Istorija i porijeklo slave

[Atentator]

Pa dobro, iamju ga i Crnogorci.

Inače, nisam upućen, kako stoji situacija sa Makedoncima? Oni jesu slavili slavu, ali neko mi reče da su je relativno nedavno potpuno odbacili, te da je sad to ostalo običaj samo šačice Srba u Makedoniji...je li to tačno?

Није одбачено, једноставно не слави се са истим интензитетом. Већина Македонаца има славу. Ево мало неких , хм, социолошких аспеката кућне славе на југу Македонијe.

 

[robert v.]

Slava nije samo srpski obicaj, mrzi me da bzvz detaljisem (gubljenje vremena i zivaca, pogotovo kad se raspravlja sa zadrtim ljudima) posto su etnolozi poput Draskica lijepo pisali o tome... Vidim da je Bastiani isto nasvrljao par redaka o Latinima i kucnim bozanstvima.

Miroslav Draskic, Udeo seoske arhaicne kulture u srpskoj nacionalnoj kulturi i proslosti danas, Problemy kultury ludowej i narodowej: materiały z II Międzynarodowej Konferencji Etnografów Słowiańskich, Poznań-Błażejewko, 11/12 X 1974, Warszawa - Poznań. 1976, 142.

Ovo kod Vlaha možda ima ime slava, ali je u pitanju drugi običaj. U pitanju je žrtva poljskim bogovima radi boljeg uroda. Kod krsne slave postovji veza sa kultom mrtvih a to ovde nedostaje. Nema ni veze sa svecom zaštitnikom porodice. Klasičnu krsnu slavu imaju neki, ali ne svi Vlasi, bar koliko sam uspeo da saznam.
Katolici uglavnom slave imendan, dan kad pada slavljenje sveca po kome nose ime. To je nekad bio važniji dan od rođendana. Neke ostatke krsne slave imaju uglavnom katolici po Konavlima.

 

[Teodolit]

Ipak da se vratim, jel jednu veoma bitnu osobinu Srpske Slave nismo kako treba dotakli.
Nokautiran zna dobro da uzvrati...


I ovaj stav da prokomentarišem:

Оно што Формица каже, генерално, то је: ако су Срби живели на Балкану у време Латина, како нису попримили њихове утицаје (као сви дуги који су са њима били у контакту), а насупрот томе од Турака су преузели многе утицаје, и у језику, можда није пола језичког фонда али тај утицај је више него видљив и не може се минимизирати. Мени то изгледа као логично размишљање, мада, као и што сам написао, препустио бих бољим познаваоцима историје и језика да преиспитају да ли тих латинских утицаја на Србе заиста нема, или их има али их ми не примећујемо.
...

Uticaj Latinskog na Srpski je veoma vidan. Ali poput vladanja Rima nad Balkanom, postoji i vladanje Balkana nad Rimom, da ne širimo dalje na npr. Vizantiju. Znači veoma je moguć i uticaj Srpskog na Latinski (npr. poljoprivredni termini, bogovi,...). Samo iz "skromnosti" da ovde stanemo i pređemo na nešto bitnije:

Katolički pristup Hrišćanizaciji, nije na Balkanu mogao da ima uspeha (bar u "najzagriženijim" sredinama), iz prostog razloga što nije uspeo da ispoštuje OGROMAN ugled koji su preci Ilira (Srba) imali.

Plemenske i Zadružne zajednice, jednostavno nisu mogle biti odvojene od ljubavi ka rodonačelnicima i vođama.

Sa druge strane, Vizantija kao uistinu Hrišćansko društvo, našla je načina da se ta LJUBAV (sama suština Hrišćanske vere) oplemeni Hrišćanstvom i tako zaista makne sve NE HRIŠĆANSKE, smetnje da se jedan Narod Krsti. Dok je Katoličanstvu to praktično bila smetnja u državnom smislu i svim takvim aspektima: Latinizaciji, itd. Vizantija i Pravoslavlje su našli načina da ljubav stave gde joj je mesto.

