Историја Бугара

Za tebe nije “takozvana”: imala je svoje pismo, za razliku od Tračana. Deo Srba je nastao i od stanovnika Vinče i Lepenskog vira, dok su Tračani bili u mnogo bližem srodstvu sa Grcima i Italijanima nego sa savremenim Bugarima. Rezultati DNK analiza ne ostavljaju nikakvu sumnju.

Srbi i Bugari dijele tracansko nasljedje. Dok mi Crnogorci i Albanci, ilirsko.
 
13 vekova? 2024-1908=116.
image

https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000074739
 
То се у академским круговима углавном увек тако и сматрало, само што треба правити дистинкцију између тадашњих Бугара и данашњих, а то већ прелази у домен идентитета у раном средњем веку.
Појам македонско уместо словенско царство се почео користити од 1945 када су комунисти створили СР Македонију.
Ne, problem je u podaništvu srpske istoriografije koja forsira velikodržavne narative iz okoline.

Šta bi to bili recimo “Prabugari” ili “Protobugari”? Koji je to narod tako sebe zvao? Postojali su onogurski Turci, tj Onoguri, slovenski Severjani, Sedam plemena, Vlasi, etc. Bulgar, tj Burgar-lar je egzonim koji su onogurskim Turcima (govornicima lir-turskog) nadenuli govornici šaz turskog:

Sam naziv Bulgar se više ne izvodi ne iz turskog naziva za mešavinu, nego tumači u značenju kao “oni koji izazivaju smutnju” - doseljavanje nomadskih naroda iz Centralna Azije je za (već polusedelačke) turske narode tu naseljene pre njih bilo prava katastrofa i dolazak pravog Smutnog vremena, bez obzira na to da li su govorili sličnim jezicima ili ne - njihova pojava je koincidirala sa dolaskom Hazara sa kojima su se obračunavali još na severnom Kavkazu, i rat i pustošenja u Pontijskoj stepi pre nego što su ih Hazari presekli ma dvoje i južni deo oterali preko Dunava a severni odbacili na Volgu:

Both Gyula Németh and Peter Benjamin Golden initially advocated the "mixed race" theory, but later, like Paul Pelliot, considered that "to incite", "rebel", or "to produce a state of disorder", i.e. the "disturbers", was a more likely etymology for migrating nomads.
According to Osman Karatay, if the "mixed" etymology relied on the westward migration of the Oğurs, meeting and merging with the Huns, north of the Black Sea, it was a faulty theory, since the Oghurs were documented in Europe as early as 463, while the Bulgars were not mentioned until 482 – an overly short time period for any such ethnogenesisto occur.
 
Bugarska,najstarija drzava u Evropi!
681-1981=1300 godina Bugarska
Не Ацо Бугарине, не можеш писати/зборити о вишевјековном постојању политичке творевине односно државе, ако кроз тај период није постојао континуитет барем неког језгра те политичке творевине или ако је политичка творевина мијењала кроз тај период историје свој (политички, етнички, културолошки или језички) унутрашњи карактер.
А бугарска држава (на страну што је кроз историју мијењала и свој етнички и културолошки карактер) је имала два вишевјековна прекида, од око 1.018-1.185 године бјеше под влашћу Ромејског царства а онда од краја XIV вијека до 1878.године бјеше под влашћу и у саставу Османског султаната.

Ово је птф историја, не митоманија. Ако ти је нека утјеха имамо примјере таквог баљезгања и на важнијим мјестрима, тако је нека будалетина Бећировић на обраћању скупштини УН (овдје) већ у уводу почео дробити како је његова "непокорива" држава БиХ једна од најстаријих држава у Европи чије постојање датира од прије 1.075 година. Која будала мајко моја мила. Ето Ацо Бугарине ниси најгори од све дјеце.
 
Da, da; starija i od Francuske.
Није. Иако често можемо чути о хиљадугодишњем постојању "наше државе" и од припадника колективитета када је то сумрак разума, једине двије политичке творевине у Европи гдје можемо говорити о хиљадугодишњем континуитету јесу Француска (као насљедница Западне Франашке од 843.године) и Енглеска (од формирања енглеске државе интеграцијом англосаксонских краљевстава током X-XI вијека мада су и ту крајем XI вијека малчице измијенио етнички и културолошки унутрашњи карактер). Само те двије.

Све друге политичке творевине, укључухући Угарску (Мађарску), Русију односно руске кнежевине и Пољску су биле у неком времену под влашћу страних завојевача или под влашћу туђинске политичке елите.

Чак ни у случају Њемачке не можемо говорити о континуитету равнајући се према етничком карактеру гдје Њемачку можемо доживљавати насљедницом Источне Франачке односно Светог Римског Царства (од 1512.године Светог Римског Царства њемачког народа) јер та политичка творевина крајем раззвијеног и у позном средњем вијеку бјеше фрагментирана, расцјепкана на читав конгломерат политичких творевине које су имале све атрибуте државе.
Значи у Европи само у случају Француске и Енглеске можемо говорити о хиљадугодишњем постојању. Бугарска није у тој причи
 
Није. Иако често можемо чути о хиљадугодишњем постојању "наше државе" и од припадника колективитета када је то сумрак разума, једине двије политичке творевине у Европи гдје можемо говорити о хиљадугодишњем континуитету јесу Француска (као насљедница Западне Франашке од 843.године) и Енглеска (од формирања енглеске државе интеграцијом англосаксонских краљевстава током X-XI вијека мада су и ту крајем XI вијека малчице измијенио етнички и културолошки унутрашњи карактер). Само те двије.

