Pišeš gluposti na nivou teorija zavere. Ko je kad ikad potvrdio da orata potiče od orare? A ujedno i ne znaš značenje te reči što samo dokazuje da je ne upotrebljavaš i da nisi iz južne Srbije. Čuj još kaže orati znači svađa se
Хора није изворна бугарска реч већ је преузета из грчког.
Osvetljava “argumentaciju” druge strane.
Jedino što ovde može da se vidi su velikobugarske ideje raznih istoriografa VMRO-a, velikobugarski nacional romantizam i mitologija.
Familije se i sad tako izgovaraju. Npr Bora Spasinsći. Tako kod moje rodbine zovu čoveka sa prezimenom Todorović jer mu je familija koju zovu Spasinska, tj Spasinci, a prezimena su u tom kraju menjana veoma često.@Casual Observer je Makedonac koji odlike makedonskih dijalekata pripisuje govorima južne Srbije, čak je pre 2-3 nedelje tvrdio da su porodice na jugu Srbije nekad imale prezimena sa završetkom na -ski.
Ponovo pišeš gluposti. Bugarima bosilevradski zvuči kao srpski jer je danas mešavina srpskog i makedonskog, a po izgovoru vuče na makedonski, dok je dimitrovgradski mnogo bliži književnom bugarskom i Dimitrovgrađani dosta bolje govore bugarski.
По мом мишљењу, он није ни Македонац, пошто негира и мрзи ВМРО, а већина Македонаца је поштује као државотворну организацију.@Casual Observer je Makedonac koji odlike makedonskih dijalekata pripisuje govorima južne Srbije, čak je pre 2-3 nedelje tvrdio da su porodice na jugu Srbije nekad imale prezimena sa završetkom na -ski.
Hahha nije se desilo. To što ti pišeš nije poznato ni u leskovačkom, niti vranjskom, niti pirotskom kraju. Patronimi tamo su na ov i ljudi se raspoznaju po imenu oca + nastavak ov. Zoran Cvetkov, Petar Mihajlov, Novica Cankov...
Ovo ti je jedno od najvećih sela u Leskovcu. Gde su tvoji na ski?
Možeš da govoriš kojim god jezikom hoćeš. Niko ti ne brani. Niti da se izjašnjavaš kao Bugarin. Samo da ostaviš svoje velikobugarske ludosti za alternativnu istoriju ili partijski sastanak, tj u Bugarskoj, skoro svi Bugari iz Dimitrovgrada su uglavnom sad kod SNS.
Nikog tako ne upisuju nego tako zovu neke familije za koje znam. Dokazivanja kao tvoja mogu da se okače mački o rep.
Немој да се зевзечиш, јер знаш и сам да то нису презимена.
Ja i ne kazem da su to prezimena vec opovrgavam njegovu laz da se ljudi na jugu Srbije raspoznaju po rodovima koji navodno imaju zavrsetak na -ski.
To “hora” je grcizam. Prvo ti objasni kako to da bugarski prelazi i u zapadne južnoslovenske govore pa onda lupaj nadalje.
Čekaj, hoćeš reći da prezime Spasinski u množini zvuči Spasinci - odnosno: porodica Spasinci (što bi bilo čudno ali ne i nemoguće)? OK, ali ti tvrdiš da se množina koristi i za ime u jednini - tj. Bora Spasinci (ne Spasinski) - ovo apsolutno ni ne postoji cak u Makedoniji.
Svejedno izmisljas previse i vidi se da nikad nisi ni bio na jugu Srbije. To tvoje na ski nema nigde. Nijedan rod niti familija se ne završava na ski. Ajde izmisli nesto bolje.
Nema prezimena “Spasinski” tako zovu ljude po familijama jer su se prezimena u južnoj Srbiji menjala veoma često.
To o čemu on govori su porodični rodovi i tu može da pripada čak i nekoliko porodica sa različitim prezimenima. Međutim drugi deo njegove poruke je izmišljotina. Ne postoji varijanta u kojoj nekog na jugu Srbije mogu da zovu Spasinski, niti Spasinsći što je smešno ali on ne raspoznaje umekšanje u slovu k.
Pokaži neki spomenik ili dokument iz Beograda na onogurskom.
Odlično. Da li bi mogao da potvrdiš da je to i zvanični stav bugarske istoriografije o poreklu bugarskog naroda i prirodi srednjevekovne bugarske države?
Pa, potpuno si se izgubio u familijma i prezimenima. Odnosno, ako neko ima familije Spasinski i prezime na -ić onda njegovo ime postaje Spasinci, Rasinci, Georgievci, atd .
Slovenski narod ili Bolgari? Komično je pozivati se i na Sedam slovenskih plemena i na hana Teleca koji ih je tako progonio da su morali da beže u Vizantiju, notorno poznatu po ljubavi prema “varvarima” koji su im preotimali posede.
Često brkaš pojmove – porijeklo je samo jedan od atributa u etnogenezi naroda. I to nije najvažniji.
Treba opet napomenuti da narod nije biološka, već istorijska kategorija, a činjenica da antropologija jednog naroda odražava različite etnicke grupe, od kojih su neke već potpuno nestale sa istorijske scene, ne znači da ovaj narod nema homogen izgled i da ne predstavlja jednu zajednicu. Važno je obratiti pažnju ne toliko na antropološke osobine i razlike koje otkrivaju složen proces etnogoneze sa biološke tačke gledišta, već obratiti pažnju uglavnom na kulturno-istorijske pojave i karakteristike. U tom smislu, bugarski narod je slovenski po svom jeziku, pravoslavni po svojoj duhovnoj kulturi, a balkanski po svom načinu života i običajima.