Tako imamo činjenicu, da je Slava u Srba, ne samo molitva za zaštitu doma i porodice, već (možda i pre svega) i molitva upućena na dobrobit predaka te porodice (zajednice).
Videti Slavsko žito, molitve prilikom Slavskog čina, itd.

Čini mi se da ni Radoslav Grujić, bar u tekstu kojim počinjemo ovu temu, nije dovoljno naznačio tu, jednu od najbitnijih osobina Slave u Srba.

Izvinjavam se moderatoru, što sam često išao dosta van teme. Ali suštinski sam hteo da istaknem, da Srpska Slava ni slučajno nije dokaz doseljavanja Slovena, već sasvim suprotno, jedan od veoma jakih dokaza autohtonosti Srba!

A Radoslavov tekst je toliko jasan, da nema mesta za neke naročite komentare.



Pominju se i izvesne smene paganskih bogova sa Hrišćanskim Svetima, naravno da je to tako bilo, tragova ima puno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није одбачено, једноставно не слави се са истим интензитетом. Већина Македонаца има славу. Ево мало неких , хм, социолошких аспеката кућне славе на југу Македонијe.

Ah, hvala!

Na kraju krajeva ima i smisla, ako je slava zabilježena prvi puta u Makedoniji...

 

[Han-Solo]

Ah, hvala!

Na kraju krajeva ima i smisla, ako je slava zabilježena prvi puta u Makedoniji...

Молим? Мислиш на Албаниje?
Провери поново.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Молим? Мислиш на Албаниje?
Провери поново.

Ček' govorimo li o bugarskome vojvodi Ivcu ili ne..?

 

[Han-Solo]

Ček' govorimo li o bugarskome vojvodi Ivcu ili ne..?

Да, али његова тврђава Проништа је била у данашна Југоисточна Албанија.
То значи, ту је први пут примећено прослава славе.

 

[FORMICA]

Abdulah Škaljić je do sada koliko je meni poznato najbolje prebrojao turcizme u našem jeziku, i sastavio je i rječnik koji sadrži oko osam hiljada odrednica. Prema njegovom djelu Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, turcizmi konstituišu oko 5% fonda riječi. Međutim, tu procjene idu to toga jer se mjerilo sa pretpostavljenom brojkom književnoga jezika, ali cijeli fond riječi književnog jezika i narodnog jezika je ipak daleko veći; SANU je za sada (1959-2010) objavila preko 200.000 riječi, stigavši do glagola očarati (da se sada ne osvrćem na Maticu srpsku, koja je u 1967-76 za književni samo jezik pobrojala 150.000 riječi). Neke pretpsotavke idu do toga da će konačn brojka pokazati da naš jezik ima preko pola miliona riječi, što turcizme ipak smanjuje u značajnoj mjeri ispod nekih procjenjenih pet odsto. Naravno, nije ni Škaljić sve turcizme popisao i pretpostavlja se da ih zapravo ima i čak do 10.000 u našem književnom jeziku, mada su neki spremniji da izlažu i veće pretpostavke kada se uključe i sve neknjiževne riječi. No svakako je jasno - ta brojka je definitivno ispod pet odsto.

Naravno, otvara se pitanje kakva je situacija konkretno u Srba. Za sada bi nam jedini ukazatelj mogao biti Rečnik srpskoga jezika ovaj moderni, što ga je objavila MS 2007. godine i koji ima oko 85.000 riječi. Međutim one je na brzinu rađen, sa vrlo malo dodata i prvenstveno skraćivanjem njenoga staroga rječnika s-h jezika, a tako je i ograničen na isključivo književni jezik. No, treba reći da turcizmi u njemu zauzimaju jedan izuzetno maleni djelić.
E sada, koliki je udio tačno? Jedno je sigurno, on ne može isuviše drastično odstupati od Škaljićevih pet procenata (bilo gore, bilo dole), a ima jedna šala srpskih lingvista - pet postotaka, po jedan za svaki vijek ropstva. ;-) Stoga, to je dakako jedan od značajnih uticaja na jezik, ali nisam siguran koliko je opravdano nazvati ga baš ogromnim.

