Историја Бугара

Требало би сам да одговориш на ово питање јер ти си једини који је историјску тему о Бугарској претворио у тему о фашизму, неонацизму, идеологијама, словенству, русофилији и све које ти падне на памет.
Ti si inače ovde uporno poricao i ove istorijske činjenice:

55CC5D6F-04ED-4CCF-8537-141A74D66D91.jpeg
 
Ti si inače ovde uporno poricao i ove istorijske činjenice:

Pogledajte prilog 1708789
Лист „Бугарски фашист” први пут је изашао 1929. Тада фашизам још није прљава реч, нацизам је још далеко, а Хитлер још није ни дошао на власт.
У ствари, бољшевизам је у то време био најпрљавија реч.
 
Vizantijski izvori iz perioda vladavine kanova Tervela i Teleca prave jasnu razliku između Slovena pod vlašću onogurskih Turaka Bulgara (Onogundur) i samih Bugara:

Pogledajte prilog 1711277
Зашто је ово спорно? Једина спорна ствар у твом цитату је постојање неке "македонско-словенске државе" под називом Склавинија.
 
Poslednja izmena:
Зашто је ово спорно? Једина спорна ствар у твом цитату је постојање неке "македонско-словенске државе" под називом Склавинија.
Kako “sporno”? Bila je daleko stvarnija nego učenja Pajsija Hilandarca i konstrukcije moskovskih slavjanofila o kanatu onogurskih Turaka kao bugarskoj, tj slovenskoj državi.

Da li se u Bugarskoj pridaje ikakva težina činjenici da kan Asparuh i njegovi Onoguri nisu ni sami znali da su u stvari Bugari, tj “Protobugari”? Najklasičniji primer projektovanje mnogo kasnijeg stanja u prošlost, sam naziv Bugari su im nadenuli Romeji, tj Vizantija, sami sebe su nazivali Onogundur.
 
Ово ново виђење на историју заправо је прави одраз догађаја у мемоарима генерала Милутиновића. Ово дело је објављено 1926. године и остало је у сенци југословенских аутора. И ако су Бугари били озбиљно погођени код Злетовске Реке и код села Дренак, изгубивши до 4.000 људи, они су се прегруписали и 2. дивизија је успела да порази Србе код Криволака. Милутиновић све то одлично описује, као и неуспелу српску офанзиву на линију Бања-Чука-Грлена - Говердник (положаји код Калиманција).
Чињеница да су Бугари остали на десној обали Брегалнице дала им је прилику да неутралишу српско напредовање и обрате се изолованој грчкој војсци у Кресненској клисури. Битка код Кресне је и последња битка овог рата, која је, према неким проценама, спасила Пиринску Македонију за Бугарску.
Činjenica je to da je Bugarska posle toga ostala u komadu samo zahvaljujući intervenciji K und k Austrougarske i Rusije.
 
Jedino pitanje je kada će početi da tvrde i da je Miloš Obilić bio “Bugarin”. Krajem XIX i početkom XX veka su objašnjavali da su epske pesme o Marku Kraljeviću “uvežene” u Makedoniju kao i epovi o Kralju Arturu i Aleksandru Velikom u Francusku, a sad su usavršili krađu pa tvrde da je Marko Kraljević “bio Bugarin”. Treba isto očekivati i krađu Miloša Obilića, pošto se on vezuje i za Pirot.

Pogledajte prilog 1696238
Ko bre Bugarin!?
IMG_20250502_160403.jpg
 

Back
Top