Све друге политичке творевине, укључухући Угарску (Мађарску), Русију односно руске кнежевине и Пољску су биле у неком времену под влашћу страних завојевача или под влашћу туђинске политичке елите.

Чак ни у случају Њемачке не можемо говорити о континуитету равнајући се према етничком карактеру гдје Њемачку можемо доживљавати насљедницом Источне Франачке односно Светог Римског Царства (од 1512.године Светог Римског Царства њемачког народа) јер та политичка творевина крајем раззвијеног и у позном средњем вијеку бјеше фрагментирана, расцјепкана на читав конгломерат политичких творевине које су имале све атрибуте државе.
Значи у Европи само у случају Француске и Енглеске можемо говорити о хиљадугодишњем постојању. Бугарска није у тој причи

Ma posprdna intonacija je bila.
 
Ma posprdna intonacija je bila.
Знам, али сам имао потребу да напишем наведено зато што је одавно постало смарајуће то мантрање о "хиљадугодишњем" постојању и континуитету неких политичких творевина попут рецимо Босне, Хрватске (видимо и Бугарске) и онда када је то сумрак разума.
 
Da, da; starija i od Francuske. 😂
Истина је да је развој бугарске средњовековне државе, основане 680/681. године, прекинут 1018. византијским освајањем, које је изазвало не само дубоке друштвено-економске и културне, већ и етничке промене.
Међутим, некадашње бугарске земље, посебно централна област око последње престонице Првог бугарског царства, Охрида, задржале су одређени ниво црквене и економске аутономије. У епархији Охридске епископије,пранационални пантеон заснован je око ликова Св. Климент Охридски и Св. Јована Рилског (импресиван корпус књижевних и фолклорних дела створен је око личности њих двојице) и подстицан од стране византијских виших духовника као што су Теофилакт Охридски и Георгиј Скилица. Бугари су сматрани засебном етничком групом (и не само према теорији Ентонија Смита) у границама Византијског царства, са сопственим традицијама, културом, језиком и духовним учитељима који су формирали њихово национално језгро.. Овај тренд је успешно настављен након обнове бугарске државе 1185. године. Друго бугарско царство је имало вишенационални састав, укључујући не само бугарске бугарске, већ и печенешке и куманске досељенике, влашко становништво итд. Све ове групе, које су врло често укључене у управљање обновљеним царством, усредсређене су на политичку и државну идеологију бугарског „прото-национализма“. У новоформирани „пантеон“ бугарских светаца уврштени су и људи небугарског или бар контроверзног етничког порекла. У њиховим житијама, писаним после ослобођења од Византинаца, питање њиховог етничког порекла добија све више на значају. Посебно место посвећено је светој браћи Ћирилу и Методију (чије су бугарско порекло и директне везе са Бугарском у најмању руку нејасне) и петорици њихових најистакнутијих ученика. Они су поштовани као бугарски свеци и постали су важан део „протонационалне“ идеологије Другог бугарског царства. Касније, у 16. веку, ова група светаца је проглашена за "апостола Словена" и стекла је популарност чак и међу свештенством које је говорило грчки.
Овај став се успешно преноси у националну идеологију савремене бугарске нације.
 
Знам, али сам имао потребу да напишем наведено зато што је одавно постало смарајуће то мантрање о "хиљадугодишњем" постојању и континуитету неких политичких творевина попут рецимо Босне, Хрватске (видимо и Бугарске) и онда када је то сумрак разума.
Mitomanije BiH i Hrvatske su mačji kašalj u odnosu na Bugarsku, datum osnivanja se svake godine gura po par vekova ranije.
 
Истина је да је развој бугарске средњовековне државе, основане 680/681. године, прекинут 1018. византијским освајањем, које је изазвало не само дубоке друштвено-економске и културне, већ и етничке промене.
Међутим, некадашње бугарске земље, посебно централна област око последње престонице Првог бугарског царства, Охрида, задржале су одређени ниво црквене и економске аутономије. У епархији Охридске епископије,пранационални пантеон заснован je око ликова Св. Климент Охридски и Св. Јована Рилског (импресиван корпус књижевних и фолклорних дела створен је око личности њих двојице) и подстицан од стране византијских виших духовника као што су Теофилакт Охридски и Георгиј Скилица. Бугари су сматрани засебном етничком групом (и не само према теорији Ентонија Смита) у границама Византијског царства, са сопственим традицијама, културом, језиком и духовним учитељима који су формирали њихово национално језгро.. Овај тренд је успешно настављен након обнове бугарске државе 1185. године. Друго бугарско царство је имало вишенационални састав, укључујући не само бугарске бугарске, већ и печенешке и куманске досељенике, влашко становништво итд. Све ове групе, које су врло често укључене у управљање обновљеним царством, усредсређене су на политичку и државну идеологију бугарског „прото-национализма“. У новоформирани „пантеон“ бугарских светаца уврштени су и људи небугарског или бар контроверзног етничког порекла. У њиховим житијама, писаним после ослобођења од Византинаца, питање њиховог етничког порекла добија све више на значају. Посебно место посвећено је светој браћи Ћирилу и Методију (чије су бугарско порекло и директне везе са Бугарском у најмању руку нејасне) и петорици њихових најистакнутијих ученика. Они су поштовани као бугарски свеци и постали су важан део „протонационалне“ идеологије Другог бугарског царства. Касније, у 16. веку, ова група светаца је проглашена за "апостола Словена" и стекла је популарност чак и међу свештенством које је говорило грчки.
Овај став се успешно преноси у националну идеологију савремене бугарске нације.
To je stara novost, u modi su Tračani, pogledaj šta piše kolega Han Aco.
 

Back
Top