Sve si tačno rekao i slažem se. ja sam to više onako u priči rekao. S druge strane ako savremeni govorni jezik prosječno sadrži n2pune dvije hiljade riječi i to kod intelektualca sad sva ta slika izgleda zaista drugačije. SH jezik je nešto drugo.

Оно што Формица каже, генерално, то је: ако су Срби живели на Балкану у време Латина, како нису попримили њихове утицаје (као сви дуги који су са њима били у контакту), а насупрот томе од Турака су преузели многе утицаје, и у језику, можда није пола језичког фонда али тај утицај је више него видљив и не може се минимизирати. Мени то изгледа као логично размишљање, мада, као и што сам написао, препустио бих бољим познаваоцима историје и језика да преиспитају да ли тих латинских утицаја на Србе заиста нема, или их има али их ми не примећујемо.

Што се тиче других опаски, о црногорској историјској ексклузивности у свему и свачему, наравно не слажем се, да се на овом месту не упуштам у теже квалификације.

Da upravo sam na to mislio. Ima tu još jedna za mene zanimljiva pojava. Gramatika nam je neobično slična sa latinskom gramatikom, čak su padeški nastavci za promjene imenica gotovo isti, zamjenice čak i zvuće isti, glagolske promjene su konstrukcijski gotovo iste, ali riječi ima nesrazmjerno manje. Uopšte mi nije jasno kako je do toga došlo.

Pošto razdvajaš jezik Srba i jezik Crnogoraca, moram da te pitam da li ovde misliš na oba, ili tvrdiš da u jeziku Srba ima više turcizama nego u jeziku Crnogoraca?

I crnogorski jezik ima jednaki broj turcizama kao i srpski, možda su neki turcizmi različiti. Pazi danas svi govorimo još uvijek SH jezikom koji smo samo različito prozvali nacionalnim imenom i obojili lokalnim naglascima i beznačajnim različitostima. Još uvijek je to onaj isti SH jezik.

Slava (i seoska i porodična) postoji kao duuuga tradicija i u delovima Vojvodine u kojima nije bilo značajnijeg doseljavanja Crnogoraca, Hercegovaca i ostalih Srba sa tih zapadnih/dinarskih strana.

Da to je tačno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve si tačno rekao i slažem se. ja sam to više onako u priči rekao. S druge strane ako savremeni govorni jezik prosječno sadrži n2pune dvije hiljade riječi i to kod intelektualca sad sva ta slika izgleda zaista drugačije.

Otkud ti taj podatak? Nepune dvije hiljade riječi; ma opet ga prećera aman FORMICE. Pa mi na forumu ovdje u svakodnevnici koristimo preko 2.000 riječi, siguran sam.

 

[Сребрена]

Vidite korelaciju starovernog bozanstva Vode i hriscanskog Sv.Nikole

РИБЊАК
Ко слави св. Николу (19.12.)поред славског колача меси и „рибњак“. То је хлепчић дугуљастог облика у облику рибе јер у њега се стави риба и величине језависно од рибе. Наиме риба дужине око 20 цм. стави се на припремљено тесто па се онда са свих страна тесто скупља према горе док се риба сасвим не обавије тестом. Облик и остаје у виду рибе. На горњој површини где је тесто састављено преко руба се стави, такође од теста,усуканог дебљине прста, крст, са горњим делом према глави рибе. Ова ј хлепчић се стави на славски колач и са њим се прекади, а затим се „рибњак“ закоље,па се подели свим укућанима по једно парче да поједу...

