хан Ацо
Veoma poznat
- Poruka
- 11.416
Sofija u slikama,1878-1944
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Sofija u slikama,1878-1944
Za tebe nije “takozvana”: imala je svoje pismo, za razliku od Tračana. Deo Srba je nastao i od stanovnika Vinče i Lepenskog vira, dok su Tračani bili u mnogo bližem srodstvu sa Grcima i Italijanima nego sa savremenim Bugarima. Rezultati DNK analiza ne ostavljaju nikakvu sumnju.
Let drugog bugarskog kosmonauta Aleksandar Aleksandrov 7 maja 1988
Gde je bugarska raketa-nosač? Svemirski brod/modul?Prvi bugarski kosmonaut Georgi Ivanov,poleteo u svemiru 10 aprila 1979
13 vekova? 2024-1908=116.1981,vojna parada povodom 13 vekova postojanje bugarskoj drzavi
Zašto ss u Bugarskoj titluje makedonski program kad se tamo “govori bugarski”?Бугарски план током Првог светског рата био је повратак македонских територија на којима се говори бугарски. Односно мање-више 80 одсто Македоније.
Najstarija država u Evropi? Tebi stvarno nije dobro.Bugarska,najstarija drzava u Evropi!
681-1981=1300 godina Bugarska
![]()
![]()
![]()
Ne, problem je u podaništvu srpske istoriografije koja forsira velikodržavne narative iz okoline.То се у академским круговима углавном увек тако и сматрало, само што треба правити дистинкцију између тадашњих Бугара и данашњих, а то већ прелази у домен идентитета у раном средњем веку.
Појам македонско уместо словенско царство се почео користити од 1945 када су комунисти створили СР Македонију.
Не Ацо Бугарине, не можеш писати/зборити о вишевјековном постојању политичке творевине односно државе, ако кроз тај период није постојао континуитет барем неког језгра те политичке творевине или ако је политичка творевина мијењала кроз тај период историје свој (политички, етнички, културолошки или језички) унутрашњи карактер.Bugarska,najstarija drzava u Evropi!
681-1981=1300 godina Bugarska
Bugarska,najstarija drzava u Evropi!
681-1981=1300 godina Bugarska
![]()
![]()
![]()
Није. Иако често можемо чути о хиљадугодишњем постојању "наше државе" и од припадника колективитета када је то сумрак разума, једине двије политичке творевине у Европи гдје можемо говорити о хиљадугодишњем континуитету јесу Француска (као насљедница Западне Франашке од 843.године) и Енглеска (од формирања енглеске државе интеграцијом англосаксонских краљевстава током X-XI вијека мада су и ту крајем XI вијека малчице измијенио етнички и културолошки унутрашњи карактер). Само те двије.Da, da; starija i od Francuske.
Није. Иако често можемо чути о хиљадугодишњем постојању "наше државе" и од припадника колективитета када је то сумрак разума, једине двије политичке творевине у Европи гдје можемо говорити о хиљадугодишњем континуитету јесу Француска (као насљедница Западне Франашке од 843.године) и Енглеска (од формирања енглеске државе интеграцијом англосаксонских краљевстава током X-XI вијека мада су и ту крајем XI вијека малчице измијенио етнички и културолошки унутрашњи карактер). Само те двије.
Све друге политичке творевине, укључухући Угарску (Мађарску), Русију односно руске кнежевине и Пољску су биле у неком времену под влашћу страних завојевача или под влашћу туђинске политичке елите.
Чак ни у случају Њемачке не можемо говорити о континуитету равнајући се према етничком карактеру гдје Њемачку можемо доживљавати насљедницом Источне Франачке односно Светог Римског Царства (од 1512.године Светог Римског Царства њемачког народа) јер та политичка творевина крајем раззвијеног и у позном средњем вијеку бјеше фрагментирана, расцјепкана на читав конгломерат политичких творевине које су имале све атрибуте државе.
Значи у Европи само у случају Француске и Енглеске можемо говорити о хиљадугодишњем постојању. Бугарска није у тој причи
Знам, али сам имао потребу да напишем наведено зато што је одавно постало смарајуће то мантрање о "хиљадугодишњем" постојању и континуитету неких политичких творевина попут рецимо Босне, Хрватске (видимо и Бугарске) и онда када је то сумрак разума.Ma posprdna intonacija je bila.
Истина је да је развој бугарске средњовековне државе, основане 680/681. године, прекинут 1018. византијским освајањем, које је изазвало не само дубоке друштвено-економске и културне, већ и етничке промене.Da, da; starija i od Francuske.![]()
Mitomanije BiH i Hrvatske su mačji kašalj u odnosu na Bugarsku, datum osnivanja se svake godine gura po par vekova ranije.Знам, али сам имао потребу да напишем наведено зато што је одавно постало смарајуће то мантрање о "хиљадугодишњем" постојању и континуитету неких политичких творевина попут рецимо Босне, Хрватске (видимо и Бугарске) и онда када је то сумрак разума.
To je stara novost, u modi su Tračani, pogledaj šta piše kolega Han Aco.Истина је да је развој бугарске средњовековне државе, основане 680/681. године, прекинут 1018. византијским освајањем, које је изазвало не само дубоке друштвено-економске и културне, већ и етничке промене.
Међутим, некадашње бугарске земље, посебно централна област око последње престонице Првог бугарског царства, Охрида, задржале су одређени ниво црквене и економске аутономије. У епархији Охридске епископије,пранационални пантеон заснован je око ликова Св. Климент Охридски и Св. Јована Рилског (импресиван корпус књижевних и фолклорних дела створен је око личности њих двојице) и подстицан од стране византијских виших духовника као што су Теофилакт Охридски и Георгиј Скилица. Бугари су сматрани засебном етничком групом (и не само према теорији Ентонија Смита) у границама Византијског царства, са сопственим традицијама, културом, језиком и духовним учитељима који су формирали њихово национално језгро.. Овај тренд је успешно настављен након обнове бугарске државе 1185. године. Друго бугарско царство је имало вишенационални састав, укључујући не само бугарске бугарске, већ и печенешке и куманске досељенике, влашко становништво итд. Све ове групе, које су врло често укључене у управљање обновљеним царством, усредсређене су на политичку и државну идеологију бугарског „прото-национализма“. У новоформирани „пантеон“ бугарских светаца уврштени су и људи небугарског или бар контроверзног етничког порекла. У њиховим житијама, писаним после ослобођења од Византинаца, питање њиховог етничког порекла добија све више на значају. Посебно место посвећено је светој браћи Ћирилу и Методију (чије су бугарско порекло и директне везе са Бугарском у најмању руку нејасне) и петорици њихових најистакнутијих ученика. Они су поштовани као бугарски свеци и постали су важан део „протонационалне“ идеологије Другог бугарског царства. Касније, у 16. веку, ова група светаца је проглашена за "апостола Словена" и стекла је популарност чак и међу свештенством које је говорило грчки.
Овај став се успешно преноси у националну идеологију савремене бугарске нације.