапа раширеености ове гране по Европи
Pogledajte prilog 1054242

Na ovoj mapi se jasno vidi da Šiptari (kako oni nazivaju sami sebe) nemaju nikakve veze sa Keltima (na keltskom škotskom jeziku se Škotska kaže Alba, sporni pojmovi "Albanija" i "Albanci", koje su za njih izmislili svi njihovi lokalni mentori, su ukradeni), a takođe Šiptari nemaju nikakve veze ni sa Ilirima (Starobalkancima) koji su jedna od 2 komponente SRPSKOG NAROD (pored Slovena) formiranog u prirodnom istorijskom procesu na SRPSKOJ ZEMLJI!

 

[Nebojsa.bg]

данашњи келтски народи су Ирци (северни и јужни), Шкоти и Велшани

 

[Mstislav]

Koji govore germanskim jezikom. Rimljani to nisu uspeli.

 

[Khal Drogo]

Веома добар документарац кроз који имамо осврт на рану келтску културу и најранију историју Келта

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]