Ovo kod Vlaha možda ima ime slava, ali je u pitanju drugi običaj. U pitanju je žrtva poljskim bogovima radi boljeg uroda. Kod krsne slave postovji veza sa kultom mrtvih a to ovde nedostaje. Nema ni veze sa svecom zaštitnikom porodice. Klasičnu krsnu slavu imaju neki, ali ne svi Vlasi, bar koliko sam uspeo da saznam..

Драги Роберте, грешите. Власи славе славу нормално.У селу моје маме, Влајне, св.Никола је главна слава и никако се не меша са аграрним култовима, то је нека забуна у информисању..Слава њених предака је такође Св.Никола а неких даљих рођака Митровдан.Наравно да међу савременим Власима Србије има атеиста, као и потомака комуниста који су, као и сви под црвеном звездом, загубили мало своје традиције и заборавили обичаје својих предака. Ништа ново.
Што се тиче литературе о влашким обичајима, прочитах малопре код Пауна С.Дурлића да је кукасти крст, тз."свастика" типичан за влашке обредне хлебове, који нису нужно славски.
Нешто слично нацртао је крајем 19.века путописац кроз Србију, видевши српски божићни колач:

Или је "божићни колач" био славски колач, видим исту илустрацију (Ф.Каница) са другачијим потписом:

Slava u Stalaću
Knjiga, Feliks Kanic: Srbija - Zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka

 

[posmatrac iz Moskve]

Meni je slava interesantna sa jos jednog aspekta.Cini mi se da je ranije imala i jednu dodatnu ,socialno drustvenu ulogu, koja je danas u velikoj meri izgubljena, narocito u gradskim sredinama. Naime, koliko se ja secam, po selima se nije islo na slavu kod prvih komsija ili rodbine, vec kod onih udaljenih,koje ne vidjas cesto.Na taj nacin slava je ucvrscivala veze sa tradicionalnim prijateljima porodice,kumovima,rodbinom,Na taj nacin ljudi su ostarivali komunikaciju, delili se novostima,i.t.d. Cak su i domacice,koje su se retko vidjale. na neki nacin komunicirale preko muzeva koji su isli na slave. Pa i obicaj da se spremi gostima nesto sa slavskog stola "za poneti", je na neki nacin bio i vid komunikacije , ukusno hrana i kolaci su bili obraz kuce i domacice.

 

[Mrkalj]

I onda se čovek pita, šta se dogodilo sa tim "navodnim" silnim predslovenskim stanovništvom ako je ikada postojalo.

Vidiš da su Vlasi istočne Srbije do 13. veka bili Srbi jer i oni slave Slavu. A nemoj mi reći da ti katolici u primorju slave bogove rimskog panteona. Ustvari, baš bih voleo da vidim izvor koje su bogove ili idole slavili (Draškić piše bez reference).

Ako je Draškić iscrpeo primere slave u hrišćanskim narodima, treba primetiti njihovu teritorijalnu koncentraciju, više nego razuđenost, pa se upitati da nije u pitanju neki narodni ili državni entitet koji je nekada običajno povezivao te narode tj. krajeve. Ja zaista mislim da su to bili Srbi.

 

[Mrkalj]

Ovo kod Vlaha možda ima ime slava, ali je u pitanju drugi običaj. U pitanju je žrtva poljskim bogovima radi boljeg uroda. Kod krsne slave postovji veza sa kultom mrtvih a to ovde nedostaje. Nema ni veze sa svecom zaštitnikom porodice. Klasičnu krsnu slavu imaju neki, ali ne svi Vlasi, bar koliko sam uspeo da saznam.
Katolici uglavnom slave imendan, dan kad pada slavljenje sveca po kome nose ime. To je nekad bio važniji dan od rođendana. Neke ostatke krsne slave imaju uglavnom katolici po Konavlima.

Ne treba se preterano obazirati, antisrbovanje se u to doba (1976) isplaćivalo.

 

[Han-Solo]

Vidite korelaciju starovernog bozanstva Vode i hriscanskog Sv.Nikole

РИБЊАК
Ко слави св. Николу (19.12.)поред славског колача меси и „рибњак“. То је хлепчић дугуљастог облика у облику рибе јер у њега се стави риба и величине језависно од рибе. Наиме риба дужине око 20 цм. стави се на припремљено тесто па се онда са свих страна тесто скупља према горе док се риба сасвим не обавије тестом. Облик и остаје у виду рибе. На горњој површини где је тесто састављено преко руба се стави, такође од теста,усуканог дебљине прста, крст, са горњим делом према глави рибе. Ова ј хлепчић се стави на славски колач и са њим се прекади, а затим се „рибњак“ закоље,па се подели свим укућанима по једно парче да поједу...

Крсно име, стр 69

Vuk Stefanović Karadžić, Живот и обичаји народа српскога, стр 71

http://books.google.bg/books?id=fX0...1oDQAg&redir_esc=y#v=onepage&q=бугари&f=false

 

[robert v.]

Драги Роберте, грешите. Власи славе славу нормално.У селу моје маме, Влајне, св.Никола је главна слава и никако се не меша са аграрним култовима, то је нека забуна у информисању..Слава њених предака је такође Св.Никола а неких даљих рођака Митровдан.Наравно да међу савременим Власима Србије има атеиста, као и потомака комуниста који су, као и сви под црвеном звездом, загубили мало своје традиције и заборавили обичаје својих предака. Ништа ново.
Што се тиче литературе о влашким обичајима, прочитах малопре код Пауна С.Дурлића да је кукасти крст, тз."свастика" типичан за влашке обредне хлебове, који нису нужно славски.
Нешто слично нацртао је крајем 19.века путописац кроз Србију, видевши српски божићни колач:

Или је "божићни колач" био славски колач, видим исту илустрацију (Ф.Каница) са другачијим потписом:

Slava u Stalaću
Knjiga, Feliks Kanic: Srbija - Zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka

Izvinjavam se, moja greška.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stari druže pobrkao si. Postoje dva predhrišćanska izvora Slave. Jedan je slavljenje kućnioh božanstava porijeklom od romanizovanih donmorodaca Ilira. Drugi iozvor Slave koja se naziva Krsna slavi ili Krsno ime je prosljavljanje bogova predhrišćanskog panteona. sad ima tu još jedna posebna osobina koja kardinalno razdvaja ova dva običaja. Prvi slave iključivo krvni srodnici, a drugi krvni nesrodnici. Mnogio kasnije se ta dva običaja spajaju u jedna iako se oni među sobom isključuju no izgleda nema veze.

Čekaj, a zašto se među sobom isključuju? Pa to nije tačno i to ti je pokazano samo na primjerima eto kako neki forumaš reče iz istočne Srbije.

Uopšte se ne isključuju; čovjek možda ima svoju porodičnu slavu i slavi je sa svojom rodbinom (uz po kojeg gosta), i opet može biti neka ta 'šira' slava; imaš tako ti i u Crnoj Gori recimo, u slučaju Peraštana (da ne bude da ima veze nekakve sa istočnim krajevima, zato što Bugari imaju onaj svoj sabor).

I ne samo što oni ni na koji način ne isključuju se međusobno, ja ne vidim kako se može tvrditi da nemaju veze nikakve te da su čak sasvim različitoga porijekla..? Ako se u oba slučaja praktikuju manje-više isti svečarski elementi, po kom osnovu, po kom osnovu ih tako jasno razdvajati?
Evo ja oko toga ne znam baš nešto pretjerano mnogo, ali predložiću samo jednu logičnu pretpostavku - recimo imamo negdje u Srbiji selo Hvalospev. U Hvalospevu svi slave Sv. Jovana; to selo bude raseljeno od strane Turaka u jednom trenutku, ali seljane Jovanjdan veže za svoje porijeklo, te tako svi raštrkani počinju ga slaviti - i tako dolazi do preobrazbe u porodičnu slavu, te miješanja područja da imamo eto Beograd sredinom XIX stoljeća u kojem ima čak preko 50 različitih slava. No naravno, ne želim da kažem da sam u pravu, ovo je samo neka logička pretpostavka.

 

[FORMICA]

Otkud ti taj podatak? Nepune dvije hiljade riječi; ma opet ga prećera aman FORMICE. Pa mi na forumu ovdje u svakodnevnici koristimo preko 2.000 riječi, siguran sam.

Možemo brojati ali sam ubijeđen da svi forumi na Krstarici od prve do zadbnje strane ne koriste više od 150 riječi.

Čekaj, a zašto se među sobom isključuju? Pa to nije tačno i to ti je pokazano samo na primjerima eto kako neki forumaš reče iz istočne Srbije.

Uopšte se ne isključuju; čovjek možda ima svoju porodičnu slavu i slavi je sa svojom rodbinom (uz po kojeg gosta), i opet može biti neka ta 'šira' slava; imaš tako ti i u Crnoj Gori recimo, u slučaju Peraštana (da ne bude da ima veze nekakve sa istočnim krajevima, zato što Bugari imaju onaj svoj sabor).

I ne samo što oni ni na koji način ne isključuju se međusobno, ja ne vidim kako se može tvrditi da nemaju veze nikakve te da su čak sasvim različitoga porijekla..? Ako se u oba slučaja praktikuju manje-više isti svečarski elementi, po kom osnovu, po kom osnovu ih tako jasno razdvajati?
Evo ja oko toga ne znam baš nešto pretjerano mnogo, ali predložiću samo jednu logičnu pretpostavku - recimo imamo negdje u Srbiji selo Hvalospev. U Hvalospevu svi slave Sv. Jovana; to selo bude raseljeno od strane Turaka u jednom trenutku, ali seljane Jovanjdan veže za svoje porijeklo, te tako svi raštrkani počinju ga slaviti - i tako dolazi do preobrazbe u porodičnu slavu, te miješanja područja da imamo eto Beograd sredinom XIX stoljeća u kojem ima čak preko 50 različitih slava. No naravno, ne želim da kažem da sam u pravu, ovo je samo neka logička pretpostavka.

Ja niujednom od tih primjera nijesam prepoznao Slavu, jesam Krsnu slavu. Priroda ta dav običaja je potpuno različita Ponovo ću pokupati to objasniti mineraloškim pristupom (jes da nije iostorijski ali ojašnjava što mislim reći). zamisli da praviš krunu i da je moraš ukrasiti dragim kamenjem. Drago kamenje kad nije obrađeno izgleda kao obični krš iz dvorišta. Umjetniku koji radi krunu nije bitan sastav kamenja, bitan mu je vizuelni ugođaj i zadovoljenje pravila. tako će za crveno kamenje sigurno upotruijebiti rubine ali možda i neko drugo kamenje crvene boje,Kamenovi su iste boje istog izgleda na isti način obrađeni i potpuno će zadovoljiti vizuelne i etetske kriterijume, ali jedan kamen je luminijumov oksid, a drugi silicijumob oksid, dvije potpuno različite materije potpuno različitih fizički, hemijskih električnih, strukturnih i svih drugih osobina. različiti su. na isti način i u ovom slučaju običaji su sasvim različiti ali su ugrađeni u jedanu opštu konstrukciju i to je sve u redu, to tako ide.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Možemo brojati ali sam ubijeđen da svi forumi na Krstarici od prve do zadbnje strane ne koriste više od 150 riječi.

Hahaha
No dobro, hajdemo malo biti ozbiljni(ji) (mada ima dosta istine u tome što veliš; internetski rječnik je mnogo...suvoparniji od onoga koji koristimo u stvarnom životu).

Poenta je da si malčice preuveličao udio turcizama u srpskom jeziku (koji je nesporno vrlo značajan).

 

[FORMICA]

Hahaha
No dobro, hajdemo malo biti ozbiljni(ji) (mada ima dosta istine u tome što veliš; internetski rječnik je mnogo...suvoparniji od onoga koji koristimo u stvarnom životu).

Poenta je da si malčice preuveličao udio turcizama u srpskom jeziku (koji je nesporno vrlo značajan).

Naravno u pravu si takav je govor, da bi se dala "težina" izrečenom uglavnom se i pretjeruje. Svakako nije pola rječnika SH jezika turcizmi. Turcizama je zaista ostalo mnogo naročito u običnom govoru, ali u Vojvodini je na primjer mnogo više germanizama, ali to je sve pitanje istorijskih veza i tako se treba na to gledati, a meni lično se čini da se jezik tako bogati novim riječime koje imaju posebne asocijacije kojih nema u starijim riječima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja niujednom od tih primjera nijesam prepoznao Slavu, jesam Krsnu slavu. Priroda ta dav običaja je potpuno različita Ponovo ću pokupati to objasniti mineraloškim pristupom (jes da nije iostorijski ali ojašnjava što mislim reći). zamisli da praviš krunu i da je moraš ukrasiti dragim kamenjem. Drago kamenje kad nije obrađeno izgleda kao obični krš iz dvorišta. Umjetniku koji radi krunu nije bitan sastav kamenja, bitan mu je vizuelni ugođaj i zadovoljenje pravila. tako će za crveno kamenje sigurno upotruijebiti rubine ali možda i neko drugo kamenje crvene boje,Kamenovi su iste boje istog izgleda na isti način obrađeni i potpuno će zadovoljiti vizuelne i etetske kriterijume, ali jedan kamen je luminijumov oksid, a drugi silicijumob oksid, dvije potpuno različite materije potpuno različitih fizički, hemijskih električnih, strukturnih i svih drugih osobina. različiti su. na isti način i u ovom slučaju običaji su sasvim različiti ali su ugrađeni u jedanu opštu konstrukciju i to je sve u redu, to tako ide.

Ma dobro sad pušti paralele i hajde sad mi u detalje objasni tj. navedi

1. koje su to razlike između 'Slave' i 'Krsne slave'

2. zbog čega si odlučio dodijeliti baš ta dva takva imena, tim običajima (jedna 'krsna' a druga nekrsna )

 

[Bastiani]

Vidite korelaciju starovernog bozanstva Vode i hriscanskog Sv.Nikole

РИБЊАК
Ко слави св. Николу (19.12.)поред славског колача меси и „рибњак“. То је хлепчић дугуљастог облика у облику рибе јер у њега се стави риба и величине језависно од рибе. Наиме риба дужине око 20 цм. стави се на припремљено тесто па се онда са свих страна тесто скупља према горе док се риба сасвим не обавије тестом. Облик и остаје у виду рибе. На горњој површини где је тесто састављено преко руба се стави, такође од теста,усуканог дебљине прста, крст, са горњим делом према глави рибе. Ова ј хлепчић се стави на славски колач и са њим се прекади, а затим се „рибњак“ закоље,па се подели свим укућанима по једно парче да поједу...

Корени обичаја везаних за светог Николу су очигледно страховито дубоки. Подсећам на једну приповетку Стјепана Митрова Љубише (а Љубишине приповетке су углавном само мало дотерана народна предања његовога краја, Паштровића) у којој један млађани сељанин из Будве полази на Скадарско језеро да би допремио рибу и да би на достојан начин прославио своју славу, светог Николу, што је иначе било проблем јер је слава падала у време поста и свечарима је било тешко у то доба (биће да је неки 17-18 век) да набаве посну храну за госте.

Да прескочим даљи заплет, питао сам се зашто би неко из Будве ризиковао живот да донесе рибу са Скадараског језера, када је Будва на мору? И сматрао сам то доказом да су Паштровићи старином из дубине копна, насељени на морску обалу, и сачували су тај обичај (који је супституција подношењу жртве) да се за славу једе слатководна риба. Много касније, један пријатељ пореклом из тог краја ми је објаснио да заправо у Будви тога времена није било рибе јер је рибу на мору било неисплативо ловити, лакше се живело од гајења коза.

Објашњења су понекад болно једноставна.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Претерано придајеш значај терминологији. "Крсна" слава је можда само локални назив за нешто што се у другом крају назива другачије. Много пута сам чуо да се "слава" и "крсна слава" користе у потпуно истим значењу. Ти уствари под "крсном славом" подразумеваш сеоску славу.

Tako je. Ima još imena, najpopularnije među njima jeste krsno ime (na ijekavskome jugu još i kršno ime); tu su još i služba, svetac, sveti i blagdan.

Da, čini mi se da sam sada konačno FORMICU razumio; on misli na seosku slavu kad piše 'krsnom'. Iako su vjerovatno običaji sličnog porijekla, jeste fenomen da da slave nema u drugih slovenskih naroda sem Srba i Crnogoraca (i dijela Makedonaca, očito). Seoska slava mi liči na slične običaje koji postoje u drugim slovenskim zemljama (u Rusa i Bugara); u dobroj mjeri npr. podsjeća me na bugarski sabor.
Zbog toga bih više značaja pridodao slovenskome paganizmu u razvoju slave, dok se zbog određenih okolnosti specifikum porodične slave razvio na ovim, uslovno govoreći srpskim, prostorima.

Могу да претпоставим да је рецимо епитет "крсна" додала својевремно Црква, да би нагласила хришћански аспект догађаја и да би га разликовала од оног древног, паганског.

Krsnim se zove odavno, vjerovatno od srednjega vijeka još. S druge strane 'slava' nije dosta staro zabilježeno ime za taj običaj, tako da se ne može reći da je Crkve epitet krsno dodala svojevremeno; 'slava' je termin koji je danas opšte prihvaćen i proizlazi iz pojedinih spomena kao izajedničkoga glagola 'slaviti' koji se uvijek javlja. Danas je rasprostranjen mahom zbog etnografske literature ako se ne varam, koja u riječi slava vidi najprihvaćeniji naziv za taj narodni običaj, kako se i najrasprostranjenije zove. U starija imena, rekao bih da je krsno ime bilo najčešći naziv koji se koristi.

 

[Djika junior]

Ako ste čitali ,,Slovensku mitologiju", mogli ste da nađete i deo o slavi. Recimo, običaj slave nas vraća još u vreme kada su Sloveni bili pagani. Imali su vrhovnog boga, ali je svako pleme ili grad imalo svog boga kojeg je poštovalo.

E sad ono što mene buni u ovoj priči je to kako samo Srbi slave slavu, a ne i ostali Sloveni.

 

[Konstantin Veliki]

Ako ste čitali ,,Slovensku mitologiju", mogli ste da nađete i deo o slavi. Recimo, običaj slave nas vraća još u vreme kada su Sloveni bili pagani. Imali su vrhovnog boga, ali je svako pleme ili grad imalo svog boga kojeg je poštovalo.

E sad ono što mene buni u ovoj priči je to kako samo Srbi slave slavu, a ne i ostali Sloveni.

Za sve to nema dokaza, to je problem.

 

[paganinikus_banditus]

По мени је слава компромис који је настао између Хришћанства и Словенског паганства...

Основа Хришћанства је да постоји само један Бог и то стоји у првој заповести ''Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене'' Е сада,наметнути Хришћанство и једнога бога Србима који су до јуче имали Перуна,Дажбога,Световида,Триглав,Велес,сварог итд... претпостављам да је од стране Српске православне цркве направљен компромис и да су до јуче Словенски богови замењени светитељима из Хришћанског света,а све у циљу да би се у народу примило Хришћанство...између осталог имамо Видовдан у црквеном календару а који је у ствари Пагански празник...имамо Бадњак и целу причу везану за бадњак а која је опет Словенски паганизам и обожавање Храста тј.светог грма...ни једна Хришћанска црква не познаје Бадњак,Запис,Славу и Храст...